U situaciji kada nemate svoje reproduktivne ćelije sasvim je normalno da vam se jave različite misli i sumnje. Javljaju se i različite emocije: tuga, frustracija, odbacivanje, osećanje krivice, strah, razočaranje, neizvesnost … U svakom slučaju morate sebi dati vremena da razmisliti o tome i emocionalno se pripremite – i ako želite da nastavite borbu sa doniranim ćelijama i ako želite da odustanete. Odustajanje od ideje da ćete imati svoje biološko dete uvek uključuje gubitak. Zato se ovaj postupak naziva „genetskom tugom“.

Evo nekoliko korisnih preporuka psihologa:

• Nije sve u vezi s genetikom. Neke studije pokazuju da okruženje u kojem dete odrasta i njegova iskustva utiču na ekspresiju gena. Štaviše, ljubav koju dobija, prenesene vrednosti, obrazovanje i uverenja, određuju i njegovu ličnost.

• Ne odlažite odluku. Važno je da vi i vaš partner odredite rok kako biste odlučili želite li da nastavite uz donaciju ili ne želite uopšte da nastavite. Uopšteno, između tri i četiri meseca smatra se odgovarajućim razdobljem za donošenje ove odluke. Odlaganje situacije uz neizvesnost može da poveća anksioznost, emocionalni pritisak i može da utiče na bračnu vezu.

• Ako ste zabrinuti zbog toga, to je dobar znak. Tražiti psihološku podršku znači da vam je zaista stalo do vašeg odnosa sa budućim detetom. Nemojte shvatiti to kao nesigurnost majke, naprotiv, to emocionalno pokazuje zrelost.

• Ne dozvolite da situacija utiče na vaše samopouzdanje. Ako ne možete imati biološko dete, to ne znači da ne možete biti dobar roditelj, pa se zato potrudite da donacija ne utiče na vaše samopouzdanje.

• Zajednička odluka. Ako imate partnera, donaciji morate pristupiti iz zajedničkog stajališta i zajedno doneti odluku.

• Trebamo li reći detetu? A široj porodici? Kada? Da, trebali biste reći detetu, kažu istraživanja. Često je pitanje trenutka kada je dobro da kažete detetu, a taj trenutak mora da zavisi od starosne dobi deteta i njegove zrelosti. Stručnjaci kažu da je najbolje reći u dobu kada se deca počnu pitati odakle dolaze bebe, kako nastaju. Što se tiče šire porodice, dobro je reći barem najbližima, a sve u cilju kako bi vas lakše mogli podržati i pratiti.

Izvor: www.dexeus.com