Ponovo smo pričali sa stručnjacima i tražili odgovore na mnoga pitanja, kako bismo što lakše, jednostavnije i sa više znanja ušli u same postupke vantelesne oplodnje, što bezbolnije prošli kroz njih i došli do bebe. Kao što smo i obećali, nastavljamo da pišemo najbitnije informacije do kojih smo došli na našim vebinarima, a u razgovoru sa stručnjacima iz oblasti lečenja steriliteta, genetike, inovacija…
U ovom magazinu u fokusu su činjenice o kojima smo slušali na trećem vebinaru, koji smo održali u oktobru 2022. godine. Ovoga puta smo, zbog mnoštva zanimljivih informacija, obradili jedan vebinar. Video-snimci vebinara nalaze se na našem Youtube kanalu.
Naši učesnici na trećem vebinaru bili su:
- Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar i embriolog, Spebo Medical, Leskovac
- Dr Nebojša Marković, ginekolog, Spebo Medical, Leskovac
- Milena Marić, magistar farmacije, Goodwill Pharma
Ovom prilikom im se zahvaljujemo.
KOJI JE TO NAJVAŽNIJI SASTOJAK PROFERTILA I ZA ŽENE I ZA MUŠKARCE I PO ČEMU SE ON RAZLIKUJE OD DRUGIH SUPLEMENATA?
Milena Marić: Oba proizvoda imaju različit sastav. Bitno je da istaknem aminokiseline, L arginin i L karnitin, koji utiču na protok krvi u reproduktivnim organima i daju pokretljivost i brzinu spermatozoidima. Što se tiče ženskog Profertila, izdvojila bih folnu kiselinu kao osnovu i omega-3 masne kiseline, ali veoma mi je bitno da naglasim da je teško izdvojiti samo jedan sastojak. Radi se o patentiranoj formuli i, zaista, svaki od ovih sastojaka možete da uzimate posebno. Ipak, baš ovaj sastav, u ovoj sinergiji ima ovakvo dejstvo. Zbog toga i jeste patentiran, pre svega u Austriji, gde je i proizveden, a kasnije u Evropi i SAD-u.
DA LI POSTOJI NEKO OPTIMALNO VREME ZA UZIMANJE PROFERTILA?
Milena Marić: Preporučuje se korišćenje minimum tri meseca zbog samog procesa, kako spermatogeneze, tako i folikulogeneze. Neophodno je uzimanje minimum tri meseca do šest meseci, prema savetu ordinirajućeg lekara. Naravno, postoji preporuka da se do trudnoće uzimaju i ženski i muški Profertil.
KADA JE KOD JEDNOG PARTNERA NASLEĐENA BALANSIRANA TRANSLOKACIJA, GDE JE KARIOTIP SPORAN? KOLIKO TO UTIČE NA BEBU I KOJI SU RIZICI?
Prof. dr Miodrag Stojković: Kariotip je veoma bitan i zavisi kolika je promena. Kod balansirane translokacije radi se o tome da je jedan deo hromozoma prešao na neki drugi hromozom ili je ostao na istom, ali na nekom drugom mestu. Laički rečeno, nema nekog genetskog gubitka. Međutim, ono što nama pravi problem je, ne samo kariotip roditelja, bez obzira na to koje je vrste (može da bude i varijanta normalnog kariotipa), već kakve to posledice ostavlja na kariotip samog embriona. Imamo jedan problem, a to je da veliki broj embriona koji se dobiju seksualnim putem ili vantelesnom oplodnjom u laboratoriji može biti abnormalan ili su prisutni mozaici. To znači da imaju mešavinu ćelija, da se sastoje od ćelija koje imaju normalan kariotip i ćelija koje imaju abnormalan kariotip… I to je veliki problem, jer će ti embrioni ili stati sa razvojem (embrionalni blok do kojeg dolazi u stadijumu od četvoroćelijskog do osmoćelijskog embriona) ili, ako eventualno dođe do trudnoće, ta trudnoća se izgubi (ali najčešće uopšte ne dođe do implantacije). Od kariotipa ploda, odnosno, embriona u velikoj meri zavisi uspešnost vantelesne oplodnje. Imamo više faktora – da li je to kvalitet jajne ćelije, da li je to kvalitet spermatozoida, da li je to kvalitet endometrijuma, odnosno, prijemčivost… Embrion je, u stvari, osnova za svaku trudnoću i to je onaj najveći znak pitanja zašto vantelesna oplodnja nije stopostotno uspešna. Mene plaši da nikad neće ni biti, upravo zbog toga što mi ne znamo. Kariotip je velika zabluda u delu u kom mislimo da će, ako roditelji imaju dobar kariotip, i dete imati dobar kariotip. To nije slučaj jer se neke greške dešavaju spontano.
ŠTA TO NASLEĐUJEMO OD SVOJIH RODITELJA, A ŠTA OD NJIHOVIH PREDAKA?
Prof. dr Miodrag Stojković: Nasleđujemo mnogo toga. Svaki embrion je sastavljen od majčine i očeve genetike, u odnosu od po 50%. Ako gledamo unazad, svi mi nosimo nešto i od naših predaka. Međutim, mislim da zapostavljamo nešto u celoj ovoj priči, a to je epigenetika – uticaj sredine na genetiku, odnosno na funkciju gena. Taj uticaj je veoma, veoma bitan jer se veliki broj ljudi pita zašto se kod nekog deteta javi neka genetski nasleđena bolest, a niko u porodici je nije imao. Odgovor na to je da bolest može da nastane spontano, de novo mutacijama, koje najčešće nastaju pod uticajem spoljašnje sredine. Nažalost, ako se koncentrišemo na našu zemlju, taj uticaj je veoma negativan zato što naša zemlja ima vrlo visoke faktore zagađenja. Recimo, ljudi koji žive u Beogradu vrlo često čitaju da je Beograd najzagađeniji grad na svetu, kada gledamo mikročestice i nanočestice, koje se naročito javljaju tokom grejne sezone. Dakle, zna se procentualno šta i koliko i od koga nasleđujemo i da li neko ima predispozicije, gledajući kroz pretke i potomke, ali bih zamolio da se pažnja obrati i na tu tzv. epigenetiku, jer je i način života veoma bitan za ekspresiju gena i ispoljavanje dobrih i loših strana. Nas najviše interesuju loše strane jer imamo probleme sa implantacijom embriona, odnosno sa ranim gubicima trudnoće i sa rođenjem deteta koje nosi velike malformacije ili neke određene bolesti.
DA LI POSTOJI NAČIN DA POBOLJŠAMO IMPLANTACIJU I KVALITET SAMIH EMBRIONA? NA KOJI NAČIN TO MOŽEMO URADITI?
Dr Nebojša Marković: Kvalitet embriona je presudan sa jedne strane, a on, kao što znamo, zavisi od kvaliteta jajnih ćelija i od kvaliteta spermatozoida. Poboljšanje kvaliteta i jajnih ćelija i spermatozoida umnogome zavisi od nas i to je ono na čemu stalno insistiramo. Radi se o tom nekom zdravom načinu života – sve ono što jedemo i pijemo, što unosimo u organizam utiče na kvalitet spermatozoida i jajnih ćelija. Današnje vreme je vreme brze hrane, masovnog korišćenja duvana, lakih droga itd. Javlja se problem, naročito kod muškaraca. Kvalitet spermatozoida opada 50 godina unazad, ne samo kod nas u Srbiji, već svuda u svetu. Očigledan dokaz je taj da je pre, recimo, dvadeset, trideset godina uzrok steriliteta bio 60% sa ženske strane, a 40% sa muške. Međutim, mislim da je danas dominantan faktor steriliteta, pre svega, loš spermogram kod muškaraca. Mogu slobodno da kažem da je medicina 20. veka došla blizu vrhunca kada je u pitanju ispitivanje kvaliteta jajnih ćelija. Deo koji mi ne znamo je to šta se događa sa embrionom kada ga ubacimo u matericu trećeg ili petog dana nakon aspiracije. Time će se, naravno, baviti medicina 21. veka i mi sada, samo na osnovu određenih mernih parametara i ultrazvučnog pregleda, možemo procenjivati kvalitet endometrijuma. Postoje neke specifične metode kao što je ERA test, gde se može proceniti dan kada treba uraditi embriotransfer. Međutim, za sada nisu dale željene rezultate i nema povećanja uspešnosti vantelesne oplodnje. Dakle, ono što možemo da učinimo je da poboljšamo kvalitet jajnih ćelija i spermatozoida, jer mislim da zdrav način života ima presudan uticaj na uspešnost vantelesne oplodnje.
KAKO POBOLJŠATI KVALITET JAJNIH ĆELIJA U 42 GODINE?
Dr Nebojša Marković: Ono što se, nažalost, zna je da se žena rađa sa svim svojim jajnim ćelijama (za razliku od muškaraca, kod kojih se polne ćelije obnavljaju svakih 72 do 75 dana). Jajne ćelije žene od 42 godine su stare 42 godine. Ono na čemu mi ginekolozi stalno insistiramo je vreme. Ne treba da se čeka sa začećem! Postoji jasna statistika koja kaže da kod žene u 42 godine samo 25% ćelija ima uredan kariotip. Čak sam možda bio i blag sa podacima… Možda je to i oko 20%. U 44 godine žena ima između 5% i 10% jajnih ćelija sa urednim kariotipom. Govorimo o onim ćelijama koje mogu da dovedu do trudnoće i dovedu trudnoću do kraja. U 45 godina takvih ćelija je manje od 5%, a u 47 godina ih nema. Sve ostalo su zablude i „prodavanje magle“. Mi ne možemo da podmladimo ženu. Ponavljam, da bi žena u 42 godine poboljšala kvalitet jajnih ćelija, mora da poboljša kvalitet svog života, da živi zdravo, da se hrani zdravo, da nema stres… Danas je to veoma teško, ali to je jedino što možemo. Osnovni uzrok nižeg uspeha vantelesne oplodnje posle 40. godine žene je kariotip te jajne ćelije, o čemu smo govorili. Sve ostalo i epigenetika (ono što nas okružuje) dodatno opterećuje već smanjeni procenat broja ćelija sa urednim kariotipom. Savet je da žena koja ima 40 godina ne treba da čeka i da odmah krene ka prirodnoj trudnoći, a ako do začeća ne dođe u roku od šest meseci i ka vantelesnoj oplodnji.
DA LI ŽENA TREBA DA UZIMA SUPLEMENTE TOKOM STIMULACIJE I NAKON TRANSFERA? U KOM PERIODU JE NAJZNAČAJNIJE UZIMATI SUPLEMENTE? DA LI BI MOŽDA BILO BOLJE UZIMATI IH PRE SAME PROCEDURE?
Milena Marić: Doktor je rekao da ne možete da podmladite ženu. To stoji, ali taj proces može donekle da se odloži zdravim načinom života i unosom Profertila. Kao što smo već rekli, stres je neizbežan i sve to što pokreće procese starenja u ženskom organizmu… Znači, za zaštitu od tog oksidativnog stresa vredi uzimati Profertil. Najbolje ga je primeniti pre same vantelesne oplodnje. Naravno, ako doktor savetuje, može se primeniti i u toku samog tretmana.
DA LI MOŽE POMOĆI PODMLAĐIVANJE JAJNIKA? AMH JE 0,23, FSH JE 8, A GODINE STAROSTI SU 43.
Prof. dr Miodrag Stojković: Postoji predlog da se podmlađivanjem jajnika utiče na rezervu jajnih ćelija, ali savremena medicina i nauka su vrlo skeptične po tom pitanju, bilo da se radi o ubrizgavanju seruma samog pacijenta (PRP) ili ubrizgavanju matičnih ćelija. To se radi u vrlo malom broju klinika i zato sam ja veoma skeptičan, jer ako nešto pomaže, onda to radi ceo svet. Rekao bih da je AMH „zakon“ za određivanje broja jajnih ćelija, bez obzira na to koliko ih ima, jer je ta rezerva jajnih ćelija individualna. Sa druge strane smo svedoci da se nudi veliki broj preparata od biljnih, pa eto, čuli smo, i od matičnih ćelija. Uvek treba gledati statistiku i vrlo je lepo pročitati neki naučni rad ili novine u kojima piše da je žena koja je napunila 51 godinu, zahvaljujući toj „terapiji“, ostala u drugom stanju. Međutim, ono što vrlo često ne piše u takvim vestima je to kod koliko žena nije došlo do trudnoće.
DA LI LOŠ SPERMATOZOID MOŽE DA OPLODI JAJNU ĆELIJU I DA TO BUDE RAZLOG SPONTANOG POBAČAJA?
Dr Nebojša Marković: Da, ICSI metodom možemo da ubacimo spermatozoid u jajnu ćeliju i da dođe do oplodnje. To što spermatozoid nosi kao informaciju u stvaranju embriona može kasnije da dovede do lošeg kvaliteta i do pobačaja, odnosno da materica odbaci plod.
DOBILI SMO DIJAGNOZU AZOOSPERMIJE. ŠTA SE PREPORUČUJE DALJE?
Prof. dr Miodrag Stojković: Bitno je da se zna uzrok azoospermije. Najpre se treba javiti specijalisti koji se bavi vantelesnom oplodnjom ili urologu, kako bi se otkrilo da li je u pitanju opstruktivna azoospermija. U tom slučaju pomaže biopsija testisa, gde se spermatozoidi zamrzavaju i koristi se ICSI metoda u postupku vantelesne oplodnje. Ako je neki hormonski disbalans, onda se to pokušava rešiti određenom terapijom. Međutim, ako je problem u kariotipu (npr. Klinefelterov sindrom), u tim situacijama bi bilo dobro videti da li su sve analizirane metafaze sa sindromom, odnosno promenama u kariotipu ili je u pitanju mozaik. Kada je u pitanju mozaik, kod muškaraca sa Klinefelterovim sindromom postoji šansa za zdravo potomstvo. Veoma je bitno utvrditi kakva je azoospermija u pitanju, kog tipa i koje vrste.
DA LI JE MUŠKI STERILITET SADA ZASTUPLJENIJI ILI SE O NJEMU VIŠE GOVORI?
Prof. dr Miodrag Stojković: Svedoci smo da broj pacijenata sa muškim sterilitetom iz godine u godinu raste. Iz dana u dan imamo sve veći priliv pacijenata koji imaju dramatičnu promenu u spermogramu. Zašto se to događa? Kada pogledamo kroz istoriju, možemo reći da se događa najviše zbog načina života. Muškarci su pre 50, 60 godina imali duplo više spermatozoida nego današnji muškarci i tendencija je u stalnom padu, tako da Svetska zdravstvena organizacija redovno koriguje normative. Problem je u načinu života, nekretanju, gojaznosti i, samim tim, promeni hormonskog statusa. Na Harvardu smo radili istraživanje koje pokazuje da životna sredina ima katastrofalne posledice, da smanjuje nivo testosterona za 50% sa jedne i rezerve Antimilerovog hormona (AMH), sa druge strane, kao i na sam čin implantacije embriona. Pronašli smo gen u kome dolazi do poremećaja u funkciji usled loše životne sredine, koji ima uticaj na implantaciju embriona.
Ukoliko želite da pogledate snimke vebinara, svratite na naš YouTube kanal, snimili smo ih za vas – ŠANSINI WEBINARI
Autorka: Dragana Krstić
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 15
