Na jednoj konferenciji glavna tema je bila “Šta je istina o…”. Razgovarano je o kontroverzama i mitovima koji se vezuju za ključna pitanja reproduktivne medicine.

1. Blaga ili konvencionalna stimulacija?

Profesorka i direktorka medicinskog sektora jedne klinike, koja primenjuje prirodni i blagi IVF, govorila je o blagoj stimulaciji u IVF-u.

Rekla je da je ovaj oblik stimulacije, pri kom se koristi manja doza lekova da stimuliše stvaranje folikula u jajnicima, ima povoljnosti u odnosu na konvencionalnu stimulaciju. Doktorka tvrdi da su protokoli stimulacije kod konvencionalane stimulacije skuplji, povećavaju rizik od hiperstimulacije, neprijateljski utiču na endometrijum, menjaju metabolizam jajnika potencijalno smanjuju i kvalitet jajnih ćelija.

U nastavku izlaganja predstavila je istraživanje koje podržava njeno uverenje da je blaga stimulacija u IVF-u podjednako uspešna kao i konvencionalna, čak i ako se uzima manje jajnih ćelija.

Ipak, zašto se još uvek koriste velike doze lekova za IVF kada blaga stimulacija jajnika može da smanji teret postupka kod pacijentkinja, a da ne ugrozi stopu uspeha?

2. Hiperstimulacija?

Druga doktorka je objasnila neke od glavnih zabluda vezanih za hiperstimulaciju. Jedna od zabluda je da hiperstimulacija dovodi do smrti buduće majke. Koristeći podatke iz Ujedinjenog Kraljevstva, Holandije i Izraela, doktorka je izjavila da su smrti izazvane hiperstimulacijom “neobično retke” i naglasila je kako kliničari mogu da koriste specifične tehnike da smanje pojavu hiperstimulacije.

Takođe je objasnila da se hiperstimulacija javlja kao direktan rezultat stimulacije jajnika. Međutim, stimulacija jajnika povećava broj jajnih ćelija koje se koriste u IVF-u, što povećava šansu za uspeh. Prednost blage stimulacije jajnika nije u potpunosti prihvaćena od strane doktora koji se zalažu za teoriju da je broj jajnih ćelija pokazatelj pozitivnog ishoda postupka, pa se čini da je namerno smanjenje broja ćelija blagom stumulacijom kontraproduktivno.

3. Da li se ICSI metoda previše koristi?

Treći govornik, ugledni profesor, govorio je na temu “Šta je istina o ICSI metodi?” i podrobnije objasnio da li je tehnika previše upotrebljena.

Objasnio je da se ICSI sve više upotrebljava širom sveta kod ženskog faktora neplodnosti, bez obzira na nedostatak podataka za njenu upešnost. Ni ASRM, ni NICE ne preporučuju ICSI u lečenju kod ne-muškog faktora neplodnosti, osim u slučaju slabe fertilizacije koja se dogodila u procesu IVF-a. Zašto onda ovaj trend korišćenja ICSI-a izbija na površinu?

Istaživanje profesora o tome da li postoje finasijski razlozi za klinike, koje nude češće ICSI svojim pacijentima nego što je to slučaj sa IVF metodom, procenjuje da klinike koje rade 500 ciklusa ICSI metode kod ne-muškog faktora neplodnosti, mogu da ostvare dodadnih 900.000,00 EUR godišnje. Ipak, ovaj profesor ne veruje da je novac razlog prevelikog korišćenja ICSI metode u neindikovanim slučajevima.

Kaže da nemogućnost da se tačno predvide okolnosti koje bi dovele do slabe ili neuspele oplodnje nakon IVF-a, može da opravda veći uticaj ICSI metode. Razvoj komercijalno dostupnih testova koji mogu da izmere spajanje jajne ćelije i spermatozoida i reakciju akrozoma sperme, može pomoći klinikama da izvode IVF sa većim poverenjem. Međutim, ovo potencialno rešenje bi zahtevalo ozbiljno istraživanje, vreme, ali i novac. Trenutno je nejasno da li postoji dovoljna motivacija da se ovi testovi razviju.

4. Da li preimlantacijski genetski skrining (PGS) može poboljšati stopu uspešnosti kod IVF-a?

Stručnjaci kažu da je, zbog obilja kontradiktornih istrazivačkih studija, teško ustanoviti da li je PGS klinički koristan kod IVF-a. Nema dovoljno dokaza koji bi upićivali na to da PGS poboljšava rezultate IVF-a. To je skrining test koji nije invazivan, ali nije pokazao efikasnost, niti je tačan, pravedan, niti jeftin. Teško ga je okarakterisati kao rutinski test.

5. ICSI kratko nakon IVF-a?

Činjenica je da se IVF mnogo više koristi u Kini nego ICSI metoda, kažu stručnjaci. Neke kineske klinike za oplodnju izvode „spasilački“ ICSI i na jajnim ćelijama koje ne pokazuju rane znake oplodnje, kratko nakon IVF procedure, pa tako smanjuju rizik od neuspele oplodnje. Ovakva praksa trenutno nije dostupna u Evropi zbog potencijalnog stvaranja embriona koji su oplođeni sa više spermatozoida.

Pacijenti su često zbunjeni zato što neke klinike za lečenje neplodnosti nude tretmane koji ponekad nisu preporučeni od strane stručnjaka.

Konstatovano je da su specijalisti često suočeni sa veoma emotivnim, uznemirenim pacijentima koji su voljni da probaju bilo šta da bi dobili dete. Međutim, čini se da pojedine klinike teško snalaze kad treba profesionalnu odgovornost uskladiti sa pacijentovom željom u ovim emocionalno stresnim situacijama.

Stručnjaci su složni oko jednog: u medicini ne postoji polje kontroverznije od ovog.

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

Izvor: https://www.bionews.org