VTO priča je pristigla u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2020
Autorka: Bojana Buđelan
Beskrajno duga obala kupa se u plavetnilu Egejskog mora. Trepere sunčevi zraci u zagrljaju razigranih talasa…
Moje misli kruže Solunom.
Dugo čekam ostvarenje svoje želje. Živim u Srbiji, a mislima sam u Grčkoj. Sve moje potrebe za putovanjem slile su se u jednu: odlazak u Solun – svetionik moje duše, izvor mojih nadanja, centar mojih razmišljanja! Čini se vrlo blizu, a tako dalek, nedostižan, nedostupan….
Neka nevidljiva sila brani moj odlazak, staje na moj put, sprečava ostvarenje moje najveće želje da uspem, udahnem nov život malom biću koje treba da se stvori, postane, opstane….
Kako zasejati zrno života koje će ugledati svet, osetiti život i opstati u sferi planete kao najsrećnije dete?
Volja za novim životom cveta, ja nekoga volim! Želja za ostvarenjem raste, ja nekoga želim.
Širi se ljubav: topla, neizmerna, ja nekoga ljubim!
Oh, ne, samo da ga ne izgubim! Strah se šunja, nečujno se pojavi u snu i na javi, moju radost preplavi, zamišljeni lik oskrnavi.
Nestrpljivo čekam polazak na put u potrazi za nečijim novim životom.
Jato galebova kruži u mojoj blizini, krilima miluje brod mog života…
Da li je to predskazanje? Bela ptica najavljuje nov život. Lebdi mekano paperje i pada na moj dlan. Da li je to duša nerođenog deteta? Bela perjana pelena pade u krilo buduće majke!
O, Bože!
Usliši moju molitvu!
Ostvari davnu želju,
uteši mi dušu,
ispuni zadnju nadu,
ozari umorno lice,
obasjaj moju sreću
Podari nov život u meni,
produži moj boravak u ovom svetu.
Biću ti zahvalna da se, zajedno sa Nešom, radujem rođenom detetu!
