Tema je gorka, mnogima teško pada, ali i dalje ostaje činjenica: godine, kako žene, tako i muškarca, imaju ključnu ulogu u dobijanju potomstva. Potrebno je da se ljudi osveste i pokušaju da realno sagledaju problem.
Ishod (uspeh) vantelesne oplodnje nakon zamrzavanja jajnih ćelija zavisi najviše od broja aspiriranih jajnih ćelija, a ovo, opet, zavisi od godina pacijenta. Starija dob, takođe, donosi više rizika za majku i dete nakon porođaja.
Najnoviji podaci u pogledu očuvanja plodnosti skreću pažnju na posledice odlaganja roditeljstva, optimalan broj ćelija za vitrifikaciju, a postavlja se i pitanje da li bi i muškarci trebalo da zamrzavaju polne ćelije. Starost pacijenata goruća je tema mnogih kongresa i stručne javnosti.
Konsenzus učesnika jednog foruma bio je da većina žena koje zamrzavaju svoje jajne ćelije veruju da su zaustavile svoj biološki sat i tako dobile polisu osiguranja za začeće kasnije. Ipak, istina je da će ishod zavisiti od toga koliko imaju godina u trenutku zamrzavanja jajnih ćelija.
Naglašavajući da mlađi pacijenti imaju veće šanse za uspeh, jedan doktor je dokazao da je 36. godina u stvari PRAG za “bolje i lošije ishode”, poput broja jajnih ćelija, preživljavanja i kliničkih rezultata.
Nalazi iz njegove IVI grupe pokazali su da je kumulativni natalitet za očuvanje plodnosti kod mlađih žena (kod onih koje su mlađe od 35 godina) više nego dvostruko veći nego kod starijih (one koje imaju više od 35 godina), pa da je najmanje 8-10 jajnih ćelija neophodno za uspeh.
Dalje, 10 do 15 jajnih ćelija mlađim ženama (<35) daje 40-70% šanse za dete, u poredjenju sa 25-40% šanse kod malo sytarijih starijih pacijentkinja. najteže je stanje kod pacijentkinja iznad 40 godina, njima je potrebno i 55 jajnih ćelija kako bi dobile dete. Kada uporedimo ovaj broj neophodnih jajnih ćelija kod žena starijih od 40 godina sa neophodnih 15 ćelija za 35-godišnjakinje i mlađe, jasan je stav. Naglašavaju iskreni strulnjaci da pacijenti “moraju biti jasno informisani” o svojim mogućnostima za uspeh pre zamrzavanja.
Druga doktorka je primetila da kasnije trudnoće nose povećane rizike i za majku i za bebu – prerano rođenje, preeklampsija i mrtvorođenost (žene starosti 40 i više godina = rizik od 60% ). Nalazi ove doktorke pokazuju nedvosmislene komplikacije kod žena u poodmakloj dobi (kod onih koje imaju više od 48 godina recimo gestacijski dijabetes, prijem na intenzivnu negu.
Iako su stope smrtnosti majki u celini i dalje niske, istraživanja pokazuju da je smrtnost najviša kod starijih i vrlo mladih žena (manje od 20 godina = 2,47 na 1000 rođenih; više od 40 godina = 2,32). ART, propratni morbiditet i višeplodna trudnoća mogli bi biti, takođe, faktori, istakla je doktorka, ali zašto tačno umiru starije žene i njihove bebe još uvek nije u potpunosti analizirano sveobuhvatnim studijama.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su glavni uzrok majčine smrti (<2 na 100 000 trudnoća), a dokumentovani slučajevi uključuju starije žene s rizičnim srčanim bolestima čija trudnoća nije bila planirana. Ova činjenica ukazuje na potrebu za savetovanjem pacijenata. Uz to, predložila je procene srčanog rada pre ART-a i osvešćivanje žena o simptomima, poput gubitka daha, kako bi mogle donositi odluke zasnovane na informisanosti.
Utiču li godina muškarca na plodnost i da li muškarce treba podsticati da zamrznu spermu?
H.T., i sam ‘stariji otac’, analizirao je argumente i podatke, uključujući nedavnu studiju koja pokazuje da se godine kad se muškarci ostvaruju kao očevi povećavaju poslednjih nekoliko decenija, od kasnih 20-ih do ranih 30-ih, što je trend koji je izazvan istim pokretačima kao i kod žena (ekonomski, radni i socijalni).
Muškarci mogu stvoriti više od 500 milijardi spermatozoida tokom života, ali kog kvaliteta su oni kod starijih muškaraca i kakve su posledice po potomstvo?
Primećeno je da poodmakle godine muškarca rezultiraju većim neuspehom, to jest utiču na replikacije DNK, a to je u stvari reproduktivno starenje muškaraca koje se pripisuje neuroendokrinim promenama. Studije sugerišu, kako se čini, da se rizik od mentalnih poremećaja povećava kod dece starijih očeva.
Dakle, klinike za lečenje neplodnosti suočene su s populacijom pacijenata u kojoj se starije žene udružuju sa starijim muškarcima, traže lečenje uprkos svojim reproduktivnim rizicima. Kad se sve ovo uzme u obzir ishodi IVF-a mogli bi biti bolji ako se sperma zamrzava.
Naravno, postoje i argumenti protiv: zamrznuta sperma može se koristiti samo uIVF ili IUI tretmane, skladištenje je skupo (osim ako muškarci ne pribegavaju različitim setovima za zamrzavanje kod kuće), takođe još uvek se ne zna dovoljno o dugoročnim efektima DNK fragmentacija.
Jasna poruka jeste da zamrzavanje kod žena predstavlja sasvim jasno pitanje: ako odlažu, rizikuju da izgube šansu za majčinstvo, dok je za muškarce to još uvek siva zona i potrebno je dodatno istraživanje posledica ostavljanja očinstva na čekanje.
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.focusonreproduction.eu
