Kada se rodi beba, svi žele da budu deo te sreće. Porodica čestita, prijatelji šalju poruke, društvene mreže pune se fotografijama, a radost se deli sa svima. Dolazak deteta na svet slavi se zajedno i to je sasvim prirodno.

Međutim, mnogo ređe govorimo o onome što često prethodi tom trenutku. O godinama čekanja, pregledima, terapijama, vantelesnim oplodnjama, neuspelim pokušajima, suzama i neizvesnosti. Dok se radost zbog rođenja deteta deli sa svima, borba za tu istu radost najčešće ostaje skrivena.

Mnogi ljudi ne znaju kako da reaguju kada saznaju da se neko suočava sa sterilitetom. Zbog neprijatnosti ćute, povlače se ili nude savete koji, iako dobronamerni, često više zabole nego što pomognu. Tako osobe koje prolaze kroz jedan od najvećih životnih izazova ostaju same upravo onda kada im je podrška najpotrebnija.

Jedan od najtežih osećaja sa kojima se suočavaju ljudi u procesu lečenja jeste usamljenost. Kada neko dobije dete, njegova sreća postaje zajednička. Kada neko ne može da dobije dete, njegov bol često ostaje samo njegov. Malo ko pita kako je prošao postupak vantelesne oplodnje, kako se osoba oseća nakon neuspelog pokušaja ili kako podnosi godine čekanja.

A upravo tada podrška najviše znači.

Zato je važno da kao društvo promenimo način na koji razgovaramo o sterilitetu. Ne moramo da imamo rešenja. Dovoljno je da budemo ljudi.

Šta svako od nas može da uradi?

🔸Umesto pitanja „Kad će beba?“, pitajte osobu kako je.

🔸Ne nudite savete poput „Opusti se“ ili „Desiće se kada prestaneš da misliš o tome“ (ovo dodatno dodaje krivicu).

🔸Saslušajte bez osuđivanja i bez potrebe da odmah pronađete rešenje.

🔸Budite prisutni i kada nema dobrih vesti.

🔸Poštujte pravo osobe da sama odluči koliko želi da govori o svom iskustvu.

🔸Pokažite podršku malim gestovima, porukom, pozivom ili jednostavnim pitanjem: „Kako si danas?“

Za one koji prolaze kroz infertilitet, važno je da znaju da ne moraju sve da nose sami. Razgovor sa partnerom, porodicom, prijateljima, stručnim licima ili ljudima koji prolaze kroz slična iskustva može značajno da olakša teret. Traženje podrške nije znak slabosti, već snage.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki šesti čovek tokom života suoči se sa infertilitetom. To znači da ova tema nije retkost i ne bi trebalo da bude tabu. Ako već umemo da delimo radost kada se dete rodi, možda je vreme da naučimo da delimo i teret čekanja. Jer podrška nije potrebna samo na kraju puta. Često je najpotrebnija upravo tokom njega.

Udruženje Šansa za roditeljstvo veruje da niko ne bi trebalo da prolazi kroz borbu za roditeljstvo sam. Zato hajde da govorimo otvorenije, slušamo pažljivije i budemo podrška jedni drugima, ne samo kada slavimo, već i kada čekamo. 💚