ŠTA JE TO DONACIJA?
Donacija reproduktivnih ćelija i embriona vrlo je osetljiva procedura koja, svakako, otvara mnoga pitanja, posebno etička i zakonska. Vrlo je bitno da ova procedura bude strogo kontrolisana, uokvirena zakonskim regulativama i neprekidno praćena od strane nadležnih ustanova. Procedura sa doniranim materijalom opcija je za parove i pojedince koji su iscrpeli sve druge mogućnosti, te da se kao takva izvodi u izuzetnim slučajevima, ne uvek i ne obavezno. Najčešća zakonska pitanja odnose se na mogućnost da se ovakva procedura izvodi u nekoj zemlji, tj. na zabranu ili dozvolu izvođenja. Ipak, najpre treba objasniti šta je, u stvari, to donacija i kome je namenjena, ali i koje to opcije podrazumevamo pod donacijom.
Pod donacijom podrazumevamo sledeće mogućnosti:
- Žena nema svoje jajne ćelije i koristi ćelije donatorke za oplodnju uz partnerove spermatozoide kako bi ostvarila trudnoću;
- Muškarac nema svoje spermatozoide i koristi spermatozoide donatora za oplodnju jajne ćelije partnerke;
- Ni muškarac ni žena nemaju svoje reproduktivne ćelije, te koriste donirani embrion.
Donirani embrion se može dobiti na dva načina: ukoliko se neki par koji je prošao proceduru vantelesne oplodnje odrekne svog embriona (uz pisani pristanak), ili ukoliko se embrion kreira (stvori) od donatorske ćelije i donatorskog spermatozoida. U praksi to znači da se donatori nikada nisu sreli, oni su donirali svoj reproduktivni materijal, a u laboratoriji su embriolozi od njihovih reproduktivnih ćelija napravili (kreirali) embrion. Potreba za doniranim embrionom, generalno, mnogo je manja u odnosu na potrebu za doniranim ćelijama.
Donacija mora biti uokvirena zakonom. U zemljama Evrope i sveta nailazi se na različite zakone koji se tiču donacije. Ne postoji jedinstven zakon za sve zemlje, svaka zemlja, u odnosu na svoje potrebe, veličinu, kulturološko i socijalno okruženje, određuje svoja pravila, ali je činjenica da je sve veći broj zemalja u kojima je ova procedura moguća i u kojima se već izvodi. Mnogo je etičkih pitanja koja se vezuju za ovu proceduru, pa su države na različite načine rešavale ovo pitanje. Donacija je postala potreba savremenog društva, a napredak medicine omogućio je parovima i pojedincima da i na ovakav način dođu do potomstva.
KAKO JE TO KOD NAS?
U Srbiji se ova procedura još uvek ne radi. Imamo Zakon koji dozvoljava donaciju (Zakon o BMPO, maj 2017. godine), ali ne postoje još uvek prateći pravilnici koji treba da definišu sprovođenje.
Šta sve to dozvoljava naš novi Zakon? Novim Zakonom omogućava se donacija u Srbiji, zatim uvoz, odn. izvoz reproduktivnih ćelija i embriona pod kontrolisanim uslovima, ženi bez partnera da uđe u proceduru donacije kako bi se samostalno ostvarila u ulozi majke. Takođe, stvoreni su uslovi da građani Srbije mogu biti davaoci svojih reproduktivnih ćelija i da mogu učestvovati u postupku sa darovanim reproduktivnim ćelijama i embrionima kao primaoci. Ovaj Zakon predviđa da je darovanje reproduktivnih ćelija i embriona jedan nesebičan i dobrovoljan čin i da se on ne naplaćuje.
KADA DONACIJA?
Kada u postupku vantelesne oplodnje nije moguće koristiti ćelije jednog od supružnika, odn. vanbračnog partnera, jer verovatno do začeča ne bi došlo, kada su prethodni postupci bili neuspešni ili kada je to potrebno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete.
U prošlosti žena, koja želi potomstvo, nije imala drugog izbora nego da to uradi sa sopstvenim jajnim ćelijama, ukoliko nema svojih ćelija – ostajala je bez mogućnosti da bude majka. Žene, koje su zbog broja godina ili iz nekog drugog medicinskog ili genetskog razloga ostale bez svojih ćelija, nisu imale nikakvu mogućnost. Takođe, žene koje su nosioci nekih ozbiljnih i naslednih bolesti, a koje nisu želele da je prenesu na svoje potomstvo imale su isti problem. Uz donaciju je mnogo toga promenjeno kako za ženu, tako i za muškarca.
KOME DONACIJA JAJNIH ĆELIJA?
Donacija jajnih ćelija se preporučuje od strane lekara najčešće u sledećim slučajevima:
- preuranjena menopauza
- serija neuspešnih pokušaja VTO
- istorija pobačaja
- istorija lošeg kvaliteta janih ćelija
- istorija naslednih bolesti
- nepostojanje odgovora ili slabog odgovora jajnika na stimulaciju
- žene preko 40 godina
- nepostojanja jajnika
KO JE DAVALAC JAJNIH ĆELIJA?
Na osnovu Zakona davalac jajnih ćelija je žena čije se jajne ćelije koriste za oplodnju duge žene, a može biti i žena koja je prolazila procedure vantelesne oplodnje i ima višak jajnih ćelija i želi da ih daruje. Svakako, žena mora da da pismeni pristanak za ovu procedure i darivanje.
KOME DONACIJA SPERMATOZOIDA?
Najčešći uzrok za donaciju spermatozoida je azoospermija, bez obzira na njen uzrok, a o ovoj vrsti donacije treba razmisliti i u slučajevima i kada se u porodici muškarca javljaju nasledne bolesti koje se mogu preneti na potomstvo. Davalac semenih ćelija je muškarac čije se semene ćelije upotrebljavaju za oplodnju žene koja nije njegova supruga, odn. vanbračna partnerka. Davalac semenih ćelija mora dati pismeni pristanak za darivanje.
KADA I KAKO DONACIJA EMBRIONA?
Kod određenog broja parova se predlaže donacija embriona. To su najčešće parovi kojima je u isto vreme potrebna i donacija jajne ćelije i donacija spermatozoida. Ova vrsta donacije se dešava u najtežim kombinovanim slučajevima neplodnosti. Zakon u Srbiji predvideo je stroga pravila za ovu proceduru i definisano je da jedan par davaoca može embrione darovati isključivo jednom primaocu, u jednom ili u više ponovljenih postupaka. Ovo pravilo je uvedeno zbog postojanja velike verovatnoće ukrštanja i susretanja “polubraće/polusestara”. Nakon završene ovakve procedure nije moguće osporavanje očinstva ili majčinstva dece, a davaoci embriona su supružnici koji odustanu od svojih embriona. Davaoci embriona moraju dati pismeni pristanak.
U Srbiji nije dozvoljeno kreiranje embriona od donatorskog reproduktivnog materijala, što u stvari znači – nije dozvoljeno od donatorske jajne ćelije i donatorskog spermatozoida kreirati embrion i kao takav usaditi u matericu žene koja ima problem sa začećem.
ŽENA BEZ PARTNERA?
Sada pravo na postupke ima i punoletna i poslovno sposobna žena koja živi sama i koja je sposobna da vrši roditeljsku dužnost. Dozvoljena je ženi mogućnost da sama uđe u procedure sa doniranim spermatozoidima ili, eventualno, embrionima.
KO SU DAVAOCI?
Davaoci reproduktivnih ćelija i embriona moraju biti punoletna, zdrava i poslovno sposobna lica. Podaci o ćelijama i embrionima čine sadržaj Državnog registra, a pre otpočinjanja postupka obavezno je pravno i psihosocijalno savetovanje donatora, ali i primaoca. Pre otpočinjanja postupka, pravnik i psiholog dužni su da upoznaju lica sa pravnim i psihičkim posledicama ovog postupka, a sačinjava se i zapisnik. Za početak postupka potreban je pismeni pristanak svih lica.
KAKO SE TO DONIRA JAJNA ĆELIJA?
U strogo kontrolisanim uslovima i to na dva načina: 1. kada se donatorka simultano (u isto vreme) stimuliše kad i žena primalac, kako bi menstrualni ciklusi bili usaglašeni, a kada se dobiju jajne ćelije odmah se vrši oplodnja spermatozoidima partnera i radi se embriotransfer, tzv. fresh ciklus; 2. kada se žena davalac stimuliše nevezano za ciklus žene primaoca i njene dobijene ćelije se zamrzavaju kako bi se koristile za oplodnju kasnije.
KAKO SE DONIRAJU SPERMATOZOIDI?
Najčešće se koristi zamrznut materijal donatora koji je dobijen ejakulacijom. Moguće je koristiti i svež material, ali je to mnogo ređe.
ŠTA JE TO BANKA ĆELIJA?
Registrovana banka reproduktivnih ćelija i embriona je ustanova u kojoj se obavlja dobijanje, obrada, očuvanje, skladištenje i distribuiranje ćelija i embriona. Banke imaju svoje registre i jasno vode evidencije o donatorima. Klinike koje sprovode procedure sa doniranim materijalom uglavnom sarađuju sa bankama preko kojih dobijaju ćelije i embrione. Registar svih davalaca i primalaca svaka banka vodi za sebe.
ŠTA JE UVOZ/IZVOZ ĆELIJA I EMBRIONA?
Dozvoljen uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija podrazumeva da ukoliko u zemlji nema dovoljno donatora/donatorki, banka reproduktivnih ćelija može da zatraži uvoz ćelija i embriona od druge banke iz druge zemlje. Takođe, banka može vršiti i izvoz materijala u druge zemlje.
DA LI DETE IMA PRAVO DA ZNA?
U Srbiji dete začeto IVF postupkom, reproduktivnim ćelijama davaoca, ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke iz državnog registra, koji se odnose na davaoca reproduktivnih ćelija, kada navrši 15 godina i kada je sposobno za rasuđivanje. Pravo se odnosi na podatke od medicinskog značaja za dete, njegovog budućeg supružnika i njihovo potomstvo.
ŠTA SE NE SME?
Striktno je zabranjeno nuđenje semenih ćelija, jajnih ćelija i embriona radi sticanja bilo kakve koristi.
DA LI JE DOZVOLJENA PREIMPLANTACIJSKA ANALIZA EMBRIONA?
Dozvoljena je preimplantacijska analiza embriona (PGS i PGD) i to ukoliko postoji opasnost od prenošenja nasledne ili genetske bolesti ili zbog više ponovljenih neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje. Nije dozvoljeno birati pol deteta.
ŠTA JOŠ TREBA DA ZNAM?
Donacija je posebna procedura koja zahteva i određenu psihološku pripremu. Savetujemo da sa odlukom ne brzate, da razmislite o celokupnoj proceduri, načinu izvođenja, banci ćelija, klinici koja izvodi proceduru, te da se dobro infomišete.
