U poslednje vreme često čujemo kako se poznate dame ostvaruju u ulozi majke u 40-im godinama, te se stiče utisak da je i u tim godinama lako roditi. Doktorka za lečenje neplodnosti kritikovala je slavne majke u 40-ima koje ‘zavaravaju’ žene da je zatrudneti u kasnijem dobu lako, iako mnoge žene imaju problema s rađanjem dece već nakon 35 godina.
U martu je televizijska voditeljka K. L. (42) postala poslednja u nizu poznatih lica koja su rodila u 40-ima, kao što su ranije to učinile Nikol Kidman, Madona, Hale Beri i dr.
Pevačica Dženet Džekson objavila je 2016. godine da je trudna samo nekoliko nedelja pre svog 50. rođendana, a u januaru 2017. rodila je zdravog dečaka. Ipak, dr Dž. N, savetnica ginekolog u londonskoj bolnici, upozorila je žene da ne odlažu osnivanje porodice jer se tako pojavljuje niz komplikacija. „Plodnost žene brzo opada od sredine 30-ih. Važno je da mlade žene znaju ove podatke kako bi mogle da planiraju svoju porodicu sa sopstvenim jajnim ćelijama. Kad slavne majke kažu da su rodile dete u ranim 50-im ili kasnim 40-im, treba da navedu ako su, kao što je uobičajeno kod starijih žena, koristile donorsku jajnu ćeliju ili zamrznute jajne ćelije – zaleđene u mlađem dobu žene. Bez toga, žene misle da je lako zatrudneti u srednjim 40-im, a to nije istina.“
Komentari pomenute doktorke dolaze usred kampanje na društvenim mrežama za uklanjanje „uvredljivih termina” trudnoće koje lekari obično koriste za opisivanje majke u njenim najmanje plodnim godinama, poput „majke starije dobi” i „majke napredne dobi”. Jedna roditeljska društvena mreža pokrenula je inicijativu koja poziva na potpuno novi pojmovnik. Kliničari bi, na primer, trebalo da koriste izraze „reproduktivna borba” umesto „neplodnost“ i „planiranje porodice” umesto „biološki sat“.
Hiljade žena na društvenim mrežama podržale su inicijativu jer su se zbog takvih fraza osećale neadekvatno, teskobno ili neodgovorno zbog trudnoće nakon 25. godine, kako su istakle. „Društvo je nastavilo da koristi psihološki štetnu terminologiju o i prema ženama u vreme kada su one, verovatno, najranjivije“, rekla je jedna žena, lekar. Drugi su se pitali postoji li uopšte veza između starosti i problema u trudnoći. Nekolicina je govorila o rađanjima bez stresa u srednjim 40-im, dok su drugi objavili priču o tome kako je žena u 70-im godinama začela prirodnim putem. Ali, među njima je bila i nekolicina medicinara koji su tvrdili da takve fraze, koje se žele zameniti, predstavljaju biološku činjenicu.
Već pomenuta voditeljka rodila je u martu svoje prvo dete u 42. godini. S obzirom na to da je prosečna starost majki koje su prvi put rodile u Engleskoj i Velsu sada rekordnih 30 godina, i povećava se iz godine u godinu, neki kažu da bi, ako se trend nastavi, uskoro mogao biti veliki broj trudnica koje pate od starosnog faktora.
„Nije važan jezik, već činjenice“, kaže dr Dž.N, koja je videla “previše pacijenata” u 40-im godinama kako teško podnose emocionalna previranja u lečenju neplodnosti. Ovo pitanje je već pokretalo žestoku raspravu 2015. godine, kad je ista doktorka optužena za ‘zastrašivanje’ nakon što je napisala pismo Vladi u kojem je zahtevala obrazovanje tinejdžera o plodnosti i pozvala žene da „počnu da pokušavaju da zatrudne kad napune 30 godina“. Time bi se, sugerisala je, izbeglo ono što je nazivala ‘vremenskom bombom za plodnost’ koja bi učinila neefikasnim IVF usluge.
Prema nedavnim istraživanjima, u Velikoj Britaniji ima više majki – četiri puta više nego pre 20 godina. Dakle, da li je doktorka u pravu? Krenimo od biologije. Žene se rađaju sa otprilike dva miliona jajnih ćelija. Ali, od puberteta i broj i kvalitet vremenom opadaju. Postupno, nezrele jajne ćelije – one koje se ne oslobode tokom ovulacije – umiru ili se ponovno resorbuju u organizmu. U međuvremenu, one koje ostaju su slabijeg kvaliteta, gomilaju DNK anomalije koje, kada se oplode, mogu da povećaju rizik od genetskih poremećaja poput Daunovog sindroma. Nakon 30. godine, kvalitet i količina jajnih ćelija brzo opadaju. Kod žena u 20-im postoji svaka treća šansa za oplodnju po ciklusu, u poređenju sa svakom petom kod žena u 30-im godinama.
Međutim, među stručnajcima ima i drugačijih pogleda na tzv. kasne trudnoće. Ginekolog i vanredni profesor reproduktivne medicine dr N.R.F. rekao je da rizici kod žena koje rađaju u 40-ima nisu toliki koliko se o njima priča: „Većina žena imaće malo, ako ih uopšte bude, komplikacija čak i u kasnim 40-im.“ Smatra da su podaci koji se najčešće iznose upitni i da stvari tako ne stoje u stvarnom životu; navodi da je veoma često citirana statistika o plodnosti žena sada već prevaziđena, a dobijena je iz podataka o natalitetu među roditeljima koji idu u crkve u Francuskoj.
Stručnjaci su tu statistiku smatrali jedinstveno pouzdanom, jer studija nije bila iskrivljena kontrolom rađanja. Mnoga moderna istraživanja zakomplikovana su ženskom upotrebom kontracepcije tokom celog života, što bi moglo uticati na plodnost. Pokazalo se da 30 % žena starijih od 35 godina koje su pokušavale više od godinu dana nisu zatrudnele, u poređenju sa manje od 20 % onih u kasnim 20-im i ranim 30-im. Istraživači su primetili da je najgori pad zabeležen nakon 35. godine.
Ali od tada, studije nisu uspele da potvrde ove nalaze. Američki istraživači 2004. godine proučavali su više od 700 žena u sedam evropskih zemalja i otkrili da je 86% onih od 27 do 34 godina začelo u roku od godinu dana, u poređenju sa 82% onih od 35 do 39 godina! I druge studije su imale slične rezultate. „Za pojedine žene ne postoji linija povučena u pesku u smislu godina. Studije posmatraju velike grupe žena i donose zaključke na osnovu proseka. Ali, svaka žena ima svoj zdravstveni profil, pa ne znači da će ono što vidimo u studijama biti istina za sve. Granice u godinama uglavnom služe kao koristan pokazatelj za lekare, tako da oni znaju kada treba da rade dalje testove na genetska stanja za koja znamo da su verovatnija kako žene stare.“
Koji su to najčešći rizici u tzv. kasnim trudnoćama?
Stručnjaci kažu da postoje dobri dokazi da se, kako žene stare, rizik od komplikacija u trudnoći povećava. Studije pokazuju da žene starije od 40 godina imaju četiri puta veću verovatnoću za razvijanje gestacijskog dijabetesa od onih u ranim 30-im, a dvostruko je verovatnije da će patiti od visokog krvnog pritiska izazvanog trudnoćom. Starost ponekad može uticati na razvoj posteljice – privremenog organa koji snabdeva dete kiseonikom i hranjivim supstancama u materici, povećavajući rizik od abnormalnog rasta deteta. To pak može dovesti do potencijalno fatalnih komplikacija za majku i bebu. Hitni carski rez gotovo je dvostruko verovatniji kod žena starijih od 40 godina, u poređenju sa onim mlađim, delom zbog slabijih mišića. Jedna od dve trudnice koje su starije od 45 godina spontano pobaci.
Međutim, dr N.R.F. kaže da ove statistike ne predstavljaju nužno pouzdanu sliku. „Problemi poput visokog krvnog pritiska i preddijabetesa puno su češći kod starijih žena, za početak. Trudnoća je pomalo nalik na trčanje na traci devet meseci, pa će žene koje su zdravije i u formi trpeti manje komplikacija. Uopšteno, žena koja je u formi i zdrava je u dobi od 40 godina verovatno će proći jednako dobro – ako ne i bolje – od nekoga ko je upola mlađi. Ipak, prekomerna telesna težina i visok krvni pritisak, genetska stanja, poput Daunovog sindroma i drugi razvojni poremećaji, definitivno brinu starije majke zbog hromozomskih problema sa starijim jajnim ćelijama.“
Rizik od Daunovog sindroma kod bebe otprilike je jedan od 1.250 za 25-godišnju buduću majku i otprilike jedan od 100 za ženu koja zatrudni sa 40 godina. Devedesetih godina analizirani su podaci i, na osnovu grubih računica, zaključeno je da je u dobi od 35 godina rizik od Daunovog sindroma povećan toliko da opravdava sprovođenje invazivnog testa nazvanog amniocenteza, kojim se proverava postojanje genetske abnormalnosti. Postupak nosi ozbiljne rizike od pobačaja i trošak je za zdravstveno osiguranje. „Ovo je, jednostavno bio obračun troškova i koristi, utemeljen na starim istraživanjima“, kaže dr N.R.F. „Ne postoje dokazi koji pokazuju da se bilo što posebno promenilo u dobi od 35 godina, ali pretpostavka da je to granica za rizičnu trudnoću – ostaje.“
Još jedan razlog zbog kojeg lekari mogu da vide 35 godina kao ograničenje jeste pad uspešnosti vantelesne oplodnje. „IVF postaje izazov kada žene postanu starije, jer imaju manje jajnih ćelija“, kaže pomenuti doktor. „Stope uspeha relativno su stabilne dok žene ne napune 35 godina, a onda počinju opadati.“
Stručnjaci se slažu da je najzdraviji način začeća i rađanja nakon 45. godine korišćenje donatorske jajne ćelije. „Majka je možda u dobroj formi i zdrava, ali postoji ozbiljan rizik od genetskih abnormalnosti koje proizlaze iz njene jajne ćelije“, dodaje doktor. Postoji i drugi deo jednačine za koji stručnjaci kažu da se prečesto zanemaruje, a to su godine oca.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.dailymail.co.uk
