Pojačan vaginalni sekret jedna je od najčešćih genitalnih tegoba kod žena. Usled pada imuniteta, neregulisane hiperglikemije, prekomernog korišćenja antibiotika, hormonskog disbalansa ili trudnoće, stvaraju se uslovi za rast i razmnožavanje gljivica (Candida Albicans) i izazivanje infekcije.
Kandida je naziv za gljivice koje pripadaju rodu kvasnica. Ovaj rod obuhvata više od 150 vrsta, ali je samo dvadesetak značajno za ljudsku populaciju. Među najučestalijim uzročnicima kandidijaze reproduktivnog trakta nalazi se Candida albicans, a nešto ređe i Candida glabrata. Kandida kod žena je bezazlena i deo je vaginalne flore, ali kada usled određenih faktora dođe do uništenja dobrih bakterija koje sprečavaju rast kandide, ova gljivica zauzima njihovo mesto i velikom brzinom se umnožava. Prekomereni rast kandide razlog je nastanka infekcije – vaginalne kandidijaze.
Malo je žena koje se nisu susretale sa problemom vaginalne kandidijaze ili gljivične infekcije. Po statistici, 25% žena boluje od nje više od dva puta godišnje, a sa dolaskom vrelih, letnjih dana, problem postaje naročito aktuelan.
Vaginalna kandidijaza je jedna od najčešćih upala sluznice vagine (vaginitisa). Iako kod nekih žena vaginalna kandidijaza može biti potpuno asimptomatska, u većini slučajeva je praćena neprijatnim simptomima kao što su:
- Svrab i iritacija vagine
- Neprijatno peckanje tokom mokrenja ili seksualnih odnosa
- Crvenilo i otok vulve
- Vaginalni osip
- Upala, kao i bol u predelu vagine
- Pojačan gust i beličast (sirast) vaginalni iscedak
- Vaginalna kandidijaza može biti veoma uporna sa čestim recidivima.
Kada se simptomi kao što su crvenilo i svrab prošire u predelu vulve, onda je to vulvovaginalna kandidijaza.
U trudnoći, zbog povećane kiselosti vaginalne sredine, vulvo-vaginalna kandidijaza je česta. Pored lokalnih tegoba koje stvara, kandidijaza može izazvati komplikacije u trudnoći i pri porođaju (zapaljenje plodovih ovojnica, infekcija novorođenčeta pri porođaju, teže zarastanje rane nakon epiziotomije).
Kod muškaraca je ova infekcija često asimptomatska, u retkim slučajevima se javljaju bele naslage na penisu ili sekret iz mokraćnog kanala, crvenilo, osip, svrab, peckanje, neprijatan miris i bol pri seksualnom odnosu. Simptomi su izraženiji nakon seksualnog odnosa jer trenje dodatno pojačava peckanje i svrab.
Kandida nije polna bolest, već gljivična infekcija, mogu je imati seksualno neaktivne osobe, a i prenosi se seksualnim putem.
Zapaženo je da vaginalna kandidijaza često može biti udružena sa crevnom kandidijazom.
Postoje brojni faktori koji su povezani sa nastankom vaginalne kandidijaze:
- Povećan nivo estrogena – kod žena koje su trudne ili koriste kontraceptivne tablete
- Neadekvatna higijena
- Preterano znojenje
- Prekomerna upotreba alkalnih sapuna i pena za kupanje koji uništavaju normalnu floru sluzokože
- Menstruacija
- Neadekvatan veš od sintetičkih i ostalih veštačkih materijala (nositi pamučno rublje koje je oprano na visokoj temperaturi)
- Neadekvatni higijenski ulošci
- Neregulisana šećerna bolest (loša regulacija šećerne bolesti smanjuje otpornost organizma na infekcije)
- Dijagnoza ovog gljivičnog oboljenja u genitalnom predelu se postavlja mikroskopskim pregledom materijala uzetog sa zahvaćenog dela vagine, glansa penisa ili prepucijuma. Ponekad lekar i samim pregledom po specifičnom izgledu može zaključiti da se radi o infekciji Candidom albicans.
Kandida zahteva dugo i neprekidno lečenje. Lečenju treba da se podvrgnu oba partnera, i ono najčešće podrazumeva lokalnu terapiju. U retkim slučajevima, potrebna je i upotreba oralne terapije. Najčešći način lečenja kod žena je upotrebom vaginaleta, dok muškarci koriste kremu. Međutim, većini ljudi se pojava kandidijaze ponovlja, što je znak da nešto treba promeniti u načinu života. Prvenstveno se to odnosi na promenu načina ishrane, smanjenje stresa i unosa nikotina i alkohola, ali i na jačanje svog imunog sistema.
Promena načina ishrane je izuzetno bitna ukoliko želite da se oslobodite naporne i uporne kandide. Savetuje se da iz upotrebe izbacite testo od belog brašna, gazirana pića, mleko i kisele namirnice (kiseli kupus, kiseli krastavci itd.). Rafinisane šećere i slatkiše treba svesti na minimum, kao i kofein. Preporučuje se povećana konzumacija jogurta i kiselog mleka, integralne pšenice i ostalih žitarica, kao i voće i povrće koji sadrže vitamin C i selen.
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 13
