VTO priča je pristigla u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2020
Autorka: Valentina Puzović
Kad vratim film unazad, put kroz VTO je bio kao traženje svetlosti na kraju tunela. U mraku si, a ne vidiš ima li kraja tome, ima li srećnog kraja? Kao i svaki srećni i zaljubljeni par, misliš beba će doći uskoro, a onda počnu da prolaze dani, meseci i godine. Nema im kraja ili broja. Ljudi te gledaju čudno i pitaju se šta oni čekaju? Ne možeš da veruješ da imaš neki problem jer ga nisu imali ni naši roditelji. Zašto se to nama dešava?
Problemi sa štitnom žlezdom, ciste i polipi, visok fsh, muževljev loš spermogram… Lekar savetuje jedino VTO. Bože šta je to? Pitam se, da li je moguće da je to jedini put da dobijemo bebu?
Kao i ostali parovi koji imaju probleme skupljamo rezultate, radujemo se kao deca što smo prošli komisiju. Radujem se što je počelo bockanje jer se nadaš da će uskoro doći beba. Nije srećnije žene od mene bilo kad je lekar rekao: ,,Imate 4 oplođene jajne ćelije”. Osećala sam se kao da sam pobedila sve i svakoga. Uspela u životu!
A onda radim betu i rezultat je negativan. Pitam se – je l ovo moguće? Gde sam pogrešila što beba nije htela da se zakači?
Skupljam ponovo snagu i radujem se što imam još jedan besplatan pokušaj od strane države. Prolazim isto – test negativan. Bilo je 8 jajnih ćelija, vratili su 3, a 5 bacili ko zna gde. Kažu da ne zamrzavaju, a meni kroz glavu prolazi da možda ja više neću moći ponovo na bockanje ili neću imati ni jednu jajnu ćeliju. Ali to nikoga ne interesuje. Tuga do neba.
Na savet moje dobre prijateljice rešila sam da VTO uradim u Pragu. Treba probati nešto novo, možda je tamo drugačije. Moj biloški sat polako otkucava. Punim 40 godina, a kad pogledam gde sam kao da sam još na početku tunela kojem nema kraja. Otpisana od svega.
Doktor Nemac, fin čovek, ali krut i hladan. Pitaš se šta ćeš ti u stranoj zemlji, pored svojih lekara? Saopštava nam da imamo 6 oplođenih jajnih ćelija. Kao da mi je saoštio da sam dobila sedmicu na lotou. Sećam se, ceo dan sam šetala po Pragu sa mužem, nije bilo srećnije žene.
Transfer, ležim, čuvam se, ne ustajem – samo do kreveta. Donose mi čak i jelo u krevet. Test pozitivan. Posle toliko vremena i godina beta je pozitivna.
Da li je to moguće? Da li je to moj rezultat? Da li se to meni dešava ili nekoj drugoj ženi? Sedim i plačem i ne mogu da verujem da sam uspela. Da sam došla do kraja tunela?
Ali onda, tu sreću preseca loša vest da je krenulo krvarenje i mojoj bebi staje srce. Kao da je meni stao život u tom trenutku, kao da se cela zgrada srušila na mene. Pitanje kako izaći iz te boli? Kako pričati sa ljudima oko tebe? Želiš samo da se uvučeš u neku rupu i sediš i plačeš danima. Doktor radi kiretažu. Sećam se dobro datuma. Bio je 6. januar, dan uoči Božića, ja sedim u bolničkom krevetu i plačem, ne mogu da prestanem. Čekam lekara da mi uradi kiretažu. Srce mi se steglo i hoće da pukne. Kroz glavu mi se mota misao – možda mojoj bebi kuca srce, a doktor nije dobro čuo?
Dani posle toga – kao u nekom košmaru i u njima nema svetlosti uopšte.
Prijatelji, porodica, muž…svi te dižu ka novim pobedama. Skupljam snagu za sledeći put, imam još 4 bebe, pokrećemo ponovnu borbu, angažujemo najbolje lekare da ojačaju organizam da mogu da izdržim to. Opet isto, beta pozitivna, bebi staje srce u 8 nedelji. Opet kiretaža. Sećam se, sedim u parku, nema nikoga, držim test u ruci i ne mogu više da plačem, nemam više suza, umorna sam od ove borbe, od svega. Najradije bih odustala.
Ostale su još 2 bebe. Pitam se, šta ću ako i to ne uspe? Šta mogu još da uradim, gde grešim? Sve isto radim kao u 4 prethodna pokušaja – ležim, čuvam se, pijem lekove, dajem inekcije. Beta pozitivna, opet! Ne mogu da se radujem, jer znam šta sam prošla zadnja 2 puta. Lekarka kaže da se embrion nalazi u nepravilnom mešku i da idem za Beograd. Odlazim za Beograd, tamo mi kažu: Ako opstane – opstaće. Nema saveta. Samo što me ne prekori i ne kaže šta ste ženo čekali do sada? Znate li vi koliko imate godina? 42. godine, a hoćeš da budeš mama?
Moje sunce, moj mali embrion je bio jači i od doktora i od mene same. Bog joj je pomogao da dođe na svet u mojoj 43. godini. Ona je moja svetlost na kraju tunela. Unela je u moj život novu energiju i novu borbu. Hvala dragom Bogu na snazi koju mi je dao da izdržim sve ove godine. Hvala doktorima na pomoći. Ne želim nikoga da savetujem, jer svaka je VTO različita na svoj način. Svaki par koji poznajem dao je zadnji atom snage za ovu borbu. To su sve jaki i divni ljudi i ja im se divim u toj njihovoj borbi. Samo tako nastavite! Nema predaje.
