VTO priča je pristigla u okviru konkursa Nedelje (ne)plodnosti 2020
Autorka: Jovana Rebić
Često ujutru, odmah po buđenju, dodirnem svoj stomak da se uverim da naša beba nije bila samo još jedan od onih snova koji su me bezbroj puta naterali na suze… sve se to tako teško zaboravlja.
Moja prethodna VTO priča bila je manje optimistična, bez obzira na to što sam se trudila da budem pozitivnih misli. Ni tada, a ni sada ne mogu reći da sam uvek verovala u ono što sam priželjkivala. Moja tuga je isuviše često nadvladavala sve pozitivne misli koje sam pokušavala da sačuvam. I danas, kada sam sigurna da je beba tu, u stomaku, kao po navici osećam neku strepnju i strah…
Sve mi se više čini da je nemoguće zaboraviti našu borbu za potomstvo. Neki će možda reći da smo imali dosta sreće i da nismo mnogo čekali na svoju sreću, ali želim da naglasim da je svaka borba sa sterilitetom, ma koliko dugo ona trajala – teška i mukotrpna i sigurno utiče na naše mentalno zdravlje. U suprotnom, možda ne bih osećala potrebu da i nakon uspeha sa začećem budem i dalje prisutna ovde, sa svima vama koje još uvek vodite svoje borbe.
Ono što sada, nakon ovog neprijatnog iskustva mogu da zaključim jeste da svaki par kome se učini da dugo i bezuspešno radi na potomstvu, odmah pri tom prvom signalu treba da se obrati za pomoc. Poštedite sebe briga o mogućim uzrocima vaše neuspešnosti da se ostvarite kao roditelj, to vas samo može odvesti putem anksioznosti ili depresije. Krenite odmah stazama koje će vas najverovatnije voditi ka VTO, i ne shvatajte to kao najstrašniju stvar na svetu. Naprotiv, shvatite to kao vašu misiju nakon koje ćete biti srećni, čak istinski više srecni i ispunjeniji činjenicom da ste do potomstva došli težim putem od ostalih.
Vremenom će nestati i strahovi od igle, i neprijatnost koju ste osećali pri ginekološkim pregledima, stid koji ste doživaljavali pri svakom pitanju – Kada će beba, jer napokon ćete uzeti stvar u svoje ruke. Vi ćete biti tvorac svog potomstva u svakom segmentu njegovog stvaranja i bićete jako ponosni.
Naravno, ne zaboravljam lekare, stručnjake koji će biti uz vas i koji će nositi veliki teret cele priče… ali nemojte zaboraviti ni veru. Opravdano je svako ubeđenje koje vas čini rasterećenima. Lekari su tu za ono konkretno, realistično, opipljivo i u sve to ćete biti uključeni ukoliko bude potrebe. Čak i ako vas ne informišu baš o svakom svom koraku – ne ljutite se, vi to osećate na nekom drugom nivou, u nekoj drugoj, vama znanoj dimenziji… Vera može da vam pruži onaj mir koji vam je jako potreban, posebno u momentu embriotransfera, kada i sami lekari savetuju opuštanje i pozitivne misli.
Zato, ostavite sve ostalo po strani, posvetite se svojoj najznačajnijoj i najlepšoj misiji! Uvek je pravo vreme za to i nikada nije kasno. Verujte u čuda! Verujte u svoje malo čudo, koje će zajedničkim snagama, pre svega vašim a onda i snagom nauke i vere, biti stvoreno baš za vas.
Znate da tu sreću zaslužujete. Sopstvenim snagama napravite harmoniju od svog života. Želim vam svu sreću!
