Test oralne tolerancije glukoze (OGTT – oral glucose tolerance test) se primarno radi ako postoji sumnja na poremećaj metabolizma ugljenih hidrata u organizmu i dijabetes, ali može da ima veoma značajnu ulogu i u postavljanju prave dijagnoze i lečenju infertiliteta.
Sa proverama nivoa insulina u krvi (insulinemijama) glavni je pokazatelj postojanja insulinske rezistencije (IR), koja može biti jedan od simptoma koji potvrđuju postojanje sindroma policističnih jajnika (PCOS). Pored toga, povišen nivo insulina negativno utiče na kvalitet jajnih ćelija i ovulaciju, a po nekim teorijama i na implantaciju embriona. Zato je kod steriliteta nepoznatog porekla važno uraditi i ove analize.
Test oralne tolerancije glukoze (OGTT) izvodi se najčešće sa 75 g glukoze ujutru, posle gladovanja od najmanje 10 sati. Kod trudnica kod kojih se sumnja na gestacijski dijabetes, uglavnom se radi sa 100 g glukoze.
PRIPREMA, PROCEDURA I REZULTATI
Pre samog izvođenja OGTT zahteva određenu pripremu, koja podrazumeva:
– uobičajenu fizičku aktivnost u danima pre izvođenja testa – bez napornog vežbanja ako to nije uobičajeni stil života, ali i bez potpunog mirovanja;
– normalan režim ishrane sa najmanje 150 g ugljenih hidrata (barem tri dana pre izvođenja testa);
– mirovanje tokom celog trajanja testa, što najčešće podrazumeva sedenje u trajanju od 2 sata;
Sam test se radi tako što se najpre vadi krv da bi se ustanovile početne, jutarnje vrednost šećera i insulina. Odmah posle potrebno je naiskap popiti rastvor 75 g glukoze u 2 dl vode u roku od nekoliko minuta, i vreme u koliko sati je popijen se smatra 0 (nultim) minutom testa. Tečnost koju treba brzo popiti je izuzetno slatka, te se dešava da izazove mučninu i povraćanje, posebno kod trudnica. U tom slučaju test se mora ponoviti.
Zatim se krv vadi na svakih pola sata, posle 30, 60, 90 i 120 minuta otkad je popijena glukoza.
Za sva vađenja krvi dobijaju se rezultati glukoze i insulina, koje bi trebalo da tumači endokrinolog. Referentne vrednosti laboratorija se mogu razlikovati, ali navešćemo najčešće nalaze i njihovo tumačenje.
Glukoza
– Početna jutarnja vrednost glukoze, posle gladovanja od minimum 10 sati treba da bude 4,1-5,9 mmol/L.
– Ako su vrednosti glukoze u krvi posle 2 sata veće od 11,1 mmol/L dijagnostikuje se šećerna bolest.
– U slučaju da je nivo glukoze u krvi posle 2 sata od 7,7 mmol/L do 11,1 mmol/L postavlja se dijagnoza intolerancije glukoze.
– Ukoliko su posle 2 sata vrednost glukoze u krvi spusti ispod 7,7 mmol/L u pitanju je normalna tolerancija na unošenje glukoze.
– Normalno je da posle unosa glukoze ona skoči i ima više vrednosti posle 30, 60 i 90 minuta, ali da se posle 2 sata spusti na referentne vrednosti.
Insulin
Referentne vrednosti za insulin su najčešće 2,6-24,9 uIU/mL Početni insulin bi trebalo da bude ispod 10, a po nekim važećim preporukama, najbolje je da bude oko 6.
Posle unosa glukoze pankreas luči veću količinu insulina koji je pretvara u energiju, a višak u sladišti u masnim ćelijama. Posle 2 sata od unosa glukoze nivo insulina treba da bude što bliži početnom, a svakako ispod 24,9 uIU/mL.
U slučaju da su vrednosti insulina povišene, u zavisnosti od toga koliko i da li je viši i početni i krajnji nalaz, kao i da li su vrednosti glukoze u redu ili nisu, postavlja se dijagnoza insulinske rezistencije, preddijabetičnog stanja ili dijabetesa.
