Pismo je pristiglo u okviru konkursa za najlepše pismo deda mrazu (2022)
Autorka: Zorana Mladenović
Dragi Deda Mraze,
Sećas me se sigurno od prošle godine. Negde u ovo vreme dobih priliku da po prvi put pišem, a da znam da će pismo zaista stići do tebe. Pa, evo me opet…
Znam, znam, tražim previše.
Prošle godine tražila sam od tebe pozitivnu betu. Nisam bila iznenađena sredinom ove godine, kada sam zaista i ugledala taj plusić na testu i magični broj 143.
Evo sada, dok jednom rukom mazim moje malo čudo u stomaku, drugom vredno pišem tebi.
Deda Mraze, znam da sam jedna od milion koje su poželele ovo, a da se zaista i ispunilo.
Ove godine, želim da mnogo ljudi, meni bliskih, tebi bliskih, oni sa FB grupa, oni čije poglede slučajno sretnem na klinici za neplodnost, pa čak i oni koje nikada u zivotu nisam videla, uspeju da ostvari svoju najveću želju. Zato se ponovo obraćam Tebi.
Pokloni još nekome pozitivnu Betu.
Sledeće godine u ovo vreme, umesto mene, pisaće ti jedan mali dečak, sa željom da mu doneseš kamione, bagere i lego-kockice.
Kada svratiš, biće najlepše okićena jelka, najlepši kolačić za Tebe ispod jelke, ove godine nemoj da dolaziš kod mene. Ne gubi vreme, mnogi čekaju ono što ja sada imam.
Hvala Ti na ispunjenoj želji, hvala Ti na najvećoj sreći, strahu, strepnji i ljubavi.
Jednog dana, mojoj dugo čekanoj bebi ispričacu priču o Tebi.
