Ponovljeni pobačaji i neuspešne implantacije su problemi sa kojim se susreću neki parovi. Nekada ovi problemi mogu biti i posledica poremećaja endometrijuma. Endometrijum je i dalje jedan zagonetni organ koji iziskuje mnogo istraživanje i mnogo pažnje.
Poremećaj endometrijuma uključuje endometriozu, neuspešne implantacije i ponovljene pobačaje, ali sve ovo je još uvek nedovoljno razumljivo. Baš zbog toga, često na naučnim skupovima stručnjaci razmenjuju iskustva, a sve u cilju da, korak po korak, bolje razumeju patogeneze poremećaja materice.
Međunarodni projekat HUTER (Atlas humanih ćelija uterusa) fokusira se na transkriptomske, genomske i prostorne promene materice na nivou pojedinačne ćelije tokom menstrualnog ciklusa i tokom životnog veka i već identifikovao šest glavnih tipova ćelija endometrijuma i četiri glavne faze transformacije endometrijuma.
Ideja je da postoji referentna mapa molekularnog stanja ćelija u svim zdravim ljudskim tkivima i da to podstakne sistematsko proučavanje fizioloških stanja, putanje razvoja i interakcija ćelija. A ovo važi posebno za ćelije endometrijuma.
Urađena je rekonstrukcija 3D materice, pa je samim tim unapređeno razumevanje uloge epitelnih ćelija u regeneraciji materice. Struktura epitela, viđena 3D prikazom, razlikuje se od onoga što je prethodno bilo poznato.
Da li su imune ćelije, takođe, potencijalna meta u endometriozi?
Rekli bismo da „ni sami ne znamo odakle bolest započinje“, pa je započet vrlo rani rad kako bi se razumele različite ekspresije gena, s posebnim osvrtom na ćelije endometrijuma.
Makrofagi (krupne, pokretne ćelije koje vrše fagocitozu antitela i dotrajalih ćelija) jesu ključne za razumevanje endometrioze, ali su i dalje neistraženi. Smatra se da makrofagi endometrijuma pospešuju rast lezija.
Neuravnoteženost endometrijuma povezana je sa gubitkom trudnoće i neuspehom implantacije, a uloga mikrobioma ostaje polje sa mnogim zamkama i ograničenjima. Jedna španska grupna studija otkrila je da je patologija ovog profila povezana sa lošim reproduktivnim ishodima.
Nasuprot tome, postojanje stabilnog mikrobiološkog okruženja endometrijuma povezano je sa dobrom receptivnošću endometrijuma. Kontaminacija uzoraka i drugi loši uticaji moraju se prevazići.
U kontroli menstrualnog ciklusa presudna je čvrsta ravnoteža između pro i antiinflamatornih citokina, ipak postavljanje biomarkera u ovom području je teško, jer se oni mogu razlikovati u svakom menstrualnom ciklusu i kod svake žene.
Zahvaljujući eksperimentima na miševima bolje se razume funkcija imunih ćelija u ovom segmentu. Uočeno je da profilisanje peritonealne tečnosti pruža uvid u zapaljenske promene povezane sa dijagnozom bolesti, stadijumom i simptomima.
Da zaključimo, bol jeste primarna karakteristika kod mnogih žena sa endometriozom, ipak za dokazivanje studije potrebno je još mnogo. U endometriozi, faktor rasta (VEGF) povezan je sa hormonom koji stimuliše glad, a studija koja je sprovedena pokazala je povećanu ekspresiju VEGF i hormonom koji stimuliše glad. Ovo je prisutno kod žena sa endometriozom i sa ponovljenim pobačajima, kaže studija. Ipak, uloga VEGF u progresiji endometrioze i ponovljajućih pobačaja još uvek je nepoznata.
Endometrijum ostaje „zagonetni“ organ koji treba bolje razumeti.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224.
Izvor: www.focusonreproduction.eu
