U jajnicima žene nalaze se vrećice ispunjene tečnošću, koje sadrže nezrelu jajnu ćeliju i nazivaju se folikuli. Kada dođe do ovulacije, iz folikula se oslobađa jajna ćelija. Iako se tokom jednog menstrualnog ciklusa razvija više folikula, najčešće samo jedan ovulira, odnosno daje jajnu ćeliju. U retkim situacijama se oslobađa više od jedne ćelije i tada postoji veća šansa za blizanačku trudnoću. Kada se ovulacija završi, folikul se pretvara u žuto telo.
Oni folikuli koji ne oslobode zrelu jajnu ćeliju prestaju sa razvojem i propadaju, a taj proces se naziva atrezija. Tokom lečenja neplodnosti često se prate rast i razvoj folikula, kako bi se došlo do informacije o funkciji jajnika. Takođe se često uzimaju lekovi koji stimulišu jajnike da „pokrenu“ veći broj zrelih folikula.
Za lečenje neplodnosti korisno je da znamo koliko folikula ima u našim jajnicima. To bi nam ukazalo koliko zrelih jajnih ćelija nam je preostalo. Međutim, folikuli su veoma mali i nemoguće ih je vizualizovati dok ne dostignu određenu fazu i veličinu, kada i postanu vidljivi na ultrazvuku.
Početni folikuli nazivaju se primordijalni folikuli. Veličine su svega 25 mikrometara, što znači da nisu vidljivi ni golim okom, a pogotovo ne ultrazvukom. Uz pomoć hormona rastu i sazrevaju dok ne pređu u sledeću fazu, tokom koje folikul dobija šupljinu ispunjenu tečnošću, poznatu kao antrum, zbog čega se i nazivaju antralni folikuli. Ovaj naziv je poznat svima koji su lečili neplodnost uz pomoć vantelesne oplodnje ili pratili rast folikula od prvog dana ciklusa.
Antralni folikuli imaju između dva i deset milimetara u prečniku i vidljivi su ultrazvukom. Mnoga istraživanja su pokazala da je broj antralnih folikula pokazatelj potencijalnog broja preostalih jajnih ćelija. Iako se ukupan broj folikula ne može prebrojati, smatra se da razvoj malog broja antralnih folikula ukazuje na smanjenu ovarijalnu rezervu.
Tokom lečenja neplodnosti, svaka žena je bila u situaciji da proverava nivo hormona AMH (antimulerijan hormon) u krvi. Upravo antralni folikuli proizvode više nivoe ovog hormona i na taj način se procenjuju rezerve jajnih ćelija. Za razliku od većine ostalih hormona, analiza AMH-a može se raditi bilo kog dana u ciklusu.
Kada se broj folikula meri ultrazvučno, potrebno je javiti se lekaru između drugog i petog dana ciklusa. Pregledom svakog jajnika broje se folikuli veličine između dva i deset milimetara. Osim što procenjuje rezerve jajnih ćelija, lekar na taj način može postaviti i dijagnozu primarne insuficijencije jajnika, policističnih jajnika, kao i ustanoviti kakvo je stanje plodnosti u odnosu na godine žene.
Tokom lečenja neplodnosti i praćenja folikula, u momentu kada se folikuli upravo spremaju da dostignu punu zrelu veličinu (koja iznosi 18 mm), vaš lekar će, u najvećem broju slučajeva, preporučiti hormonsku (stop) injekciju. Zreli folikul, koji treba da ovulira, veličine je između 18 i 25 mm i stop injekcijom omogućava se dodatno završno dozrevanje jajne ćelije i njeno odvajanje od zida folikula, pred aspiraciju jajnih ćelija, inseminaciju ili tempirane seksualne odnose.
Očekivano je da kako starimo, tako se i rezerve jajnih ćelija smanjuju.
Niža ovarijalna rezerva ne znači da žena ne može ostati trudna, ali ukazuje na to da će lošije reagovati na hormonsku stimulaciju u odnosu na žene sa boljom rezervom. Zato je važno precizno i tačno ultrazvučno praćenje.
Ženama koje pre 40. godine imaju veoma mali broj antralnih folikula dijagnostikovaće se primarna ovarijalna insuficijencija jajnika (POI). Suprotno tome, neuobičajeno visok broj antralnih folikula ukazuje na sindrom policističnih jajnika (PCOS).
Poželjan broj dobijenih folikula zavisi od načina na koji lečite neplodnost. Kada je u pitanju vantelesna oplodnja, poželjno je dobiti veći broj folikula.
Tokom stimulacije u VTO proceduri lekari će se potruditi da dođe do sazrevanja nekoliko folikula (poželjno između osam i petnaest). Neće nužno svaki folikul dati zrelu jajnu ćeliju, zato ne čudi kada je nakon aspiracije dobijeni broj jajnih ćelija manji od broja folikula.
Vrlo je teško nositi se sa dijagnozom niske ovarijalne rezerve, bilo kojoj starosnoj dobi da pripadate. Kod ove dijagnoze lekari često preporučuju i donaciju jajnih ćelija, iako nisu svi spremni na ovu proceduru. Ali, svakako je savet da se sve procedure uzmu u razmatranje, posebno ako daju veće šanse da se dođe do cilja, a to je beba.
Autorka: Miroslava Subotić
Šansa za Roditeljstvo
Izvor: MAGAZIN ŠANSA ZA RODITELJSTVO 14
