Razgovarali smo sa embriologom, kako bismo došli do odgovora na najčešća pitanja na temu “dobrog embriona”. Šta čini dobar embrion, koji faktori utiču na kvalitet i kako se on procenjuje?
Kako ocenjujete šta je „dobar“ embrion? Koja tehnologija se koristi za procenu kvaliteta embriona?
Način na koji procenjujemo kvalitet embriona značajno se poboljšao tokom poslednjih nekoliko godina, sa velikim tehnološkim napretkom koji nam omogućava da analiziramo embrione u našim IVF laboratorijama, još detaljnije i sa više sigurnosti nego ikada ranije.
Tradicionalno, embriolozi bi ranije ocenjivali kvalitet embriona gledajući ga pod mikroskopom i subjektivno procenjujući embrion na osnovu njihovog broja ćelija, koliko su te ćelije glatke i ujednačene i postoji li fragmentacija (komadi ćelija koji su se odlomili, što generalno nije dobar znak). Ovaj tradicionalni metod procene embriona je efikasan, ali sada možemo koristiti mnogo sofisticiranije alate za odabir najboljeg embriona za transfer i povećati šanse za uspeh.
U standardnoj IVF obično bismo obavljali ovu tradicionalnu procenu embriona jednom dnevno, otvarajući inkubator i vrlo pažljivo vadeći embrione da bismo ih gledali pod mikroskopom.
Jedna od naprednijih metoda koje imamo za procenu embriona je snimanje vremenskim intervalima, gde se snima embrion u razvoju, na svakih pet do deset minuta tokom čitavog perioda čuvanja u laboratoriji, bez uklanjanja iz optimalnih uslova njihovih inkubatora. Koristimo ogromne količine podataka prikupljenih na ovom snimku sa vremenskim intervalima da bismo procenili morfokinetiku embriona, tj. kako izgledaju i kako se kreću. Pomoću ovih vremenskih snimaka embrione možemo da procenjujemo kontinuirano tokom celog razvojnog putovanja.
Kako tehnologija vremenskih intervala pomaže u odabiru najboljeg embriona za transfer?
Razvoj ove napredne tehnologije analize embriona bio je veoma uzbudljivo putovanje: pre osam ili devet godina u našoj klinici započeli smo sa prikupljanjem svih ovih slika koje su snimali naši inkubatori. Pogledali smo prikupljene podatke i uporedili slike embriona koji su se razvili do zdravog živorodjenog deteta sa slikama embriona koji, nažalost, nisu. Analitičar podataka je potom istražio ovu ogromnu količinu podataka i otkrio da postoje razlike izmedju ovih skupova embriona i tako smo razvili naš jedinstveni algoritam koji nam pomaže da odredimo, mnogo objektivnije od tradicionalnih metoda, koji su embrioni zapravo dobrog kvaliteta.
Da li vremenska procena embriona dovodi do veće stope uspeha?
Objavljeno je puno radova o tome da li vremenska procena snimanja embriona poboljšava šansu za uspeh i odgovor je DA. Veoma je teško dati precizne podatke o tome kako poboljšava stopu uspeha u trudnoći, jer se svaki pacijent, njegova istorija bolesti i njihov tretman razlikuju, ali generalno, prosečno povećanje je oko 20% – to je relativno povećanje, kao što je poboljšanje sa 40% na 50%. To je značajno poboljšanje!
Kako IVF klinike ocenjuju embrione?
Postoji mnogo različitih sistema koje IVF klinike koriste za ocenjivanje embriona, a svaka IVF klinika će odabrati najbolji embrion na osnovu svog sistema ocenjivanja embriona. Veoma je važno da vas vaš embriolog redovno informiše o vašim embrionima i da razgovara sa vama o kvalitetu svakog vašeg embriona, tj. zašto se odabira baš određeni embrion i koje su i kakve šanse za uspeh.
Kada posmatramo vaš embrion, možemo videti samo kako on izgleda u tom trenutku, mogao je izgledati drugačije pre samo dva sata i dobiti potpuno drugačiju ocenu, a opet bi mogao izgledati potpuno drugačije u naredna dva sata. Snimanja sa vremenskim intervalima prave na tom mestu veliku razliku, jer možemo videti čitav proces razvoja. Naravno, ne odlučuju se svi da koriste time-lapse slike, i dalje možemo koristiti svoje iskustvo sa svojim jedinstvenim algoritmom.
Ono što smo naučili ovim načinom snimanja jeste da ne moramo svakodnevno da vadimo embrion iz inkubatora i da ga procenjujemo, najvažnije ocenjivanje je ono koje radimo na kraju njegove kultivacije, kada je spreman za transfer. To je jedan od razloga zašto smo se tokom pandemije COVID-19 osećali sigurnijima u sprovođenju svoje politike „ne uznemiravaj“ – ostavljamo embrione da se razvijaju u posebnom medijumu za kultivaciju pet dana, a pritom ih ne uznemiravamo. Ovo osigurava da se embrioni čuvaju na sigurnom, kontinuirano u optimalnom okruženju svog medijuma za kultivaciju, sve dok ne budu spremni za transfer, dok je rukovanje posuđem i kretnja svedena na minimum…
Od presudne je važnosti da još uvek procenjujemo, posmatramo embrione kada su spremni za transfer i upravo ta procena će nam pomoći da odredimo koji će nam embrion imati najbolju šansu za uspeh.
Kako genetsko testiranje pomaže u proceni embriona?
Posmatranje morfokinetike embriona, nažalost, ne govori nam šta se dešava u njegovoj DNK. Genetskim testiranjem (PGT-A) možemo ustanoviti da embrion koji izgleda odlično može zapravo imati nenormalan broj hromozoma.
Da bismo objasnili i da bismo pružili najbolje šanse za uspeh, treba da „stvorimo“ embrion sa hromozomima od reproduktivnog materijala i žene i muškarca koji čine 23 para hromozoma . Kod ljudi je aneuploidija (nepravilan broj hromozoma) prilično čest fenomen, a ujedno je jedan od najvećih uzročnika pobačaja.
Naravno, ne bismo želeli da prenesemo embrion koji bi mogao dovesti kasnije do spontanog pobačaja – upravo ovde dolazi do genetskog testiranja PGT-A. Poslednjih godina smo mogli da uzmemo nekoliko ćelija iz embriona, obično u stadijumu blastociste (5. ili 6. dan kultivacije), kada ima preko 100 ćelija, i šaljemo ih u našu specijalnu laboratoriju za genetsko testiranje, gde će se izbrojati hromozomi i saznati o jedinstvenom genetskom sastavu svakog embriona. U osnovi, ovo nam govori o koji embrioni imaju normalan broj hromozoma, a koji su aneuplodni.
Šta je mozaicizam embriona i kako utiče na kvalitet embriona?
Ponekad, genetika će nam saopštiti da je embrion mozaičan, tj. da postoji, da kažemo, samo malo „viška“ hromozoma, a ne cela kopija, što znači da su neke ćelije euplodne (sa normalnim brojem hromozoma), a neke su aneuploidne. Kao naučnici, mi zapravo ne znamo šta uzrokuje ovaj mozaicizam, ali zametke mozaicizma ocenjujemo kao visoke ili niske. Istraživanje i literatura o ovome sugerišu da embrioni sa niskim nivoom mozaicizma imaju razumne šanse za zdravo, živo rođenje, dok će embrioni mozaika visokog nivoa imati znatno manje šanse.
Međutim, važno je zapamtiti da je svaki mozaicizam različit, a ako budete prošli kroz PGT-A testiranje koje pokazuje da su neki embrioni mozaični, ponudiće vam se sastanak sa jednim od naših specijalnih genetskih savetnika kako biste razgovarali o svojim mogućnostima.
Kome je preporučljiv PGT-A?
PGT-A nije preporučljiv za sve. Generalno, preporučili bismo genetsko testiranje za žene iznad 37 godina, jer znamo da je aneuploidija češća u starijem dobu majke. Takođe, mogli bismo PGT-A preporučiti onima koji su već imali neuspeh u implantaciji – neke žene koje imaju samo jedan embrion vole da provere njegov broj hromozoma, kako bi izbegle rizik od pobačaja. S druge strane, drugi bi pomislili da, pošto imaju samo jedan embrion, treba da mu daju šansu. To je potpuno lični izbor.
Kako žene mogu poboljšati kvalitet svojih jajnih ćelija?
Naravno, glavna stvar koja će uticati na kvalitet embriona jeste kvalitet jajnih ćelija i kvalitet spermatozoida. Žena se rađa sa određenom rezervom, sa određenim brojem jajnih ćelija, a broj i kvalitet ovih jajnih ćelija je genetski određen i sa godinama opada. Međutim, životnu sredinu u kojoj jajne ćelije rastu mogu poboljšati faktori životnog stila. Generalno, ne možemo promeniti kvalitet sakupljenih jajnih ćelija, ali radeći sa onim što imamo i koristeći najnaprednije tehnologije i tehnike plodnosti, učinićemo sve što je moguće da vam pružimo najbolje šanse za potomstvo.
Kako muškarci mogu poboljšati kvalitet spermatozoida?
Za razliku od žena, koje se rađaju sa svim jajnim ćelijama koja će imati, muškarci kontinuirano proizvode spermatozoide, još od puberteta, mada, kao što je i očekivano, starost muškarca takođe utiče na kvalitet njegovog reproduktivnog materijala. Ako naši dijagnostički testovi za plodnost muškarca utvrde problem sa spermatozoidima, kod nas postoji mnogo „alata“ pomoću kojih možemo identifikovati najbolji materijal i pomoći uspešnom oplođenju jajne ćelije.
Jedna od ovih metoda je ICSI (intracitoplazmatska injekcija sperme), koju je 1990. godine razvio profesor S.F. Ovo je zaista fenomenalna tehnika, za razliku od uobičajene tehnike koja se koristi IVF-u, gde se jajna ćelija i spermatozoid sastavljaju u petrijevoj šolji. Pomoću ICSI metode, direktno se spermatozoid ubrizgava u jajnu ćeliju, prevazilazeći tu fizičku barijeru između jajne ćelije i spermatozoida. Generalno bismo preporučili ICSI onima sa malim brojem ili lošim kvalitetom spermatozoida.
Može li zamrzavanje embriona da utiče na njihov kvalitet?
Pacijenti se često brinu da će se nešto dogoditi sa njihovim dragocenim polnim ćelijama i embrionima, a mi ih uvek uveravamo u stroge protokole koje imamo u našim kriolaboratorijama kako bismo zaštitili sve vaše jajne ćelije, spermatozoide i embrione. Kontinuirano nadziremo temperaturu i nivo tečnog azota u našim rezervoarima za kriokonzervaciju, a embriolozi redovno kontrolišu kriolaboratoriju.
Što se tiče stope uspeha, IVF u kom se koristi zamrznuti materijal ima vrlo uporedivu stopu uspeha kao i onaj sa svežim materijalom – gotovo je identična stopa uspeha. Pored toga, stopa preživljavanja embriona nakon odmrzavanja je velika.
Da li vreme transfera embriona utiče na šansu za uspeh?
Bitno je koliko se dana embrion razvijao pre samog transfera, jer to utiče na njegovu šansu za uspeh. Na primer, embrion od pet dana imao bi veće šanse za uspeh od embriona starog tri dana. Postoji nekoliko razloga za to, a prvi je taj da što duže ostavljamo embrione da se razvijaju, više podataka moramo da analiziramo. Takođe, ako bi embrion propao trećeg ili četvrtog ili petog dana, to ne bismo znali trećeg dana, ali do petog dana biramo između potencijalno jačih embriona. Pored toga, sinhronost „implantacijskog prozora“ je bolja sa prenosom petog dana.
Da objasnimo, za žene koje su začele prirodnim putem, embrion će putovati i oko trećeg dana stići u matericu u susret endometrijumu tek oko petog dana razvoja embriona, a do te faze se i endometrijum priprema za embrion, to jest za implantaciju. Dakle, ako uradimo transfer trećeg dana, embrion mora da „sedi“ malo – što prirodno (prilikom spontanog začeća) ne bi činio jer endometrijum nije prijemčiv. Stoga, iz mnogo razloga je bolje da embrion ostane u inkubatoru i da se sačeka da se transfer uradi petog dana kultivacije, kada je i sam endometrijum prijemčiviji.
Sve u svemu, budite sigurni da kontinuirano prikupljamo informacije kako bismo procenili vaše embrione i stalno usavršavamo svoju praksu, zasnovanu na istraživanjima, podacima i iskustvu, kako bismo pružili najbolju šansu za uspeh. Vaša potreba za porodicom je srž svega što mi radimo.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.carefertility.com
