Muška neplodnost i transfer. Dva izraza koje ne povezuje mnogo toga ali se svrstavaju u kontroverze iako na prvi pogled ne zvuče tako. Spadaju među brojna pitanja koje muče sve ljude koji se na neki način bore da dođu do potomstva. Lečenje muške neplodnosti i u kom danu uraditi transfer embriona? Pitanja i za lekare a i za parove i pojedince.
Ishrana muškaraca i neplodnost
Muškarci se, kao i žene, sve češće susreću sa problemom neplodnosti. Istraživanja pokazuju da zdravlje muškaraca ne utiče samo na sledeću generaciju, već je i transgeneracijsko, sa epigenetskim promenama u spermi koje utiču na razvoj embriona.
Godine muškarca pri začeću, ishrana, gojaznost i rastuća neplodnost igraju glavnu ulogu za potomstvo, i to u više narednih generacija. Ali, posledice ovih i drugih faktora životnog stila na uspeh u IVF-u do skoro su bile ignorisane, za razliku od velikog broja informacija o uticaju ženskog zdravlja.
Podaci ukazuju na to da ishrana utiče na spermatozoide i može dovesti do epigenetskih promena, koje utiču na ekspresiju gena u embrionima u ranoj fazi. Ispitivanje ishrane kod miševa omogućilo je dalja istraživanja u ovoj oblasti: studija o ishrani sa niskim sadržajem proteina (LPD) pokazuje da potomci razvijaju poremećaje metaboličke funkcije zbog promena koje se javljaju u spermatozoidima, a izazvane su ishranom.
Profesor je predstavio još neobjavljene podatke, zasnovane na sekvenciranju RNK placente, koji govore o uticaju ishrane na potomstvo. Uočavaju se zapanjujuće promene kod muških i ženskih miševa čiji su očevi različito hranjeni. Zapravo, pokazuje se da se polne razlike polako smanjuju.
Ispitivane su tri grupe miševa potomaka: oni čiji su očevi hranjeni normalnom proteinskom ishranom, oni čiji su očevi bili na niskoproteinskoj ishrani (LPD) i oni čiji su očevi unosili puno masti i šećera (VD). Razlike u ekspresiji gena među polovima njihovih potomaka koje su bile očekivane praktično su nestale kod muškog potomstva onih očeva koji su jeli puno masti i šećera (ovih iz treće grupe). Postavlja se pitanje:
„Da li su muškarci postali ženstveniji, a žene muževnije?“
Muška neplodnost
Što se tiče napretka u lečenju ozbiljnog muškog infertiliteta, baza dokaza je ograničena.
Za parove sa neopstruktivnom azoospermijom, vantelesna oplodnja ekstrakcijom sperme je rutinski pristup, mada ne jednostavan i još uvek sa niskim stopama uspeha, čak i sa metodom ICSI. Podaci koji se ponavljaju pokazali su da je ekstrakcija sperme iz testisa mikrodisekcijom bolja u odnosu na konvencionalnu multibiopsiju TESE i druge tehnike, sa manjim rizikom od oštećenja testisa i sa bolje održavanim nivoom testosterona.
Pre ekstrakcije, uspeh nije dokazan, kako za trenutno dostupne medicinske, tako i za hirurške tretmane. Više nekontrolisanih studija predložilo je upotrebu lekova (selektivnih modulatora estrogenskih receptora i inhibitora aromataze) na osnovu toga što povećanje nivoa testosterona može poboljšati spermatogenezu. Međutim, nedostaju dokazi koji bi podržali medicinsku terapiju.
Sa druge strane, operacija varikokele dovodi do odlaganja lečenja, ali tek treba da se pokaže da ima sveukupne koristi. Dostupni podaci sugerišu da su sveži spermatozoidi mnogo bolji od zamrznutih.
Poruka je da, kada spermatozoida malo ima, treba uložiti sve napore „kako bi se povećala šansa za trudnoću bilo kojim dostupnim uzorkom sperme“.
Treba li odustati od transfera 3. dana?
Kada je u pitanju transfer, uočljivo je da se sve više odustaje od transfera u ranom stadijumu deobe, te se vrši prenos blastociste. Uz dokaze o većoj stopi živorođene dece iz transfera svežih petodnevnih embriona, da li je vreme da se odustane od transfera trodnevnog embriona?
Suprotne stavove o ovome imaju i mnogi stručnjaci.
Jedna grupa su zagovornici ukidanja transfera 3. dana, a druga da smatra da ne treba odustati od transfera 3. dana iako i jedni i drugi se slažu da je veoma teško proceniti kvalitet embriona i da je to uvek izazov.
Prvi stav je utemeljen na većem implantacionom potencijalu pri prenosu blastociste, koji je rezultat samoselekcije embriona . „Ako ne možemo da odaberemo najbolji embrion u laboratoriji, onda bi možda trebalo da pustimo da blastocista to uradi umesto nas“. Da li imamo detaljno biološko znanje potrebno za ‘pristup ranoj embrionalnoj kompetenciji’ s obzirom na nedoslednosti u procenama među embriolozima?
Postoje nalazi (Cochrane Review) o maloj ali značajnoj razlici u stopi živog rođenja u korist blastocista, sa verovatnoćom da duža kultura znači sigurnije ishode (više singl trasfera – vraćanja jednog embriona), manje prenetih embriona i manje višeplodnih trudnoća.
Suprotno mišljenje, tj. da ne treba odustajati od transfera 3. dana, potkrepljuju podaci iz istog pregleda (Cochrane Review). Postoje dokazi o vrlo niskom riziku od otkazivanja transfera, većoj stopi zamrzavanja embriona i da razlike u broju živorođene dece kada se uporede transferi 3. ili 5. dana od aspiracije.
Prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da je šansa za uspeh, za žene kojima je urađen singl transfer trodnevnog embriona znatno veća nego 5. dana (9,7% naspram 4,4%).
Ipak, jasno je da je potrebno više studija da bi se došlo do konkretnog odgovora o tome da li je i koje vreme potrebno za kultivaciju embriona i da li treba ukinuti transfer trodnevnih embriona, posebno kada znamo da se mnogo dece rodilo baš iz embriona koji su proveli 3 dana u laboratoriji. Ovo je tema za neke buduće generacije i razvoj ove oblasti u cilju podizanja uspešnosti.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.focusonreproduction.eu
