Vantelesna oplodnja (in vitro fertilizacija – IVF) smatra se jednim od najvećih dostignuća medicine u prošlom veku. U svetu se godišnje izvede oko 1 000 000 IVF postupaka i do sada je rođeno oko 7 000 000 dece začetih ovom metodom. Hormonska stimulacija je jedna od najvažnijih etapa u okviru IVF postupka i temeljni preduslov za uspeh. COH (kontrolisana hiperstimulacija jajnika) treba da bude utemeljena na naučnim saznanjima, kliničkim dokazima i iskustvu. Cilj hormonske stimulacije je da se dobije što veći broj zrelih, kvalitetnih jajnih ćelija. Za to koristimo lekove koji sadrže gonadotropne hormone.
SPEBO MEDICAL, Leskovac
Prvi gonadotropni hormon je u praksu ušao oko 1950. godine, a prva trudnoća uz hormonsku stimulaciju postignuta je 1961. godine. Pre IVF ere ovi lekovi su se uspešno koristili, a i danas se koriste za postupak IUI. Od tada pa do danas proizveden je veliki broj urinarnih i rekombinantnih gonadotropina koji se svakodnevno koriste u okviru IVF postupka.
Idealni režim stimulacije ovulacije u IVF postupku trebalo bi da ima nisku stopu napuštanja ciklusa, prihvatljiv rizik i neželjeno dejstvo, minimalan jatrogeni efekat na majku i bebu, da ne zahteva stalan i intenzivan monitoring, da nema povećanu stopu višeplodnih trudnoća i na kraju, a ne manje važno, da ne bude skup. Nažalost, takav režim ne postoji. Zbog toga hormonsku stimulaciju treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob i treba je izabrati na osnovu najvažnijih prediktivnih faktora, a to su:
• bazalni FSH i AMH
• BMI (body mass index)
• godine starosti pacijentkinje
• AFC (broj antralnih folikula)
Prejak i preslab odgovor jajnika na stimulaciju – predstavljaju neželjene posledice. Optimalna doza može smanjiti:
• broj prekinutih ciklusa kod „poor res¬pondera“
• štetne efekte i rizik od OHSS (ovarijalna hiperstimulacija)
• cenu koštanja postupka
Uz brojne pokušaje i preporuke, do danas nije pronađen protokol stimulacije ovulacije koji bi poboljšao rezultat kod pacijentkinja sa niskom rezervom jajnika. U svakodnevnoj praksi stalno se susrećemo sa pitanjima kao što su: „Doktore, da li je neophodno da primam hormonsku terapiju, koliko je ona štetna za mene, da li je u pitanju komplikovana procedura, da li ću biti sposobna za normalan život u toku terapije, da li će moja buduća beba imati nekih posledica zbog ove terapije…?“
Odmah treba reći da su sva pitanja na mestu i da zaslužuju odgovor. Nakon desetina miliona urađenih IVF postupaka sa hormonskom stimulacijom, dokazano je da je u pitanju bezbedna procedura, kako za majku tako i za buduću bebu, naravno ako se pridržavamo medicinskih postulata i naučnih saznanja.
Za vreme hormonske stimulacije pacijentkinje vode uobičajan život i mogu se posvetiti porodici i radnim obavezama. Uvođenjem tzv. penova, postupak aplikacije leka je postao krajnje jednostavan i u kućnim uslovima.
Postoji nekoliko vrsta protokola koji se najčešće primenjuju u praksi:
- minimalna stimulacija (uglavnom tabletama za blagu stimulaciju)
- blaga stimulacija gonadotropinima i tabletama za blagu stimulaciju
- COH (kontrolisana hiperstimulacija gonadotropinima u kombinaciji sa agonistima i antagonistima)
Kratki protokol sa antagonistima polako preuzima primat nad dugim protokolom sa agonistima. Objašnjenje je jednostavno: podjednako je uspešan, tretman traje kraće, potrebna je manja količina lekova (što se odražava i na cenu) i, možda najbitnije, značajno je smanjen procenat OHSS.
Posebno želim da naglasim problem onkoloških pacijenata u reproduktivnom periodu. Savremeni pristup lečenja malignih oboljenja značajno je povećao procenat izlečenja uz očuvanje reproduktivne funkcije. Zamrzavanje i čuvanje jajnih ćelija, spermatozoida, a pre svega embriona pre hemo ili radioterapije daje šansu ovim ljudima da nakon izlečenja ostvare potomstvo. U cilju stimulacije ovulacije kod pacijenata sa malignim oboljenjem, antiestrogeni predstavljaju jednu od sigurnijih terapijskih opcija. Ukoliko se stimulacija vrši gonadotropinima, preporuka je da se koristi kratki protokol sa antagonistima uz blagu stimulaciju gonadotropinima.
Imajući sve to u vidu postavlja se pitanje gde smo danas kada je u pitanju hormonska stimulacija u okviru IVF metode? Koji protokol je najbolji ? Da li ići sa minimalnom ili maksimalnom terapijom?
Odgovor se sam po sebi nameće. Jedan protokol za sve pacijente je prošlost. Protokol za svakog pacijenta mora da bude individualan, zasnovan na karakteristikama pacijenta.
