Recimo da ste baš vi par koji ima jajne ćelije ili embrione za zamrzavanje. Završili ste terapiju lekovima, dobili jajne ćelije (ili embrione) i sada je potrebno zamrznuti materijal. Evo nekoliko objašnjenja i prikaza kako je nauka napredovala u ovom segmentu.
Postoje dve metode koje embriolozi mogu koristiti za zamrzavanje i očuvanje ćelija i embriona. Vitrifikacija, tehnika “brzog zamrzavanja” i sporo zamrzavanje – starija tehnika.
Sporo zamrzavanje deluje tako što se ćelija hladi veoma sporo – sa smanjenjem od 3º-2ºC u minuti, dok ne dostigne konačnu temperaturu skladištenja –196ºC (ili oko -320º Fahrenheita). To je temperatura potrebna za bezbedno očuvanje zamrznutih jajnih ćelija i ona osigurava da svi biološki procesi prestanu unutar ćelije. U celini, ceo proces traje par sati, zbog čega se ova tehnika naziva “sporo zamrzavanje“. To se ponekad naziva i “kontrolisana brzina” ili “sporo programabilno” zamrzavanje.
Vitrifikacija je, pak, metoda “brzog zamrzavanja” koja brzo hladi ćelije do -196ºC da postanu “staklene” ili “vitrifirane”. Dok tehnika sporog zamrzavanja traje nekoliko sati, vitrifikacija se završava za nekoliko minuta.
Kao što se ispostavilo, brzina je zaista važna za uspeh zamrzavanja jajnih ćelija. Studije su pokazale da što duže proces zamrzavanja traje, to je verovatnije da će se ledeni kristali formirati u ćeliji. Oni mogu uzrokovati oštećenja ćelijskih struktura, smanjujući mogućnost da će ćelija biti funkcionalna kada se odmrzne. Vitrifikacija zahteva veću koncentraciju krioprotektanata za brže zamrzavanje ćelija, smanjujući rizik da se kristali leda formiraju unutar ćelije. Ovo je naročito važno za zamrzavanje jajnih ćelija, jer su one (za razliku od sperme) veće ćelije sa visokim sadržajem vode.
Sporo zamrzavanje, prvi put je korišćeno 1986. godine i to je bio jedini pouzdan način za zamrzavanje jajnih ćelija skoro 20 godina. Pre oko deceniju, su biolog dr Masashige Kuwayama i njegovi saradnici razvili protokole za vitrifikaciju koji su proces vitrifikacije doveli u sigurnu i konzistentnu fazu koja se može koristiti u kliničkim postavkama. Napredak se pokazao vrlo korisnim jer su studije utvrdile da vitrifikacija jajnih ćelija ima više od 83% stope preživljavanja smrzavanja i otapanja (u poređenju sa oko 66% preživljavanja jajnih ćelija tokom sporog smrzavanja).
Jedna studija koja se pojavila u službenom časopisu Američkog društva za reproduktivnu medicinu otkrila je da je vitrifikacija efikasna, brza i ekonomična metoda za krioprezervaciju jajnih ćelija koja nudi visoke stope preživljavanja, oplodnje, razvoja embriona i normalan tok trudnoće, pružajući novu alternativu u lečenju ženske neplodnosti.
Druga studija je utvrdila da je stopa preživljavanja jajnih ćelija znatno niža u grupi u kojoj je korišćena metoda sporog zamrzavanja (61%) nego u grupi u kojoj je korišćena metoda vitrifikacije (91%) i da je sporo zamrzavanje povezano sa većim stopama abnormalnosti jajne ćelije.
Još jedan izveštaj, procene krioporezervacije (sporo zamrzavanje nasuprot vitrifikaciji) polnih ćelija i embriona, zaključuje da dostupni dokazi ukazuju na to da je vitrifikacija trenutna metoda izbora prilikom krioprezervacije zrele ćelije.
