VTO priča je pristigla u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2020
Autorka: Marija Popović
Suprug i ja smo se venčali 2008.god. Ja 23, on 33. Bila sam mlada i zaljubljena, iako je bio 10 godina stariji od mene. Počeli smo da radimo na bebi i pre večanja Želeli smo veliku porodicu.
Prošle su četiri godine našeg pokušavanja, a bebe nije bilo još uvek. Svakog meseca, kad ciklus dođe – razočaranje. Tuga, suze… ali ipak postoji nada da će sledeći mesec biti NAŠ. Polako su počela pitanja okoline. Šta čekate? Je l planirate decu? Kad će beba? Ta pitanja su počela dodatno da nas opterećuju i stvaraju nam nervozu..
2012. godine krećemo po lekarima da vidimo koji je to NAŠ problem i zašto ne dolazi do trudnoće. Sa mnom je sve bilo u savršenom redu, dok je suprug imao lošiji spermogram, ali po mišljenju lekara – treba da budemo uporni i doći će do trudnoće.
Prošla je tako još jedna godina, a NAŠE bebe i dalje nema….
Ponovo krećemo po lekarima, predlažu nam VTO. U tom trenutku nismo ni znali šta je VTO? Kako to izgleda? Odlučujemo da idemo o svom trošku da ne gubimo vreme na komisije.
2014. god. naša prva VTO, kao da smo pali s neba! Skupljamo papire koje nam lekar traži i krećem u stimulaciju i to 4 – 5 nedelja, duga šema. Slušamo lekara i sve radimo kako nam kažu. Na aspiraciji imam 16 jajnih ćelija i doktor kaže odlično.
Došao je i dan transfera. 3 jajne ćelije su oplođene. Prihvatam to lepo – bolje išta nego ništa.. Naredne dve nedelje traju kao večnost. Došao je i dan bete. Uzbuđenje, strah.. Beta 0. Težak udarac za NAS. Najviše za mene. Ja sam verovalada je to – to, da sam trudna, da je sve urađeno kako treba. Velika tuga, bol, razočaranje, depresija. Odlučujem da ne odustajem. Idem dalje jer moja beba mene čeka.
2015. godina, februar, spremam se za drugu VTO o trošku države. Opet duga šema, bockanje sada već malo lakše jer već nešto znam o tome. Opet nada, ali i strah od neuspeha. Beta ponovo 0. Opet suze, tuga, bol, razočaranje… Spremam papire za 3. pokušaj i dok čekam komisije idem na insiminaciju. Neusešna…
2015. godina. Opet sve ispočetka – analize, ispitivanja koja do sada nismo radili, histeroskopija, opet vreme po čekaonicama koje sporo prolazi, gužve, opet nada, strah, ali ne odustajem..Ovaj put kratka šema, dobar broj jajnih ćelija. Budim se posle aspiracije, embriolog dolazi i saopštava mi da suprug nije dao dobar uzorak i da mora odmah da ponovi. Još omamljena od anestezije zovem ga i plačem, paničim, javljam mu da ponovo donese uzorak. Čekamo betu za 14 dana. Ti dani nikako da prođu. Beta ovaj put 36. Srećni, presrećni!! Mislili smo da smo uspeli prvi put, iako je mala beta ipak nije NULA! Opet ništa. Sutradan krv. Beta pada. Biohemijska. Suze, tuga, razočaranje…
Posle ove VTO razmišljam i onda odlučujemo da prikupljamo papire za usvanje deteta, a isto tako i da spremam papire za novi pokušaj. Ovog puta predajem papire o trošku grada, jer je Fond tada pokrivao samo dva pokušaja. Brzo dobijamo potvrdan odgovor od grada, ali odlučujem da bar još malo sačekam jer nisam psihički spremna za novu borbu.
Sve vreme, od početka naše borbe, koristmo sve što smo čuli ili pročitali da je dobro od vitamina, čajeva, prirodnih sredstava, tableta. Obilazimo manastire, crkve, čitaju nam molitve, postim svaki post, verujem, nadam se, molim…
Pred 4 VTO postupak suprugov nalaz nikad gori.. Koristio je vitamine par meseci pre nalaza i nalaz opet nikad gori. Želim da odustanem od svega, ali me on ubeđuje da pokušamo još ovaj put, pa kao Bog odluči. Svakako sređujemo i papire za usvajanje.
Kratka šema, 5 jajnih ćelija. Čekam poziv embriologa kada će biti transfer. 30.septembar, praznik LJUBAV, VERA, NADA embriolog javlja da će transfer biti za dva dana, jer se dobro razvijaju i idemo na blasociste (nikada do sada ih nismo imali). Srećni, presrećni, uzbuđeni, ali opet uplašeni.
Transfer je prošao, čekamo betu.. 8 dan meni kreće braon iscedak, bolovi u stomaku. Nastavljam terapiju, paničim, plačem, suze… ali guram dalje i nadam se uspehu. Svaki čas idem u toalet i proveram da li je krenula krv. 10 dan ne mogu više da čekam i vadim betu, a beta 339 🙂 Iscedak je prestao.
ŠOK za nas, sreća, radost, neverica…Plačemo od sreće, ne možemo da verujemo da je ovo istina! Uplašeni, uzbuđeni, hormoni luduju, emocije pomešane. 12 dan beta 897! Veće sreće u tom trenutku za nas nije bilo!
Mogao je svet da stane, ali nama to nije bilo bitno. Ja trudna??? Nismo mogli da verujemo. Čekamo i prvi UZ u još većem strahu. Doktor saopštava da imamo dva ploda, 5. mi je nedelja. Doktor kaže i da se vidimo za sedam dana ponovo. Dolazimo nakon sedam dana, doktor saopštava da imamo dva ploda sa srčanim radnjama, slušamo najlepši zvuk na svetu – otkucaje srca naših beba. Dve bebe… Sreća… Koliko smo samo ovo želeli… Hvala ti Bože na ovom daru!
Čuvam se u narednom periodu, maze me i paze. U 10 nedelji na vešu braon tačka, uplašena zovem doktora, plačem.. Idemo na pregled. Na UZ doktor gleda i saopštava da je jednom plodu stala srčana radnja, a da je drugi dobro i da je ovo preteći spontani…Ponovo uplašeni, slomljeni…
Protekli meseci su nam prolazili u velikom strahu, dobila sam visok pritisak od straha i stresa jer mi je svaki naredni odlazak na UZ bio stresan. Ležala sam više puta na patologiji zbog održavanja trudnoće i straha od preeklampsije.
37+1 carski rez.. 03.06.2017. godine postali smo roditelji naše princeze, naše Teodore (dara od Boga). Dobila je dve desetke! Savršeno zdrava beba. Bog nas je nagradio najlepšim poklonom na svetu. Svaki dan se zahvaljujemo Bogu na našem savršenom dragulju. Konačno smo se opustili i uživamo u svakom novom danu sa njom. Voljena je najvoljenija. Naša princeza naša boginja. Posle dve godine odlučimo da se ponovo uputimo u proces VTO jer je država obezbedila još dva pokušaja za drugo dete.
Želimo da imamo još dece, želimo da ona ima batu ili seku.. Dobijam pet blasocitsa, dve nam vraćaju a tri zamrzavamo. Čekamo betu, ali posle 7 dana prokrvarim, baš dan pred njen drugi rođendan. Tužna, razočarana, ali svesna da mi je Bog i nju podario. Isplakla sam se i nastavila dalje zahvalna Bogu što imam nju pored sebe..
2020.god oktobar – ovih dana se spremam za kriotransfer idemo po naše male eskimke. Teodora jako želi i batu i seku, a ja bi volela kada bi se njoj ta želja ispunila. Molićemo Boga da nas obraduje pozitivnom betom. Javićemo i vama nadam se lepe vesti.
Ljubi vas puno porodica Popović iz Novog Sada.
