Da bismo shvatili šta je to trombofilija i na koji način, zbog čega i kada se može javiti, moramo prvo razumeti kako naš organizam funkcioniše u potpunom odsustvu bolesti, poremećaja, kao i posebnih fizioloških stanja, među kojima je i trudnoća.

Objašnjenju trombofilije mora prethoditi razumevanje hemostaze. *Hemostaza je nešto, što se u našem organizmu događa potpuno fiziološki i bez čega naše telo ne bi moglo da funkcioniše. Ona nas štiti od gubitka krvi pri oštećenju krvnih sudova. U ovom uređenom sistemu učestvuju brojni njegovi činioci, a kao što smo već naučili, što je više činioca, to je veća mogućnost da se neki od tih kaskadnih procesa naruši.

U našim krvnim sudovima funkcioniše ravnoteža između prokoagulantnih i antikoagulantnih faktora hemostaze, i na taj način se sprečava kako krvarenje, tako i razvoj spontane tromboze. *Tromboza je patološki proces u kom se stvara tromb, odnosno dolazi do zgrušavanja krvi intravaskularne prirode, a da tome nije prethodila povreda krvnog suda, odnosno isticanje krvi, koja bi inače fiziološki inicirala taj proces. *Tromb je polučvrsta tvorevina sačinjena od komponenata krvi.

Sada, kada znamo šta je tromboza, možemo trombofiliju objasniti kao sklonost organizma ka trombozi.

Šta može biti uzrok i koji su faktori rizika za trombozu?

Najčešće je to uzajamno delovanje većeg broja naslednih i/ili stečenih faktora rizika.

Nasledni su oni, koji su genski određeni, dok stečene uglavnom prate stanja organizma i uticaji iz spoljne sredine. Među njima su gojaznost, pušenje, hiperholesterolemija, šećerna bolest, hirurške intervencije, imobilizacija, traume, maligniteti i ono, što je za nas ovde najbitnije, trudnoća i period nakon porođaja. Pored nabrojanih faktora imamo i predisponirajuće faktore u vidu životne dobi, pola, kao i etničku ili regionalnu pripadnost.

Uticaj je takav da starost sa sobom nosi povećanje rizika za trombozu, dok se ona u mlađoj dobi češće javlja kod žena.

Na osnovu svega ovog trombofilije ugrubo možemo podeliti na urođene i stečene.

Urođene trombofilije i dijagnostika

Urođene trombofilije najčešće su uzrokovane genskim mutacijama vezanim za faktore koagulacije. Najčešća i najpoznatija mutacija se odnosi na faktor V, a poznatija je kao Faktor V Leiden. Mutacija se odnosi na otpornost faktora V na uticaj proteina C, koji je deo antikoagulantne linije, i posledično do povećanoh stvaranja krvnih ugrušaka. Pored Leiden-a, mutacije koje se mogu ispitivati generičkim ispitivanjima su i mutacija gena za faktor II (protrombin), kao i mutacija gena za MTHFR (enzim metilentetrahidrogolat reduktazu) koji je uključen u metabolizam homocisteina.

Urođene trombofilije mogu biti i posledica nedostatka prirodnih antikoagulantnih činioca, kao što su antitrombin, protein C, protein S.

ANTITROMBIN III

Deficijencija AT III praćena je trombozom. Takođe, terapija heparinom kod osoba sa niskim nivoom AT III nije moguća jer heparin svoje dejstvo ostvaruje preko njega.

PROTEIN C

Inhibitor koagulacije zavisan od vitamina K. Njegova aktivna forma ima antikoagulantno dejstvo. Deficijencija proteina C dovodi do tromboze i ona može biti urođena ili stečena (oralna antikoagulantna terapija, deficijencija vitamina K, trudnoća, infekcije,…)

PROTEIN S

Vitamin K zavisan inhibitor koagulacije. Potreban je za aktivaciju proteina C. Nalazi se u dve forme: vezan i slobodan (ova forma ispoljava dejstvo oktivacije PC). Deficijencija PS podstiče trombozu, a može biti urođena ili stečena (OAT, trudnoća, nizak nivo vitamina K, infekcije,…)

APCR (REZISTENCIJA NA AKTIVNOST PC)

Povećan rizik za razvoj tromboza.

Urođena: tačkasta mutacija gena odgovornog za sintezu faktora V. Smanjuje se antikoagulantna aktivnost PC.

Stečena: trudnoća i oralni kontraceptivi.

HOMOCISTEIN

Blago povišen nivo homocisteina može se javiti zbog nedostatka folne kiseline i B12 vitamina. Ako su folna kiselina i B12 normalni, a homocistein povišen, poremećaj je na nivou metabolizma homocisteina.

Povišen nivo homicisteina nosi sa sobom povećan rizik od tromboze i ateroskleroze.

Stečene trombofilije i dijagnostika

Gore pomenuta činjenica da sistem koagulacije ima mnogo činioca, nosi sa sobom velike mogućnosti laboratorijske dijagnostike da odredi aktivnost, prisustvo ili vreme za koje se određeni proces odvije. Iako trombofilije razdvajamo na urođene i stečene, pa tako i parametre dijagnostike odabiramo u zavisnosti od sumnje na poreklo iste, ispitivanje hemostaze uvek počinjemo osnovnim parametrima, kao što su PT- protrombinsko vreme i aPTT- aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme. Ispitivanjem ovih „vremena“ možemo dobiti informacije o poremećajima na nivou unutrašnjeg i spoljašnjeg puta koagulacije, pa tako dalje ispitivanje možemo usmeriti na faktore koagulacije. Pored ovih vremena, važan parametar je i fibrinogen (faktor koagulacije broj I), koji im ključnu ulogu u koagulaciji i čija povišena vrednost može ukazati na povećan rizik za trombotičke događaje. Povišena vrednost fibrinogena javlja se i u akutnim stanjima, upalama, kao i kod povreda tkiva. Neizostavni parametar ispitivanja hemostaze je i sve popularniji D-dimer, čiji povišeni nivoi nisu povoljna prognoza.

Nakon osnovnog testiranja hemostaze, dalji tok ispitivanja trombofilija uključuje eliminisanje stečenih uzroka trombofilije, kao što su vaskulitis, mijeloproliferativne i maligne bolesti, kao i AFS i SLE.

AFS (antifosfolipidni sindrom) je čest uzročnik stečenih trombofilija. Autoimune je prirode, što znači da ga karakteriše stvaranje autoantitela koja napadaju proteine vezane za fosfolipide u krvi.

Dijagnostika se vrši skriningom na specifična antitela:

• Antikardiolipinska antitela
• Lupus antikoagulans
• Anti-beta2-glikoprotein I antitela
• *Potvrđen AFS je onaj nalaz koji je dva ili više puta pozitivan, čije je određivanje imalo razmak od najmanje 12 nedelja.
• SLE (sistemski eritemski lupus)

Takođe se radi o autoimunom oboljenju u kom autoantitela napadaju sopstvena tkiva i organe, među kojima je i krv.

Pored anamneze, laboratorijski se mogu odrediti ANA antitela, anti DS DNA antitela, anti SM antitela, kao i markeri zapaljenja (sedimentacija i CRP).

Iz stanovištva trudnoće, kao posebnog stanja našeg organizma, vrlo je važno sagledati uticaj trombofilije na tok trudnoće. Trombofilija je vrlo čest uzročnik gubitka ploda, pa su višestruki gubici ploda svakako indikacija za ispitivanje i testiranje na trombofilije.

Blagovremenim otkrivanjem, prevencijom i adekvatnim delovanjem dolazimo do toga da trombofilija ne mora biti isključiv faktor za uspešnu trudnoću.

Piše: Maja Dimić Pijetlović, biohemičarka