U postupku vantelesne oplodnje jedan od ključnih zadataka za embriologa je izbor najboljeg embriona. Tokom postupka VTO dobija se više embriona i tada je neophodno izabrati najbolji za transfer u matericu, preostali embrioni se uglavnom zamrzavaju.
Kvalitet embriona najviše utiče na šansu za trudnoću i zato je njegov izbor jako bitan. Vraćanje genetski neispravnih embriona, embriona slabijeg kvaliteta u startu ne daje veliku šansu za uspeh a samim tim donose paru razočaranje i stres ili dovodi do eventualnih pobačaja. Bez obzira što neki od embriona „izgledaju dobro“ nakon ubacavanja u matericu ipak umiru nakon određenog vremena. Zato je veoma važan kvalitet embriona kao ukupan spoj genetskog materijala.
Jedan od glavnih faktora koji doprinose neuspehu vantelesne oplodnje je visoka stopa hromozomskih anomalija u ljudskim embrionima.
Po istraživanjima koja su sprovođena, smatra se da od ranih tridesetih godina stopa hromozomskih anomalija u ljudskim jajnim ćelijama, a samim tim i u ljudskim embrionima, počinje da se značajno povećava. Stopa nastavlja da se povećava sa povećanjem starosti žene. U srednjim četrdesetim veoma visok procenat ljudskih embriona je sa hromozomopatijama (preko 75%).
Starije jajne ćelije imaju neefikasno vreteno koje ne poređa hromozome pravilno i „greške“ nastaju kada se cepaju parovi hromozoma. To dovodi do jajnih ćelija koje nemaju pravilnu ravnotežu od 23 hromozoma – što rezultira hromozomopatijama embriona.
Pokazalo se da je oko 1% do 2% spermatozoida hromozomski abnormalno – u poređenju sa oko 25% do 75% jajnih ćelija (u zavisnosti od starosti žene).
Izbor najboljeg embriona je jedan od ključnih zadataka za embriologa. Izbor najboljeg embriona je bitan zato što kvalitet embriona najviše utiče na šansu za trudnoću, a vraćanje genetski neispravnih embriona, slabijeg kvaliteta ne daju realnu šansu za uspeh i donose paru razočarenje i stres neuspeha ili eventualnih pobačaja. Decenijama se radi na poboljšanju tehnika za selekciju embriona.
Iz tog razloga su razvijene i takozvane morfokinetske analize, odnosno TIME LAPSE analize, sistemi kontinuiranog video monitoringa razvoja embriona od njegovog nastanka do momenta prebacivanja u matericu. Oni pored analize izgleda embriona analiziraju i druge karakteristike kao što su brzina rasta iz jedne u drugu fazu, i brojne druge parametre na osnovu koji poseban kompjuterski program izračunava kolika je šansa da embrion ima genetsku neispravnost i određuje koji su najkvalitetniji embrioni za transfer.
PGS – Preimplantacijski genetski skrining može da se uradi na embrionima pre transfera kako bi se procenilo jesu li hromozomski ispravni. Neuspela implantacija može biti i posledica drugih genetskih mutacija – sa savršeno normalnim kariotipom ili hromozomskim komplementom. Postoje desetine hiljada gena u ljudskom genomu – mnogo mesta gde nešto može da krene naopako.
