U procesu lečenja neplodnosti često se govori o hormonima, nalazima, protokolima i procentima uspeha. Mnogo ređe se govori o nečemu što se ne vidi na ultrazvuku, ali ima snažan uticaj na telo – o hroničnom stresu. A telo, za razliku od papira i izveštaja, pamti sve.

Stres nije samo prolazna nervoza ili loš dan. Kada traje dugo, on postaje stanje u kojem organizam stalno misli da je u opasnosti. Tada se aktivira hormon kortizol, poznat kao hormon stresa. Njegova uloga je da nas zaštiti u kriznim situacijama, ali kada je povišen mesecima ili godinama, može imati ozbiljan uticaj na reproduktivno zdravlje, i kod žena i kod muškaraca.

Kortizol i hormonska ravnoteža

Hronično povišen kortizol direktno utiče na hormonsku osovinu koja upravlja ciklusom i ovulacijom. Kod žena to može da znači neredovne cikluse, izostanak ovulacije, produžene folikularne faze ili osećaj da telo ne reaguje kako bi trebalo, iako su nalazi na papiru uredni.

Mnoge žene koje prolaze kroz dug proces lečenja kažu isto: „Kao da mi telo ne sarađuje.“ Medicina često traži uzrok u hormonima, ali se zaboravlja da stres sam po sebi može da poremeti finu hormonsku ravnotežu.

Stres i kvalitet jajnih ćelija

Iako stres nije jedini faktor, sve je više dokaza da dugotrajna izloženost stresu može negativno uticati na kvalitet jajnih ćelija. Ne u smislu da uništava plodnost, već da otežava optimalno sazrevanje ćelija u trenutku kada je to najpotrebnije, tokom stimulacije i postupaka VTO.

Žene često opisuju stanje potpune iscrpljenosti: terapije, kontrole, čekanja, loše vesti, pa ponovo nada. To nije samo emotivno opterećenje – to je fizički stres koji telo registruje.

Muški faktor i stres – tema o kojoj se ćuti

Kod muškaraca se stres još ređe povezuje sa plodnošću, iako ima direktan uticaj na spermatogenezu. Povišen kortizol može uticati na smanjenje broja spermatozoida, slabiju pokretljivost i veći procenat abnormalnih formi.

Uz to, psihološki pritisak da moraš biti jak, da ne pokazuješ strah ili razočaranje, dodatno pogoršava stanje. Jedan loš spermogram često nije samo medicinski nalaz, on postaje udar na samopouzdanje, identitet i partnerski odnos.

Kada stres postane deo svakodnevice

Ljudi koji prolaze kroz lečenje neplodnosti često ni ne primete koliko su umorni. Naviknu se na stalnu napetost, planiranje, računanje dana, ciklusa, analiza. Stres postaje normalno stanje.

Ali telo ne zaboravlja. Ono pamti svaku neprospavanu noć, svaki poziv iz laboratorije, svaku rečenicu „žao nam je“. I ponekad reaguje tako što „uspori“, zatvori se, povuče.

Važno je reći jasno: stres nije uzrok neplodnosti, niti je neko „sam kriv“ što je pod stresom. Ali umanjivanje stresa jeste deo lečenja, isto koliko i terapija, suplementi ili medicinski postupci.

Razgovor, psihološka podrška, razumevanje okoline i pravo da se napravi pauza nisu slabost, već način da se telu da signal da je bezbedno.

Poruka iz našeg ugla

U Šansi za roditeljstvo vrlo često od ljudi čujemo izraz: „Pregoreli smo.“ To nije znak da treba odustati, već da je potrebno stati, udahnuti i potražiti podršku.

Jer telo pamti sve, ali isto tako zna i kako da se oporavi, kada mu damo prostor, razumevanje i vreme. Zato, ako je potrebno uzmite pauzu, makar ona trajala par dana ili par nedelja, značiće, verujte.