Devojčice koje su gojazne tokom „srednjeg“ detinjstva i adolescencije u većem su riziku od kasnije smanjene plodnosti, i veća je verovatnoća da neće imati dece. Prevencija gojaznosti kod devojčica u školskom dobu preporučuje se kao mera za smanjenje rizika od neplodnosti.

Istraživanje koje je pratilo gotovo 6000 rođenja tokom 50 godina potvrdilo je ono što se dugo sumnjalo – da adolescenti s gojaznošću imaju povećan rizik od neplodnosti i da u odraslim godinama mogu imati poteškoća sa začećem. Studija je ispitala efekat gojaznosti u tri faze detinjstva:

• rano detinjstvo (3-6 godina),
• pretpubert (7-10 godina) i
• pubertet (11-15 godina).

Otkrivene su značajne veze sa smanjenom plodnošću kod poslednje dve grupe. Ova studija uključivala je grupu devojčica rođenih 1966, koje su kao žene praćene do 50. godine za potrebe istraživanja i lečenja neplodnosti do starosti od 46 godina. ​​S obzirom na to da je 1507 žena iz studije isključeno zbog toga što nikada nisu pokušale da zatrudne, ukupna populacija studije iznosila je 4382 žene koje su pre 46. godine pokušale da zatrudne.

Tokom trajanja studije, bilo je u proseku sedam merenja u periodu dojenja i 16 u detinjstvu za svako dete. Autori objašnjavaju da njihova tri vremenska okvira procene odgovaraju modelu gojaznosti u detinjstvu, krećući se od vrhunca gojaznosti u devetom mesecu, koji se smanjuje do doba 4-6 godina, a zatim sledi oporavak od gojaznosti, koji obično počinje kad deca imaju 5-7 godina.

Više od 1104 žene u grupi prijavilo je probleme s neplodnošću. Ovde navedeni rezultati nisu pokazali povezanost sa starošću na vrhuncu gojaznosti niti praćenje BMI u tom razdoblju. Međutim, u dobi 7-10 i 11-15 godina gojaznost je bila značajno povezana sa smanjenom plodnošću i manjim brojem dece. Zaista, u dobi od 11 do 15 godina i prekomerna težina i gojaznost bili su značajno povezani s većim rizikom ostajanja bez dece u poređenju sa normalnom težinom, pa čak i nakon isključivanja žena sa PCOS (sindromom policističnih jajnika) iz studije.

Autori napominju da je bilo oko 500 žena s pretpostavljenim (oligo/amenorejom i hirzutizmom – pojačanom maljavošću na mestima koja su karakteristična za muškarce) ili dijagnostifikovanim PCOS-om, a njihovo isključivanje iz studije omogućilo je rezultat bez uticaja ovog zbunjujućeg faktora. Priznali su da je „PCOS snažno povezan s prekomernom telesnom težinom i gojaznošću, te je, takođe, najčešći uzrok anovulacijske neplodnosti kod žena“. Rezultati ove studije stoga sugerišu da neplodnost odraslih povezana s gojaznošću u dečjem dobu nije samo posledica PCOS-a, i da „nalazi potvrđuju skup dokaza o uzročnoj vezi između rane gojaznosti i reproduktivnih funkcija kod žena“.

Čini se da ova studija nudi dobre dokaze da je gojaznost u srednjem detinjstvu i tokom adolescencije povezana s povećanim rizikom od problema s plodnošću u kasnijem životu. Čak su i devojčice s prekomernom težinom u grupi od 7 do 10 godina imale manje dece od svojih vršnjakinja s normalnom težinom. Slično, žene koje su bile gojazne u uzrastu od 11 do 15 godina imale su veću verovatnoću da će ostati bez dece, imati manje dece i češće patiti zbog smanjene plodnosti od svojih vršnjakinja s normalnom težinom.

Naravno, veza između gojaznosti u detinjstvu i kasnijih zdravstvenih rizika znatno je proučavana, posebno kod kardiovaskularnih bolesti. Zna se za pet ‘neposrednih zdravstvenih rizika’ od gojaznosti u detinjstvu (hipertenzija i drugi metabolički poremećaji, dijabetes tipa 2, astma, mišićno-koštani problemi, bolesti jetre) i, ne najmanje važno, gojaznost u kasnijem životu. Pojavile su se kontroverze oko nekih studija gojaznosti u dečijoj dobi – gojaznost odraslih ne može se uvek odvojiti od gojaznosti u detinjstvu.

Nekoliko studija koje su proučavale uticaj gojaznosti u detinjstvu dalo je oprečne rezultate. Na primer, australijska studija na 1544 žene, koje su rođene 1985. godine, otkrila je da gojaznost u detinjstvu pre 12. godine (ali ne i nakon) ‘izgleda’ povećava rizik od ženske neplodnosti u kasnijem životu.

Kao biološko objašnjenje, autori polaze od pretpostavke da gojazne adolescentkinje imaju „izraženije i duže stanje fiziološke rezistencije na insulin“ od devojčica normalne telesne težine, te da je rezistencija na insulin u odraslom dobu snažno povezana sa PCOS-om i anovulacijskom neplodnošću. Međutim, kako autori ovde insistiraju, povezanost gojaznosti i prekomerne telesne težine sa smanjenom plodnošću ostala je značajna čak i nakon isključivanja žena sa PCOS-om, što ukazuje na to da štetan uticaj višeg BMI-a u adolescenciji na plodnost ne mora biti samo povezan sa PCOS-om.

Šta treba učiniti?

Uprkos rastućem broju štetnih uticaja na zdravlje, koji su posledica gojaznosti u detinjstvu, javne zdravstvene kampanje pokazale su se ograničenim, a gojaznost dece nastavlja se kao „svetska epidemija“. Iako je postignut određeni napredak u označavanju hrane, regulatorne mere za ograničavanje promocije nezdrave hrane i zaslađenih pića deci pokazale su se kao korak ispred u većini propisa. I ovde, u zaključku ove studije, autori ne mogu reći ništa više od onoga što stalno govore: aktivna prevencija i lečenje gojaznosti, kao i održavanje normalne telesne težine, posebno tokom adolescencije, bitni su za održavanje plodnosti.

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

Izvor: www.focusonreproduction.eu