NIVO GLUKOZE I DEPRESIJA I ANKSIOZNOST – POSTOJI VEZA

Redovna kontrola šećera u krvi mogla bi biti važan korak u prevenciji poremećaja raspoloženja, poput depresije i anksioznosti. Nedavna istraživanja pokazuju mogućnost uzročnih veza između poremećaja regulacije šećera u krvi i poremećaja raspoloženja.

Istraživanja sugerišu da postoji najmanje pet potencijalnih veza između šećera u krvi i depresije:

• insulinska rezistencija u mozgu
• smanjenje rasta moždanih ćelija sa porastom nivoa šećera
• moždane ćelije koje su neoptimalno povezane, usled rezistencije na insulin
• stimulacija hroničnih hormona stresa insulinom
• uticaj insulina na upale.

1. Insulinska rezistencija u mozgu. Insulinski receptori se izražavaju kroz centre za emocionalnu regulaciju mozga, omogućujući ćelijama u tim regionima da apsorbuju i koriste glukozu za energiju. Ako uklonite ove receptore u mozgu miša, miševi postaju depresivni i uznemireni. Budući da se insulinska rezistencija razvija u telu zato što ćelije postaju „utrnule“ od insulina u uslovima dugotrajnog prekomernog izlaganja glukozi, čini se da to može imati slične negativne efekte na mozak i doprineti problemima sa raspoloženjem. ‍
2. Smanjenje rasta moždanih ćelija sa visokim šećerom u krvi. Dijabetesom je poremećena neurogeneza, proces stvaranja novih moždanih ćelija. Smatra se da do ovog oštećenja dolazi zbog disfunkcije mitohondrija, dela ćelije koji proizvodi energiju iz šećera, nakon što se razvije rezistencija na insulin. Primena terapija kod miševa koje povećavaju osetljivost na insulin generiše porast mitohondrija, zajedno sa smanjenjem simptoma depresije i povećanjem generacije moždanih ćelija.
3. Moždane ćelije se ne „povezuju“ pravilno. Istraživanja sugerišu da insulinska rezistencija u mozgu menja signalne puteve koji omogućuju optimalno „ožičenje“ moždanih ćelija povezanih sa nagrađivanjem i ponašanjem učenja, te da je ovo oštećenje ožičenja povezano sa simptomima depresije i smanjenom sposobnošću prilagođavanja stresu. ‍
4. Insulin stimuliše hronične hormone stresa. Poznato je da insulin povećava nivo različitih hormona povezanih sa reakcijom na stres, dok insulinska rezistencija u mozgu može dovesti do oštećenja negativnih povratnih informacija na putevima hormona stresa u mozgu. Ovo stvara začarani krug između disfunkcije insulina i povećanog stresa. Zajedno, ovi nalazi sugerišu da rezistencija na insulin može doprineti depresiji kroz abnormalni odgovor na stres u mozgu. ‍
5. Povećanje upale koja utiče na mozak i smanjuje aktivnost serotonina. Smatra se da TNF (proupalna hemikalija povišena kod pacijenata sa dijabetesom) smanjuje nivo serotonina u mozgu. Serotonin je neurotransmiter čiji nivo je povezan sa depresijom, a inhibitori ponovnog uzimanja serotonina su najčešće propisani antidepresivi.

Takođe, mogu postojati biološki razlozi koji povezuju poremećaj regulacije šećera u krvi i anksioznost. To uključuje rezistenciju na insulin, ishranu i pitanja vezana za mikrobiome u organizmu. Kontinuirano nadgledanje glukoze može biti moćno sredstvo za razvijanje metaboličke svesti i pojačane kontrole, uz izmenu životnih stilova koji nepovoljno utiču na nas.

Veze između kontrole glukoze i poremećaja raspoloženja

Nepobitna je činjenica da je depresija dvostruko češća kod osoba sa dijabetesom tipa 2, a dijagnoza anksioznosti je 20% veća kod osoba sa dijabetesom od onih bez njega. Ovo je posebno važno sada, kada više od 30 miliona Amerikanaca, na primer, ispunjava kriterijume za dijabetes, a više od 84 miliona živi u preddijabetičnom stanju. Dijabetičari i preddijabetičari doživljavaju spektar insulinske rezistencije, pri čemu telo postaje „utrnulo“ od insulina (hormona koji stimuliše ćelije da očiste glukozu iz krvi) u uslovima hronične prekomerne izloženosti glukozi i mnogim drugim faktorima.

Zašto je odnos poremećaja raspoloženja i kontrole glukoze nešto čega svi treba da budemo svesni?

Insulinska rezistencija je proces koji obično započinje mnogo pre punopravnog dijabetesa, a 90% ljudi sa preddijabetičkim nivoom šećera u krvi ne zna da ima ovaj problem. Nije potpuno jasno zašto su osobe sa poremećajima regulacije šećera u krvi i rezistencijom na insulin u povećanom riziku za određena mentalna zdravlja i stanja raspoloženja, ali ovo je aktivno područje istraživanja.

Da li psihološki teret dijagnoze dijabetesa uzrokuje depresiju, anksioznost i smanjenje blagostanja? Ili ti poremećaji mentalnog zdravlja pogoduju razvoju insulinske rezistencije i dijabetesa? Da li postoji direktna biološka veza između poremećene regulacije glukoze, insulina i raspoloženja? Odgovor leži, najverovatnije, u svakom od ova tri razloga pomalo.

Studija Depresija populacije na skoro 70.000 žena pokazale su da dijeta sa visokim sadržajem šećera i sa velikim glikemijskim uticajem (što znači da je poznato da povećavaju šećer u krvi) povećava šanse za depresiju.

Drugo istraživanje pokazalo je da su učesnici koji su bili u režimu dijete sa 60% ugljenih hidrata, uključujući hranu za koju se očekuje da će povisiti nivo glukoze, imali znatno lošije rezultate depresivnog raspoloženja od onih sa dijetama od 40% ugljenih hidrata, koji su se držali hrane za koju je manje verovatno da će podići nivo glukoze.

Anksioznost

Ukazano je na biološke razloge koji potencijalno dovode do toga da osobe sa rezistencijom na insulin mogu biti anksiozne. Kada su istraživači uklonili receptore insulina iz mozga miševa, otkrili su da je to izazvalo anksiozno ponašanje. Dijeta, takođe, može biti važan faktor, jer vrlo ograničena istraživanja ukazuju na to da se anksioznost smanjuje prelaskom sa primarno rafinisanih ugljenih hidrata (koji imaju tendenciju da povećavaju nivo glukoze) na ishranu sa povećanim unosom proteina, povrća, zdravih masti, semenki, pasulja i voća ( koji nemaju tendenciju da toliko povećavaju nivo glukoze). Pored toga, istraživanja sugerišu da osnovna veza između upale, rezistencije na insulin i simptoma mentalnog zdravlja mogu biti mikrobiom, bakterije i drugi mikroorganizmi koji žive u našem digestivnom traktu.

Miševi na režimu ishrane koja dovodi do gojaznosti razvijaju brojne osobine, uključujući abnormalne mikrobiome, simptome anksioznosti i depresije, smanjenje signalizacije insulina u mozgu i upale u centrima za emocionalnu regulaciju mozga. Lečenje miševa otpornih na insulin antibioticima radi promene mikrobioma smanjilo je simptome anksioznosti i depresije, a takođe poboljšalo nivo šećera u krvi. Neverovatno je da prenošenje mikrobioma sa insulinski rezistentnih, depresivnih i uznemirenih miševa na druge miševe bez ovih karakteristika dovodi do toga da ovi poslednji brzo razviju slične simptome.

Zaključak

Ako istraživanja i dalje pokazuju vezu između poremećaja raspoloženja, rezistencije na insulin i disfunkcije glukoze, pažnja ka nivou glukoze mogla bi postati dragocena strategija u potrazi za optimalnim raspoloženjem i mentalnim zdravljem. Dijeta i stil života glavni su pokretači povišenih nivoa glukoze i sklonosti ka razvoju insulinske rezistencije. To je razlog više za kontinuirano praćenje glukoze, zajedno sa programima praćenja metabolizma. Ovakav pristup može biti moćni vodič pojedincu ka izborima koji minimalizuju rizik od poremećaja regulacije šećera u krvi i povećane stope depresije i anksioznosti, koje su u korelaciji sa tim.

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

IZVOR: www.levelshealth.com