SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O EMBRIONIMA

U vantelesnoj oplodnji težnja je dobiti što više dobrih embriona za prenos u matericu. Sama oplodnja u vantelesnoj oplodnji dešava se u laboratoriji, a ukoliko je u pitanju začeće seksualnim putem oplodnja se dešava u jajovodima.

Nakon oplodnje nastaje embrion – spajanjem muške i ženske polne ćelije. Embrion je početak stvaranja života, a biološki rečeno “razvoj ljudskog bića počinje oplodnjom” – kada žena i muškarac ujedine po 23 svoja hromozoma sjedinjavanjem svojih reproduktivnih ćelija.

Nakon što jajna ćelija napusti jajnik žene (u toku ovulacije), ona se spaja sa spermatozoidom u jednom od jajovoda (Falopijeve tube). Jajovodi povezuju jajnike žene sa uterusom (matericom).

Kada je u pitanju vantelesna oplodnja, jajna ćelija napušta jajnik – aspiracijom jajnih ćelija, a spaja se sa spermatozoidom u IVF laboratoriji. Jednoćelijski embrion koji nastaje spajanjem jajne ćelije i spermatozoida zove se zigot, što znači “spojen”, odnosno “ujedinjen”.

Sada 46 hromozoma zigota predstavljaju jedinstveni prvi primerak kompletnog genetskog koda novonastajuće individue.

Taj plan života je smešten u gusto povezanim spiralnim molekulima zvanim DNK. Oni sadrže instrukcije za razvoj čitavog tela. DNK molekuli liče na uvijene merdevine poznate pod nazivom dupli heliks. Prečke tih merdevina se sastoje od parova molekula, odnosno baza. DNK svake pojedine ćelije sadrži toliko informacija da bi za njihov prikaz rečima, prostim nabrajanjem prvog slova svake baze, bilo potrebno preko 1,5 miliona stranica teksta!

Ukoliko bismo mogli da odvijemo sve DNK iz svih 100 biliona ćelija odraslog ljudskog bića, one bi bile dugačke preko 100 milijardi kilometara. To je udaljenost od Zemlje do Sunca i natrag – i to 340 puta.

Tokom postupka vantelesne oplodnje dobija se više embriona i tada je neophodno izabrati najbolji za transfer u matericu, dok se preostali embrioni uglavnom zamrzavaju.

Kada govorimo o kvalitetu embriona, moramo reći da kvalitet embriona najviše utiče na šansu za trudnoću. Vraćanje genetski neispravnih embriona, embriona slabijeg kvaliteta u startu ne daje veliku šansu za uspeh.

Glavni razlog neuspeha vantelesne oplodnje je visoka stopa hromozomskih anomalija u ljudskim embrionima.

Istraživanja kažu da već od ranih tridesetih godina stopa hromozomskih anomalija u jajnim ćelijama žene (a samim tim i u ljudskim embrionima) počinje da se značajno povećava. Stopa nastavlja da se povećava sa povećanjem starosti žene. Posle 35. godine veoma je visok procenat ljudskih embriona sa hromozomopatijama. Starije jajne ćelije imaju neefikasno vreteno koje ne poređa hromozome pravilno i „greške“ nastaju kada se cepaju parovi hromozoma. To dovodi do toga da jajne ćelije nemaju pravilnu ravnotežu od 23 hromozoma, a to rezultira hromozomopatijama embriona.

Razvijene su takozvane morfokinetske analize u vantelesnoj oplodnji, odn. time lapse analize. To je sistem kontinuiranog video monitoringa razvoja embriona – od njegovog nastanka do momenta prebacivanja u matericu. Ovo praćenje pored analize izgleda embriona analizira i druge karakteristike (brzina rasta iz jedne u drugu fazu, i brojne druge parametre na osnovu kojih poseban kompjuterski program izračunava kolika je šansa da embrion ima genetsku neispravnost).

Sistem praćenja embriona čine kamera i mikroskop koji se nalaze u inkubatoru. Kamera, koja se nalazi u inkubatoru, na svakih 10 do 20 minuta snima embrione i tako pravi film o brzini njihovog razvoja.

Posmatrajući brzinu razvoja i deobe, embriolozima je olakšan odabir embriona koji imaju najveću šansu za implantaciju. Velika prednost ove analize je što se embrioni, tokom procesa kontrole, ne premeštaju iz inkubatora već imaju optimalne uslove za razvoj. Na ovaj način se izbegava streskojem se izlažu embrioni bez primene ove najsavremenije metode.

OCENJIVANJE EMBRIONA

Embrioni se transferiraju u matericu u toku vantelesne oplodnje trećeg dana ili se, u nekim slučajevima, embrioni mogu razvijati u inkubatoru nekoliko dana duže, sve dok ne dostignu fazu blastociste (peti dan) i tada se radi embriotransfer. Neće svi embrioni uspeti da dostignu fazu blastociste, ali dokazi govore da su oni koji to postignu posebno jaki i verovatno će imati najbolju šansu za uspešnu implantaciju u matericu.

U savršenom embrionu ćelije će se podeliti ravnomerno, tako da se čini da su sve ćelije identične veličine i oblika. Smatra se da embrioni sa ravnomernim ćelijama imaju najveću šansu za uspešnu implantaciju, pa se tim embrionima daje najviša ocena.

Klinike najčešće ocenjuju embrione na lestvici od jedan do četiri. Četvrti stepen kvaliteta ima embrion sa veoma ravnomernim ćelijama, dok je embrion prvog stepena kvaliteta onaj sa nejednakom veličinom ćelija.

Drugi kriterijum za ocenjivanje embriona u obzir uzima količinu fragmentacije. Ćelije embriona ponekad pri deobi ostavljaju i male fragmente. Embrioni se ocenjuju skalom od jedan do četiri, prema količini fragmentacije.

Smatra se da embrioni bez fragmentacije, ili sa minimalnom fragmentacijom, imaju najbolje šanse za uspeh, te se ocenjuju najvišim ocenama (četvrti nivo). Neke klinike koriste malo drugačija merila za ocenu embriona u ovoj fazi, pa je najbolje da pitate svoju kliniku koji sistem koristi.

Kada su u pitanju blastociste broj ćelija se više ne može računati za ocenjivanje, a to znači da se način ocene embriona mora promeniti. Blastocistama se daje broj (od 1 do 6) koji označava brzinu njihovog razvoja, što je poznato kao status proširenja.

Blastociste prve faze su najmanje i ti embrioni rastu malo sporije od onih u trećoj ili četvrtoj fazi. Embrioni treće faze su opisani kao pune blastociste, a do pete faze, embrion počinje sa oslobađanjem opne.

Ljudski embrioni se moraju osloboditi opne iovo je vrlo važan stadijum koji omogućava da se embrion pričvrsti na unutrašnji zid materice.

Blastociste šestog nivoa kvaliteta su u potpunosti oslobođene opni. Moguće je preneti blastocistu u bilo kojoj od ovih faza, ali se smatra da je blastocista koja je počela oslobađanje od opne posebnosnažna i da bi trebalo da ima najveće šanse za uspeh.

Najvažnije je da zapamtite da, iako ocenjivanje embriona može biti korisno u određivanju embriona koji imaju najveće šanse za uspeh, nažalost, ne postoji način da se sa sigurnošću zna hoće li embrion visokog stepena kvaliteta rezultirati trudnoćom.

Slično tome, ne bi trebalo da se osećate obeshrabreno ako vam kažu da embrioni nisu najvišeg nivoa kvaliteta. Još uvek postoji velika verovatnoća da će za devet meseci embrion odabran za transfer postati savršeno zdravo biće i njegova će ocena postati nevažna.

NAKON IMPLANTACIJE EMBRIONA

Blastociste izgledaju kao prsten sa malom grupom ćelija unutra. Taj se spoljni prsten naziva „trofektoderma“ i postaće placenta koja će zaštititi i prehraniti bebu u razvoju. Skup ćelija iznutra naziva se unutrašnja ćelijska masa (ICM) i upravo će te ćelije omogućiti nastanak bebe.

Kada govorimo o periodu pre prenosa embriona u matericu, otprilike 24 do 30 časova nakon oplodnje zigot završava svoju prvu deobu ćelija. Procesom mitoze jedna ćelija se deli u dve, pa se dve dele u četiri, i tako dalje.

U roku od 3 do 4 dana nakon oplodnje, ćelije embriona poprimaju okruglast oblik i embrion se tada naziva morula, a u roku od 4 do 5 dana, u toj grudvi ćelija stvara se šupljina i embrion se onda naziva blastocista.

Embrion je moguće preneti u matericu, kako smo rekli, i trećeg dana, ali i petog dana od oplodnje.

Iz ćelija unutar blastocita (ICM) razvijaju se glava, telo, kao i druge strukture od životne važnosti za nastajuće ljudsko biće. Te ćelije zovu se embrionske matične ćelije, jer poseduju sposobnost da formiraju svaku od preko 200 vrsta ćelija ljudskog tela.

Rani embrion se ugnezdio u sluznicu materice nakon embriotransfera i ćelije rastućeg embriona počinju da proizvode hormon zvani Humani horionski gonadotropin (HCG) koji nalaže hormonima žene da prekinu uobičajeni menstrualni ciklus, kako bi trudnoća mogla da se nastavi.

Iz perifernih ćelija blastocita razvija se deo strukture zvan placenta i ona služi kao veza između majčinog i krvotoka embriona. Putem placente majčin kiseonik, hrana, hormoni i lekovi stižu do embriona, osim toga, ona otklanja sve otpadne materije i sprečava mešanje majčine krvi sa krvlju embriona ili fetusa.

Placenta proizvodi hormone i održava telesnu temperaturu embrona, odn. fetusa, na malo višem nivou od majčine telesne temperature. Placenta održava kontakt sa nastajućim ljudskim bićem preko krvnih sudova pupčane vrpce i ima mogućnost održavanja života slično kao na odeljenjima za intenzivnu negu u modernim bolnicama. U roku od nedelju dana, ove ćelije mase (ICM) obrazuju dva sloja zvana hipoblast i epiblast.

Iz hipoblasta izrasta žumančana kesa, koja je jedna od struktura pomoću kojih majka snabdeva hranom novonastali embrion, a ćelije iz epiblasta stvaraju membranu koja se zove amnion i u okviru koje se embrion, a kasnije fetus, razvija sve do rođenja.

Nakon otprilike dve i po nedelje, epiblast je već stvorio 3 specijalna tkiva, ili klicina omotača, koja se zovu ektoderm, endoderm, i mezoderm.

Iz ektoderma se razvijaju brojne strukture (mozak, kičmena moždina, nervi, koža, nokti, kosa). Endoderm stvara osnove disajnog sistema, digestivnog trakta, izgrađuje delove velikih organa kao što su jetra i pankreas.

Mezoderm formira srce, bubrege, kosti, hrskavičavo tkivo, mišiće, krvne ćelije, i druge strukture.

U roku od 3 nedelje, mozak se deli na tri glavna dela koji se zovu prednji mozak, srednji mozak i zadnji mozak, a razvoj disajnog i digestivnog sistema se takođe nastavljaju.

Kada se prve krvne ćelije pojave u žumančanoj kesi, krvni sudovi se razvijaju u čitavom embrionu, te dolazi do stvaranja srčane cevi. Gotovo neposredno posle toga, srce koje raste velikom brzinom počinje da se brazda jer zasebne komore počinju da se razvijaju. Srce počinje da kuca 3 nedelje i jedan dan nakon oplodnje.

ZAMRZAVANJE EMBRIONA

Embrioni su uobičajeno zamrzavani metodom sporog zamrzavanja pri čemu se temperatura postepeno smanjivala korišćenjem posebno dizajnirane mašine.

Međutim, stope preživljavanja zamrznutih embriona su porasle od razvoja nove tehnike zamrzavanja koja se zove vitrifikacija. Vitrifikovani embrioni su zamrznuti tako brzo da nema vremena da se kristali leda formiraju unutar ćelija, što predstavlja glavni uzrok oštećenja koji često dovodi do smrti embriona.

Naime, voda unutar ćelija se smrzava na -20.000 °C u minuti u stanje slično staklu. Pošto se ne formira led, tehnički vitrifikacija nije zamrzavanje, već se naziva – hlađenje.

Ova super brza brzina hlađenja postiže se držanjem embriona u ekstremno malim količinama tečnosti i uranjanjem u tečni azot koji održava embrion savršeno očuvan na -196 °C.

Pre nego što se embrioni zamrznu, potrebno ih je postepeno dehidrirati da bi se voda uklonila u ćelijama i oko njih. Voda u ćelijama se postepeno izvlači i krioprotektor se polako prenosi. Normalno je da blastocista “kolabira” tokom smrzavanja, jer sadrži centralnu šupljinu napunjenu vodom koja se mora ukloniti pre zamrzavanja.

Kada je embrion spreman za transfer može se odmrznuti. Iako je embrion vitrifikovan u stanje slično staklu i nema leda, tehnički embrion nije odmrznut – on je zagrejan.

Proces zagrevanja embriona je u suštini obrnut od hlađenja. Potrebno ih je postepeno rehidrirati tako što će biti uronjeni u tečnost koja je napravljena da izvlači toksične krioprotektore i zameni vodu u ćelijama.

Embrioni su zapravo veoma otporni i oni dobro podnose proces zamrzavanja i odmrzavanja. Stopa preživljavanja treba da bude oko 95% ako se embrionom rukuje ispravno. Međutim, odmah nakon što se embrion zagreje, često kolabira i izgleda zgnječeno, tako da je teško reći da li je i dalje sposoban da preživi.

Mnoge klinike ostavljaju embrion u inkubatoru nekoliko sati, ili čak preko noći nakon zagrevanja , tako da on ima dovoljno vremena da ponovo oživi, pa tek tada ocenjuju kakav je njegov potencijal. Druge klinike odmrzavaju embrion neposredno pre transfera jer veruju da embrion ima veću mogućnost da ponovo zaživi unutar materice.

Svakako, na kraju želimo da kažemo, znamo da je stvaranje embriona poseban postupak za sve ljude koji se suočavaju s problemom neplodnosti. Ne odustajte od stvaranja novog života uz pomoć nauke! Uz pomoć vantelesne oplodnje rođeno je do sada više od 8 miliona beba! Možda je baš vaš embrion sledeća beba koja će ugledati ovaj svet!

IZVOR: Magazin Šansa za roditeljstvo

Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta, kao i slika iz Magazina bez navođenja izvora!