OGTT (ORALNI GLUKOZA TOLERANCE TEST)

PR TEKST
Autorka: mr ph Jelena Rašić
diplomirani farmaceut –medicinski biohemičar
Beo-lab laboratorije

Postoje posebni testovi pomoću kojih se ispituje sklonost ka šećernoj bolesti. Postupci za određivanje predispozicije za šećernu bolest (diabetes mellitus) imaju naziv “testovi opterećenja sa glukozom” (glukoza = šećer). Test oralne tolerancije glukoze (OGTT–oral glucose tolerance test) se primarno radi ako postoji sumnja na poremećaj metabolizma ugljenih hidrata u organizmu i dijabetes, ali može da ima veoma značajnu ulogu i u postavljanju prave dijagnoze i lečenju infertiliteta. SZO preporučuje izvođenje OGTT za postavljanje dijagnoze hiperglikemije, kod osoba sa glukozom našte između 6,1-6,9 mmol/L. OGTT je indikovan kod pacijenata koji imaju simptome šećerne bolesti (povećana glad, učestalo mokrenje, gubljenje telesne težine).

PRIPREMA I IZVOĐENJE

pre testa osoba treba da obavlja uobičajene fizičke aktivnosti
da je na uobičajenoj ishrani
4 dana pre izvođenja testa pacijent ne sme (u dogovoru sa lekarom) da uzima lekove koji utiču na metabolizam glukoze,po mogućnosti ako je na terapiji kortikosteroidima ili diureticima – prekinuti sa terapijom
test se ne izvodi ukoliko pacijent ima infekciju, težu bolest ili traumu
test se ne izvodi 3 dana pre i 3 dana posle menstrualnog ciklusa
pre testa osoba treba da gladuje najviše 10 sati
osoba ne sme da puši, pije i jede za vreme izvođenja testa
u toku izvođenja testa osoba mora da miruje
izvođenje testa počinje ujutro najkasnije do 8h uzimanjem prvog nultog uzorka krvi. Pacijent potom popije 75 g rastvorene glukoze u čaši vode (oko 300 ml).

Kada dođe do začeća, ukoliko se sumnja na gestacijski dijabetes, OGTT se radi sa 100 g glukoze. Test može da traje 2 ili 3 sata (zavisi od zahteva lekara).

Meri se koncentracija glukoze u krvi u određenim vremenskim razmacima. U vremenu: 0 min, 30, 60, 90 i 120 (180) min. Kada dođe do začeća – u vremenu: 0 min, 30 min, 60 min, 120 min, (180) min (O’Sullivan kriterijumi). Tečnost koju treba brzo popiti je izuzetno slatka, te se kod nekih osoba dešava da izazove mučninu i povraćanje. U tom slučaju test se mora ponoviti.

TUMAČENJE REZULTATA

Rezultati glukoze i insulina u toku OGTT treba da tumači endokrinolog. Orijentaciona analiza nivoa glukoze i insulina u OGTT. Početna jutarnja vrednost glukoze, posle gladovanja od 10 sati treba da bude 4,0-6,4 mmol/L. Ukoliko su vrednosti glukoze u krvi posle 2 sata OGTT veće od 11,1 mmol/L dijagnostikuje se šećerna bolest. U slučaju da je nivo glukoze u krvi posle 2 sata od 7,8 mmol/L do 11,1 mmol/L postavlja se dijagnoza intolerancije na glukozu (latentni dijabetes). Ukoliko se posle 2 sata vrednost glukoze u krvi spusti ispod 7,8 mmol/L, u pitanju je normalni metabolizam glukoze.

Referentne nultne vrednosti za insulin su najčešće 2,6-24,9 uIU/mL. Posle unosa glukoze pankreas luči veću količinu insulina koji dovodi do metaboličkih promena glukoze u ćelijama (pretvaranje u energiju, u masnoće koje se deponuju u masnim ćelijama). Posle 2 sata od unosa glukoze nivo insulina treba da bude što bliži početnom, a svakako ispod 24,9 uIU/mL.

[easingslider id=“5506″]

INSULINSKA REZISTENCIJA

U većini slučajeva kod osoba sa policističnim jajnicima postoji problem sa insulinskom rezistencijom. U takvim slučajevima u krvi se javlja povećan nivo glukoze. Povećana koncentracija glukoze u krvi može nastati usled stresa, nepravilne ishrane, metaboličkih poremećaja. U takvim slučajevima nalazimo visok nivo insulina. Povišen nivo insulina negativno utiče na kvalitet jajnih ćelija i ovulaciju, a i na implantaciju embriona. Zato je kod steriliteta nepoznatog porekla važno uraditi i ove analize.

Snižene vrednosti OGTT-a mogu se naći ukoliko postoji septikemija (prisustvo bakterija u krvotoku), virusni hepatitis, rak pankreasa, feohromocitom, hipertireoidizam, akromegalija, hiperfunkcija kore nadbubrežne žlezde, sindrom policističkih jajnika, hiperlipoproteinemija, hepatocelularna degeneracija, cistična fibroza, talasemija, ciroza, hronični pankreatitis, akutno i hronično oštećenje bubrega, reumatoidni artritis.

Dijagnostički kriterijumi SZO za šećernu bolest i stanja hiperglikemije