Donacija je i dalje nedovoljno poznata procedura kod nas. Često čujemo pitanja – a šta ja to doniram, kome doniram, kome to treba, kako izgleda taj proces, ko su donori i još mnogo toga. Mnogo je nedoumica, mnogo pitanja. Donacija jajnih ćelija, spermatozoida i embriona je procedura koja za cilj ima human čin – stvaranje novog života, pomoć parovima i pojedincima koji nemaju mogućnost da uz svoje reproduktivne ćelije dođu do potomstva. Cilj donacije nije biranje boje očiju deteta, već želja da se dođe do zdravog potomstva. Nekada je donacija bila samo naučna fantastika, a sada se izvodi u većini zemalja širom sveta. Ukratko, donacija je kada neko donira svoj biološki reproduktivni materijal drugoj osobi radi ostvarivanja trudnoće i začeća deteta. Doniranje organa ili darivanje krvi, nisu isto što i doniranje reproduktivnih ćelija.
Šta se sve donira? Doniraju se jajne ćelije, spermatozoidi (polne ćelije) i embrioni.
Ko su donatori? Donatori su, uglavnom, mlađi ljudi koji svojevoljno, uz pismeni pristanak, daruju reproduktivne ćelije, a može biti i par koji je završio IVF procedure, pa želi da donira preostale embrione koje više ne želi da koristi. Donatore vodi altruizam – želja da se pomogne nekom. Donatorke koje daruju reproduktivne ćelije, po pravilu, treba da budu mlađe ženske osobe. One bivaju prvo tesirane, a nakon toga prolaze kroz proceduru stimulacije ovulacije i nakon vađenja jajnih ćelija, te ćelije se uzimaju kako bi se darovale drugoj ženi koja nema svoje ćelije. Procedura nije bolna niti mukotrpna. Donatori koji daruju muške polne ćelije (spermatozoide) su muškarci koji žele da daruju svoj reproduktivni materijal muškarcima koji nemaju svoj reproduktivni materijal. Tim spermatozoidima (doniranim) biće oplođena jajna ćelija žene primaoca. Takođe, donirani spermatozoidi mogu se koristiti i za oplodnju jajne ćelije žene koja je sama (bez partnera) i koja je sposobna za samostalan život bez muškog partnera, a želi potomstvo. Znači, donacijom se mogu donirati jajne ćelije, spermatozoidi ili već dobijeni embrioni. U Srbiji nije dozvoljeno kreiranje embriona od donatorskog reproduktivnog materijala, što u stvari znači – nije dozvoljeno od donatorske jajne ćelije i donatorskog spermatozoida kreirati embrion i kao takav usaditi u matericu žene koja ima problem sa začećem.
Zašto neko nema svoje reproduktivne ćelije? Mnogo je razloga zašto muškarac ili žena nemaju svoje reproduktivne ćelije. Izdvajamo najčešće – razne operacije, različita invanzivna lečenja, maligniteti, slaba ovarijalna rezerva (kad su u pitanju žene), potpuno odsustvo spermatozoida kod muškaraca, koje može biti prouzrokovano različitim oboljenjima, oboljenja koja utiču na reproduktivne organe, različita lečenja ili loš kvalitet jajne ćelije koji je prouzrokovan godinama žene ili njenim zdravstvenim stanjem.
Kako se donira materijal? Materijal se donira u strogo kontrolisanim uslovima, a postoje i dva načina doniranja kada su u pitanju jajne ćelije. Jedan je kada se donatorka simultano stimuliše kako bi menstrualni ciklusi bili usaglašeni, a kada se dobiju jajne ćelije, odmah se vrši oplodnja spermatozoidima partnera i odmah se radi embriotransfer (tzv. fresh ciklus). Drugi način je kada se donatorka stimuliše nevezano za ciklus žene primaoca i njene dobijene ćelije se zamrzavaju kako bi se koristile za oplodnju kasnije i kasnije oplođeni embrioni se embriotransferom ubacuju u matericu žene primaoca. Što se doniranja spermatozoida tiče – najčešće se koristi zamrznut materijal donator, ali je moguće koristiti i “svež” material, mada je to mnogo ređe zbog različitih neophodnih analiza koje je potrebno uraditi na vreme. Muškarci doniraju spermatozoide mnogo lakše od žena – ejakulacijom.
Zašto testiranje? Donori i donorke obavezno se, pre samog procesa doniranja, moraju testirati. Naime, kako bi primaoci bili sigurni da je davalac zdrav i da ne postoji prepreka za doniranje materijala, postoji niz analiza i testova koje donori moraju da urade. Ponekad je obavezno i retestiranje za donore. U Srbiji se donori retestiraju nakon 6 meseci. Ovo testiranje podrazumeva i psihološko testiranje, te se tako stiče i uvid u psihološko stanje donora koje je bitno kao i medicinsko stanje donora.
Zašto donacija košta mnogo? Donacija je skup proces jer je i sama vantelesna oplodnja skupa – uključeni su mnogobrojni pregledi, analize, lekovi za stimulaciju, ali postoji i ekstra “dodatak na cenu” procedure, jer donatori dobijaju određene nadoknade. Uglavnom se procedure doniranja reproduktivnog materijala obavljaju preko registrovanih banaka reproduktivnih ćelija kojih ima nekoliko u Evropi, a neke klinike i same mogu biti banke, ukoliko zakon to dozvoljava. Srbija ima jednu nacionalnu Banku reproduktivnih ćelija i embriona i nalazi se u Kliničkom centru Srbije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo “Višegradska”.
Koliko puta donor može da donira? U Srbiji reproduktivne ćelije jednog davaoca kao i darovani embrion jednog para (bračni ili vanbračni) mogu se upotrebljavati za IVF samo jednog para ili jedne žene (koja je sama u postupku). Skraćeno rečeno, donacija je jedan na jedan. Ukoliko ne dođe do rođenja deteta – preostale reproduktivne ćelije i embrioni mogu se upotrebiti kod IVF sledećeg para ili žene, a ukoliko dođe, upotrebljava se isključivo za ponovljeni postupak kod tog istog para ili žene.
Kada se uvoze/izvoze reproduktivne ćelije? Uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija podrazumeva da ukoliko u zemlji nema dovoljno donatora/donatorki, preko Banke reproduktivnih ćelija se može raditi uvoz ćelija. Takođe, preko Banke reproduktivnih ćelija se može vršiti i izvoz materijala u druge zemlje. Zakon u Srbiji dozvoljava uvoz ćelija kao i izvoz, ali zabranjuje izvoz embriona. Treba imati na umu da se ćelije ne izvoze, osim u sitacijama kada ih ima u višku, što kod nas nije slučaj.
Da li dete ima pravo da zna? U Srbiji dete začeto IVF postupkom, reproduktivnim ćelijama davaoca, ima pravo da iz medicinskih razloga traži podatke iz Državnog registra, koji se odnose na davaoca reproduktivnih ćelija, kada navrši 15 godina i kada je sposobno za rasuđivanje. Pravo se odnosi na podatke od medicinskog značaja za dete, njegovog budućeg supružnika i njihovo potomstvo. Dete ne može dobiti biografske podatke biološkog roditelja (donora).
Šta još treba da znam? Donacija je posebna procedura koja zahteva i određenu psihološku pripremu. Ni jednom paru niti pojedincu nije lako kada treba da se odluči za ovakav korak. Savetujemo da sa ovakvim odlukama ne brzate, te da razmislite o celokupnoj proceduri i šta ona donosi. Samo tako hladne i čiste glave donećete pravu odluku. Ukoliko, pak, ne postoji mogućnost da trudnoću ostvarite sa sopstvenim ćelijama – treba što pre započeti sa pripremama u vezi sa procedurom donacije.
Medicina je za malo više od 40 godina na polju humane reprodukcije jako brzo napredovala. Nekada je IVF (in vitro oplodnja) bila naučna fantastika. Mnogo su veće mogućnosti koje nam sadašnje vreme nudi – mnoge nove metode u vantelesnoj oplodnji, donacija, surogat materinstvo, transplantacije…Ne treba se plašiti svega novog što vreme donosi, već treba na to gledati kao na prednost koju imamo sada i ovde.
