VTO priča je pristigla u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2020
Autorka: M.M.
Moj Amh je uspešno bežao iz referentnih vrednosti, a ni “njegovi momci” nisu baš bili u punoj snazi. Između nas i naše bebe je stajao jedan “zamalo” vek… 97 godina u zbiru. Ja sam mlađa, da se razumemo…
Srećni, što se uopšte pronađosmo, rešili smo da pokušamo da u nasu bajku dodamo i princezu. Prirodno nije islo zbog “gospode” s početka priče. Plan B…vantelesna…Otišli smo na prvi razgovor. Otkrili su mi cistu i naglasili da su šanse u mojim godinama 2%. Vraćamo se korak unazad. Ok…skupila rezultate, zakazala operaciju, čekala da prođe prvi korona haos, klinika, laparoskopija…cista – problem rešen.
Opet početna pozicija…
I…kreće naša mala odiseja…Lekovi, analize, rezultati, merenje folikula, endometrijuma….sve teče lagano… Aspiracija jednog folikula, bez anestezije…telefonski poziv da je uspešno oplođena jajna ćelija…i onda embriotransfer…taj veličanstveni dan…Nikada u životu nisam bila u miru sa samom sobom, kao tog dana…Soba je bila svetla, temperatura idealna, muzika lagana, sunce je bilo specijalno raspoloženo tog dana, ispod prozora je čekao “tata”…a ja sa rukom na stomaku i osmehom na licu…
Dobili smo sliku našeg savršenog osmoćelijskog embriona…naše tačkice… najlepša slika na svetu.
Obećala sam doktorki na transferu da ću povećati, gore navedeni, procenat, a ja sam žena od reči…
Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta bez navođenja izvora!
