Podaci iz registra koji su predstavljeni na onlajn godišnjem sastanku ESHRE-a pokazuju da je ICSI metoda i dalje omiljena metoda oplodnje u svetu, pa čak i kada muška neplodnost nije razlog neplodnosti. Za ovaj trend ne postoji opravdanje, kažu stručnjaci.
Poslednji podaci ESHRE-ovog evropskog udruženja za nadzor IVF (EIM) pokazuju da je u 2017. godine oko dve trećine svih tretmana asistirane reproduktivne tehnologije (ART) bilo sa ICSI metodom. Ovo je svojevrtstan obrazac u Evropi poslednje decenije, pri čemu je ICSI bio favorizovan u odnosu na konvencionalni IVF za sve oplodnje, bilo da je reč o muškim faktorima neplodnosti ili ne.
Predsedavajuća na ovom sastanku je istakla da je bilo 15 evropskih zemalja u sitraživanju i da je proporcionalna upotreba ICSI metode preko 75%, a izuzeci su Albanija, Češka, Moldavija i Crna Gora kod kojih je upotreba ICSI metode 100%.
Sličnu sliku dao je D.A u svom globalnom izveštaju za 2016. godinu, uključujući podatke iz Kine koji su, od ukupno 530.718 aspiracija zabeležili oko dve trećine (375.770 ciklusa) sa upotrebom ICSI metode i jednu trećinu kao konvencionalni IVF (154.948 ciklusa). Ovakav obrazac je danas poznat u celom svetu.
Takođe, poznat i nešto niži kumulativni tok trudnoće i porođaja (po aspiraciji) koji je utvrđen uz korišćenje ICSI metode u poređenju sa IVF-om. “Kineski rezultati“, rekao je D.A., “jednaki su globalnim rezultatima.”
Početkom ove decenije bilo je jasno da je ICSI vodeća tehnika u ART-u, čak i u slučajevima koji se ne odnose na lečenje muške neplodnosti. Tako je 2016. godine, kada je u časopisu Human Reproduction objavljeno sprovedeno istraživanje ICMART-a za 2008.-2010.godinu, zabeležena sklonost ICSI metodi u odnosu na IVF i to 2:1.
Urednik ovog časopisa opisao je ovaj trend kao ‘terapijsku iluziju‘. Podaci, kako pokazuju brojni izveštaji registra, pokazuju da ICSI kod ženske neplodnosti ne daje prednost u odnosu na konvencionalni IVF. Zapravo, registri sugerišu da je ICSI čak i nešto manje uspešan kao tretman u odnosu na IVF.
Tako je tokom 2016.godine H.E zabeležio: „Nameravajući da poboljšaju verovatnoću trudnoće svojih pacijentkinja sprečavanjem neuspeha oplodnje, dobronamerni lekari zapravo smanjuju njihove šanse. Sa tim se mora prestati. Ovo su samo lepo zamotani pokloni – nepotrebni, neefikasni i skupi”.
S obzirom da su slični obrasci upotrebe i uspeha postali u SAD-u, ASRM je 2012. godine izdao svoje mišljenje, ističući da ICSI zbog neobjašnjive neplodnosti ili malog broja jajnih ćelija, ili starije dobi majke “ne poboljšava kliničke ishode“, dodavši da je rizik od neuspeha oplodnje vrlo mali i uporediv između dve tehnike (IVF i ICSI).
Podaci u Americi pokazuju da je 87-94% slučajeva muške neplodnosti lečeno ICSI metodom u 2016. godini. Kad se uporede ovi podaci sa podacima i slučajevima koji se ne odnose na mušku neplodnost procenat se kreće u rasponu od 68% do 72%, a ovo je apsolutno uporedivo sa onom stopom koja se opaža u Evropi i svetu.
Kako bi se naglasio ovaj stav, ASRM je naveo i studiju podataka iz 2000-2014. godine u kojoj povećana upotreba ICSI-a nije u vezi s dijagnozom muške neplodnosti kod pacijenata mlađih od 35 godina i samo skromno dovodi do porasta stope živorođene dece po ciklusu tokom razdoblja ispitivanja.
U skladu sa tim mišljenjem ASRM sada ispituje dokaze o ICSI metodi u nizu indikacija: neobjašnjiva neplodnost, mali broj jajnih ćelija, starija dob majke, prethodni neuspeli pokušaji, PGT, zamrzavanje jajnih ćelija, ali i “rutinsku upotrebu”. U svim slučajevima, dodaje se, da se čini da svako opravdanje za korišćenje ICSI metode predstavlja strah od neuspeha oplodnje, a ne može se pronaći ni mala stvarna korist.
Rođenje deteta je krajnji cilj, i može se sa sigurnošću reći da ni jedna indikacija koja se ne odnosi na mušku neplodnost nema bolje rezultate uz korišćenje ICSI metode u odnosu na IVF metodu.
Izuzetak je u slučajevima PGT-a gde bi “kontaminacija stranih spermatozoida mogla uticati na tačnost rezultata ispitivanja“.
U mišljenju se dodaje da je ICSI nastao kao omiljena metoda oplodnje za krioprezervirane jajne ćelije u kojima se kumulusne ćelije uklanjaju pre zamrzavanja. Međutim, do sada, uprkos ogromnom ulaganju u banku jajnih ćelija “trenutno postoje ograničeni podaci koji podržavaju ovaj postupak”.
Slično tome, ASRM ne može navesti nijednu studiju u kojoj bi ICSI mogao poboljšati stopu nataliteta kod pacijenata sa dobrim kvalitetom jajnih ćelija.
A u slučajevima kada se ICSI primjenjuje rutinski, bez ikakvih dijagnostičkih smernica (što se sigurno događa u zemljama sa 100% upotrebom ICSI metode) nema dokaza koji bi podržali takvu upotrebu, kaže ASRM.
I kao poslednje razmatranje, posebno u takvim rutinskim slučajevima, ASRM upozorava da „treba uzeti u obzir dodatno opterećenje troškova ICSI-a za indikacije koje se ne odnose na mušku neplodnost, gde su podaci o poboljšanim rezultatima trudnoća u odnosu na konvencionalnu oplodnju ograničeni ili odsutni“. Upravo takva razmatranja navela su neke vlasti da klasificiraju ICSI kao „dodatak“ lečenju, iako su kontraverzni predlozi o nedvosmislenoj koristi ICSI metode u lečenju ženske neplodnosti u velikoj meri napušteni.
Ukoliko imate bilo koje pitanje u svakom trenutku možete pozvati Centar za vantelesnu oplodnju na besplatan broj 0800 333 030 ili na info broj Udruženja 061/624-5224.
Izvor: www.focusonreproduction.eu
