Velika kohortna studija pokazala je da dugi i nepravilni ciklusi u ranijem životnom dobu imaju veze sa statistički većim rizikom od razvoja karcinoma kasnije. Najjače veze pronađene se kod karcinoma povezanih sa gojaznošću.

Karcinomi povezani s gojaznošću sada moraju da se uključe na listu dugoročnih zdravstvenih posledica disfunkcionalnih menstrualnih ciklusa, kažu autori poslednjeg izveštaja iz pomenute studije. Na osnovu podataka dobijenih od skoro 79.000 žena, rezultati pokazuju da one koje su imale nepravilne ili duge cikluse u ranijim periodima života imaju statistički znatno veći rizik od razvoja karcinoma u srednjem životnom dobu, naročito karcinoma endometrijuma i kolorektalnog karcinoma izazvanih gojaznošću.

Nepravilnost ciklusa, kao što su, na primer, policistični jajnici, dugo je povezivana s povećanom verovatnoćom srčanih oboljenja i drugih hroničnih stanja. Poslednja studija daje još više dokaza o tome da su dugoročne bolesti i mortalitet zaista povezani s nepravilnošću menstrualnog ciklusa, što je stanje čak jedne od pet žena u reproduktivnom dobu. Autori ovog istraživanja kažu da veza s povećanim rizikom od karcinoma sada može da bude osnova za ciljane kontrole žena između 29 i 46 godina starosti koje imaju duge i nepravilne menstrualne cikluse.

U prethodnim istraživanjima je uočena veza između rizika od karcinoma dojke i materice i dugih i nepravilnih menstrualnih ciklusa (ili s dijagnozom policističnih jajnika), pri čemu je verovatnoća da se dijagnostikuje kancer materice manja, ali je zato veća za kancer dojke. Epidemiološke studije su se prvenstveno koncentrisale na vezu karakteristika ciklusa ili policističnih jajnika s rizikom od ginekoloških (a ne drugih) karcinoma, a još uvek ne postoji sveobuhvatna procena veze između dužine menstrualnog ciklusa i nepravilnosti s razvojem karcinoma.

U pokušaju da se bave ovim problemom, autori studije praćenja koja je trajala više od 20 godina (1989. do 2015.) su tokom reproduktivnog perioda uočili vezu između dugih i nepravilnih menstrualnih ciklusa i karcinoma (ukupni invazivni karcinomi, karcinomi povezani s gojaznošću i karcinomi koji nisu povezani s gojaznošću).

Uključeni su i podaci iz prethodno pomenute studije, urađene na 78.943 žene u premenopauzi u SAD, od kojih ni jedna nije imala istoriju karcinoma. Učesnice su prijavile uobičajenu dužinu i pravilnost menstrualnog ciklusa u tri životna perioda (14-17, 18-22 i 29-46 godina). Pravilnost menstrualnog ciklusa koju su prijavile kreće se od veoma pravilnog (odstupanja do 3 dana) do uvek nepravilnog ili izostanka ciklusa; dužina ciklusa je bila od 21 dan ili kraće, do više od 50 dana (ili suviše nepravilno da bi se procenilo).

Rezultati tokom praćenja su pokazali 5794 slučaja karcinoma. Najčešći dijagnostikovani karcinomi (66% svih slučajeva) su bili karcinom dojke pre/posle menopauze, karcinom materice, melanom i karcinom štitne žlezde.

Žene koje su prijavile da su imale nepravilne menstrualne cikluse u periodu od svoje 29. do 46. godine imale su 11% veći rizik da obole od karcinoma uopšteno posmatrano i 23% veću verovatnoću od karcinoma povezanog s gojaznošću od žena u istoj starosnoj dobi koje su prijavile redovne cikluse.

Kada je reč o karcinomima u vezi s gojaznošću, veza kod žena u dobi između 29 i 46 godina s nepravilnim, odnosno dugim ciklusima bila je najjača za karcinom materice; u dobi 14-17 veza je bila najjača za kolorektalni karcinom. Žene koje su prijavile da su imale nepravilne cikluse u oba perioda imale su tokom praćenja povećan rizik od karcinoma za 24% – procenat koji se zasniva na karcinomima vezanim za gojaznost, naročito na karcinomu materice. Prelaz s pravilnog na nepravilne cikluse je na sličan način povezan s većim rizikom od karcinoma izazvanih gojaznošću, naročito karcinoma dojke u postmenopauzi, ali je manji rizik primećen kod karcinoma koji nisu vezani s gojaznošću.

Rezultati su na nivou opservacije, tako da ne mogu da uspostave uzročnu vezu, ali autori upućuju na to da možda nastaju od međusobnog uticaja steroida, insulina i faktora rasta sličnih insulinu. Uprkos velikoj prevalentnosti prekomerne telesne mase, odnosno gojaznosti kod žena koje su prijavile da su imale duge, odnosno nepravilne cikluse, BMI nije doveo do promene rezultata. Naime, veza između dugog menstrualnog ciklusa, odnosno nepravilnog ciklusa i karcinoma je ostala i nakon prilagođavanja BMI i niza drugih faktora, uključujući i životni stil, i nije bila statistički značajna za različite nivoe BMI, status pušača ili kliničke znake viška androgena.

Autori, međutim, kažu da veza između karcinoma i menstrualnog ciklusa može da oslikava hormonalno okruženje koje je zajedničko za gojaznost i nepravilne cikluse.

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

Izvor: www.focusonreproduction.eu