Test oralne tolerancije glukoze (OGTT – oral glucose tolerance test) u javnosti se najčešće povezuje sa dijabetesom i poremećajima metabolizma ugljenih hidrata. Ipak, njegova uloga je mnogo šira i značajnija, naročito kada govorimo o reproduktivnom zdravlju i problemima sa začećem. OGTT danas zauzima važno mesto u dijagnostici infertiliteta, jer omogućava uvid u način na koji organizam reaguje na unos glukoze i kako pankreas luči insulin – hormon koji ima snažan uticaj na hormonski balans i plodnost.

Kod velikog broja parova koji se suočavaju sa sterilitetom, posebno kada uzrok nije jasno definisan, upravo poremećaji u metabolizmu insulina mogu predstavljati ključni problem koji ostaje neprepoznat. Zbog toga se OGTT sa merenjem insulina (insulinemije) sve češće preporučuje kao deo šire dijagnostičke obrade.

Insulin, insulinska rezistencija i plodnost

Insulinska rezistencija (IR) je stanje u kojem ćelije organizma slabije reaguju na insulin, pa pankreas mora da luči sve veće količine ovog hormona kako bi se održao normalan nivo šećera u krvi. Dugoročno, ovakvo stanje dovodi do hormonskog disbalansa i može imati direktan uticaj na reproduktivnu funkciju.

Kod žena se insulinska rezistencija često povezuje sa sindromom policističnih jajnika (PCOS), ali i sa nizom drugih problema koji mogu otežati ostvarivanje trudnoće. Povišen insulin može negativno uticati na kvalitet jajnih ćelija, regularnost ovulacije, ali i na samu implantaciju embriona. Kod muškaraca, poremećaji metabolizma mogu se odraziti na kvalitet spermograma i hormonski status.

Upravo zato OGTT test ne treba posmatrati isključivo kao „test za dijabetes“, već kao važan alat u razumevanju celokupnog hormonskog i metaboličkog stanja organizma, posebno kod parova koji planiraju trudnoću ili se pripremaju za postupke vantelesne oplodnje.

Kada se preporučuje OGTT test?

OGTT sa insulinemijama posebno je značajan u sledećim situacijama:

• kod steriliteta nepoznatog uzroka
• kod sumnje na insulinsku rezistenciju
• kod žena sa simptomima PCOS-a
• kod neredovnih ciklusa i izostanka ovulacije
• kod ponovljenih neuspelih postupaka vantelesne oplodnje
• kod sumnje na gestacijski dijabetes u trudnoći

Upravo u ovim situacijama OGTT može dati odgovore koji se ne vide u osnovnim laboratorijskim analizama.

Kako izgleda priprema za OGTT?

Iako deluje jednostavno, OGTT zahteva dobru pripremu kako bi rezultati bili pouzdani. Priprema podrazumeva nekoliko važnih koraka:

• uobičajenu fizičku aktivnost u danima pre testa, bez naglih promena režima
• normalan način ishrane sa unosom najmanje 150 g ugljenih hidrata dnevno, tokom najmanje tri dana pre testiranja
• gladovanje od najmanje 10 sati pre izvođenja testa
• mirovanje tokom celog trajanja testa, najčešće u sedećem položaju, u trajanju od oko dva sata

Nepoštovanje ovih preporuka može uticati na rezultate i dovesti do pogrešnog tumačenja nalaza.

Procedura testa – korak po korak

Sam OGTT test se najčešće izvodi u jutarnjim satima. Najpre se vadi krv kako bi se utvrdile početne, jutarnje vrednosti glukoze i insulina. Nakon toga ispitanik pije rastvor od 75 g glukoze rastvorene u oko 2 dl vode, koji je potrebno popiti u kratkom vremenskom periodu. Trenutak kada je rastvor popijen smatra se nultim minutom testa.

Zbog izrazito slatkog ukusa, rastvor može izazvati mučninu, a ponekad i povraćanje, naročito kod trudnica. Ukoliko do toga dođe, test se prekida i mora se ponoviti drugog dana.

Nakon unosa glukoze, krv se vadi u tačno određenim vremenskim intervalima – najčešće posle 30, 60, 90 i 120 minuta. Za svaki uzorak dobijaju se vrednosti glukoze i insulina, koje se posmatraju zajedno.

Kako se tumače rezultati?

Glukoza

Početna jutarnja vrednost glukoze, nakon gladovanja od najmanje 10 sati, treba da bude između 4,1 i 5,9 mmol/L. Vrednosti glukoze posle dva sata veće od 11,1 mmol/L ukazuju na šećernu bolest. Ako se glukoza nakon dva sata kreće između 7,7 i 11,1 mmol/L, govori se o intoleranciji glukoze. Vrednosti ispod 7,7 mmol/L smatraju se normalnom tolerancijom.

Normalno je da glukoza poraste u prvim fazama testa, ali je važno da se nakon dva sata vrati u referentne granice.

Insulin

Referentne vrednosti insulina najčešće se kreću od 2,6 do 24,9 uIU/mL. Početni insulin bi trebalo da bude ispod 10, a idealno oko 6. Nakon dva sata, vrednosti insulina treba da budu što bliže početnim, a svakako ispod gornje referentne granice.

Povišene vrednosti insulina, naročito ako ostaju visoke tokom celog testa, mogu ukazivati na insulinsku rezistenciju, predijabetično stanje ili dijabetes, u zavisnosti od odnosa glukoze i insulina.