Iako ne znamo detalje u vezi sa slučajem Naomi Kembel, znamo da su za većinu starijih žena reproduktivne mogućnosti ograničene.

Pre nekoliko meseci, supermodel Naomi Kembel izazvala je oluju na društvenim mrežama objavivši sliku kako ljulja stopala bebe s natpisom: “Prekrasan mali blagoslov izabrao me je za majku.” Dok su hiljade čitalaca čestitale na novootkrivenom majčinstvu manekenki koja ima 50 godina, mnogi su uputili kritičke glasove komentarišući njene godine. Budući da objava ne sadrži nikakve detalje u vezi s tim da li je Kembel rodila, usvojila dete ili koristila surogat usluge, počela su nagađanja o tome kako je beba začeta, nošena i rođena.

Ako ostavimo po strani posebne izbore koje je slavna manekenka mogla imati, ovaj slučaj postavlja važna pitanja o rasponu reproduktivnih mogućnosti dostupnih starijim ženama, obrazovanju o plodnosti, kao i o tome duguju li poznate osobe određenu transparentnost svojim sledbenicima, posebno u pogledu takvih privatnih i potencijalno osetljivih životnih odluka.

Profesorka, naučnica reproduktivne medicine i autor knjige “Vaše plodne godine: što treba da znate da biste doneli informisane odluke“, upozorava: „Slavne trudnoće u poodmaklim godinama daju ženama lažnu nadu o tome šta je, zapravo, moguće. Stvarnost je takva da je vrlo, vrlo malo verovatno da žena prirodno zatrudni s 50 godina. I šta više, jednako je malo verovatno da to može učini i pomoću IVF-a.” Dodaje da, iako sve veći broj žena postaje svestan da njihova plodnost počinje da opada od 30. godine nadalje, mnoge i dalje pretpostavljaju da im pomoćne reproduktivne tehnologije mogu pružiti čudesno rešenje, koje će im pomoći da zatrudne ako imaju problema s plodnošću, bez obzira na njihovu starost. To, ističe ona, jednostavno nije slučaj.

Najnoviji podaci HFEA podržavaju profesorkino gledište. Iako je prosečni natalitet IVF-om u Velikoj Britaniji iznosio 23% po prenesenom embrionu u 2018. godini (brojka koja je već znatno niža nego što bi mnogi mogli da zamisle), šanse su se smanjivale uporedo sa starošću žena. Primera radi, dok su žene mlađe od 35 godina imale 31% šanse za živorođenje, šanse za one između 40 i 42 godine smanjile su se za gotovo dve trećine, na 11%. Još više zaprepašćuje to što su šanse za žene starije od 43 godine i dalje postojano ispod 5% – što znači da se za ovu starosnu grupu samo jedan VTO ciklus od 20 završava sa “bebom u kući”.

Naravno, IVF nije jedina dostupna opcija. Starije žene mogu značajno da povećaju šanse za trudnoću – na preko 25% – upotrebom donatorskih jajnih ćelija (obično od puno mlađih donora), iako je to i dalje opcija s manje pogodnosti, jer se većina žena nada da će imati genetsku vezu sa decom. Shodno tome, tokom posljednjih 10 godina, sve je više žena odlučilo da zamrzne svoje jajne ćelije kako bi “sačuvale svoju plodnost” i kako bi sebi omogućile veću verovatnoću postizanja majčinstva kasnije u životu, zapravo, donirajući svoje mlađe jajne ćelije starijoj sebi.

Surogat majčinstvo – sa ili bez upotrebe donatorskih jajnih ćelija – takođe, može biti put do majčinstva, posebno ženama koje iz niza razloga ne mogu da iznesu trudnoću. No, važno je napomenuti da nijedna od ovih opcija nema garanciju i nije jeftina. U Velikoj Britaniji zamrzavanje jajnih ćelija košta između 4000 i 7000 funti, donacija do 10.000 funti, a surogat majčinstvo obično između 10.000 i 15.000 funti, što ove tehnologije čini finansijski nedostupnim za većinu žena.

Usvajanje je, takođe, često skup i dugotrajan postupak, a većina dece za koju se traže usvojitelji školskog su uzrasta, što ne odgovara onima koji se nadaju da će usvojiti bebe.

Kad je u pitanju slučaj Naomi Kembel, ključna stvar ovde, naravno, nije šta je ona učinila, niti da li će ikada otkriti intimne detalje svojih životnih odluka. Bitnije od toga je što se čini da žene i muškarci generalno imaju toliko netačne ideje o plodnosti i reprodukciji, pa samim tim i očekivanja, da vesti o starijim slavnim majkama – kao što su Dženet Džekson, koja je svoje prvo dete imala s 50 godina, i Brigit Nilsen, koja je rodila sa 54 godine – lako mogu da ih zavedu kad je u pitanju procena sopstvenih mogućnosti. Deluje da, u doba sve većeg reproduktivnog izbora, obrazovanje o plodnosti ostaje krajnje nedovoljno.

To je, naglašava pomenuta profesorka, glavni razlog zašto je 2016. godine bila jedan od osnivača Inicijative za obrazovanje o plodnosti kako bi mladima, odraslima, učiteljima i zdravstvenim radnicima pružila tačne informacije o plodnosti i reproduktivnom zdravlju, kao i ograničenjima tehnologija poput IVF-a, tako da ljudi mogu da imaju realna očekivanja i da se ne nađu u situaciji da im „ponestaje mogućnosti“. Ona iskreno govori o sopstvenoj borbi za plodnost i svom dugom putu da dobije tri sina – prvog samo nekoliko nedelja pre 40. rođendana, a potom blizance koji su začeti nakon prenosa zamrznutih embriona. Za sebe kaže da je imala sreće, ali zna da mnogi drugi nisu.

Iako mnoge od žena starijih od 40 godina možda iz različitih razloga biraju živote bez dece, to nije cela priča. Povećava se i nehotično bezdetstvo zbog gubitka plodnosti usled godina, što je jedna od posledica demografskog trenda odlaganja majčinstva. „Kao stručnjaci koji govore o starosnom padu plodnosti, ne pokušavamo da širimo propast i pesimizam“, kaže profesorka, „ali nadamo se da pružanje ovih informacija može da pomogne ljudima da donesu pravi izbor u pravo vreme za sebe, i da može da spreči patnju žena kada u 40-im godinama nemaju dece i neplodne su. “

Vest Naomi Kembel – poput srećne najave svake druge novopečene majke – ne zaslužuje ništa osim čestitki. Ali, ne treba je mešati s onim što je moguće za većinu ljudi. Iako je ona sama 2017. rekla za jedan časopis: „Sve vreme razmišljam o tome da imam decu. Ali sada, s obzirom na to kako je nauka razvijena, mislim da to mogu da uradim kada želim”, to za većinu žena, jednostavno, nije realna opcija.

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

Izvor: www.theguardian.com