U Srbiji surogat majčinstvo Zakonom nije dozvoljeno, ali je još veći problem taj što ljudi nisu upoznati sa osnovnim značenjem ovog termina.
Naime, surogat majke su osobe ženskog pola koje „pozajmljuju” svoju matericu parovima koje ne mogu da imaju dece, jer supruga ima određene ginekološke ili probleme neke druge medicinske prirode, a usled kojih ne može da rađa. Kao najčešće indikacije za surogat materinstvo navode se nedostatak materice – bilo da je urođen bilo da je stečen nakon operativnog zahvata – uz prisustvo jednog ili oba jajnika, zatim teška oboljenja žene čiji bi život bio ugrožen trudnoćom.
Smatra se da ove žene samo nose biološki materijal budućih roditelja, a što je u suštini daleko od istine.
Naime, istina je da surogat majka obezbeđuje korišćenje svog zdravog reproduktivnog organa, ali svakako se ne sme zaboraviti ni činjenica da je u taj organ utkan njen genetski materijal. Zato ona nikako ne može da bude isključena, niti fiziološki niti psihološki iz stvaranja novog života.
Bez obzira na nameru da dete daruje drugim ljudima, kod ovih žena se razvijaju majčinski instinkti, od kojih je najjači zaštita potomaka. Iz tog razloga je surovo posmtarati ove žene kao pokretne mašine za proizvodnju novih života.
Takođe, treba napomenuti i da fetus neminovno poprima osobine i majke nosioca, ali se neretko dešava i obrnuto. Hormonski status drugog stanja (trudnoće) definitivno može da preoblikuje ženu, dok istovremeno postoji i uticaj ploda na majku-nosioca. Devet meseci je dovoljno dug period za emotivno vezivanje i žena koja se nalazi pod uticajem hormona nije u mogućnosti to da kontroliše. Zbog svega toga, može da se desi i da se na samom kraju promeni odluka surogat majke i da ona poželi da zadrži dete, iako je potpisala ugovor da se odriče deteta u korist bioloških roditelja.
Surogat majčinstvo je jako kontroverzna tema, naročito u tradicionalnim zemljama, poput Srbije gde još uvek nije dozvoljeno.
A kako je ovo pitanje rešeno u svetu?
Osim u Engleskoj, Holandiji i od skoro u Poljskoj, ni u jednoj drugoj zemlji Evropske Unije nije dozvoljeno surogat materinstvo. Ono je moguće u Rusiji, Ukrajini, Americi i Kanadi.
Cena za surogat majčinstvo u Poljskoj je između 15 i 22 hiljade američkih dolara, ali cene nisu fiksne i oko njih može da se pregovara. U Kanadi, surogat majka ne može da bude plaćena, ali ima pravo na otplatu troškova koji se kreću od 40 do 50 hiljada dolara. Surogat materinstvo je dozvoljeno u šest američkih država i košta od 80 do 170 hiljada dolara. Troškovi zahvata u Rusiji su 42 hiljade evra, u Velikoj Britaniji od 7 do 15 hiljada funti, a u Ukrajini od 25 do 30 hiljada evra.
Prema rezultatima istraživanja, trećina surogat majki su krvne srodnice ili dobre prijateljice majke primaoca. Svi vidovi roditeljstva, kao što su kvaliteti roditelja, emotivna povezanost, toplina i odgovornost majke prema detetu – bili su u istraživanjima bolje ocenjeni kod surogat porodica nego kod prirodnih. Deca iz surogat porodica ne pokazuju razlike u ponašanju, temperamentu, opštoj aktivnosti, prilagodljivosti novim situacijama i predvidljivosti reakcija u odnosu na decu iz prirodnih porodica.
Podeljena mišljenja se javljaju i zbog dve struje surogat majki – a to su surogat majke iz komercijalnih razloga i surogat majke iz altruističkih pobuda. Za mnoge države ovo predstavlja svojevrstan problem jer je najčešće dozvoljeno surogat materinstvo iz altruističkih pobuda. Ipak, pod velikim pritiskom kasnije je i komercijalizovano.
Ekonomska nejednakost je u velikoj meri doprinela komercijalizaciji ovog postupka. Mnoge žene koje žive u zemljama u razvoju i u nerazvijenim zemljama lakše pristaju na ovaj postupak ne razmišljajući toliko o posledicama i etičkim pitanjima.
