Seksualno prenosive bolesti, koje se često nazivaju i polne bolesti ili seksualno prenosive infekcije (SPI), predstavljaju značajan javnozdravstveni problem širom sveta.

Ove infekcije se najčešće prenose seksualnim kontaktom i mogu imati ozbiljan uticaj na reproduktivno zdravlje žena i muškaraca.

Procenjuje se da se svakog dana više od milion ljudi zarazi nekom seksualno prenosivom infekcijom, a mnoge od njih prolaze bez simptoma ili sa blagim tegobama koje često ostaju neprepoznate. Upravo zbog toga su pravovremeno testiranje, dijagnostika i lečenje od izuzetne važnosti.

Šta su seksualno prenosive bolesti

Seksualno prenosive bolesti su infekcije koje se najčešće prenose vaginalnim, analnim ili oralnim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom. Uzročnici ovih infekcija mogu biti bakterije, virusi ili paraziti.

Poznato je da se više od 30 različitih mikroorganizama može preneti seksualnim putem, ali osam infekcija se najčešće povezuje sa seksualno prenosivim bolestima.

Četiri od njih su izlečive:

• hlamidija
• gonoreja
• sifilis
• trihomonijaza

Preostale četiri su virusne infekcije koje se ne mogu potpuno izlečiti, ali se mogu kontrolisati odgovarajućom terapijom:

• hepatitis B
• herpes simplex virus (HSV)
• HIV
• humani papiloma virus (HPV)

Koliko su seksualno prenosive bolesti rasprostranjene

Prema procenama, svake godine se u svetu registruje oko 376 miliona novih infekcija izazvanih hlamidijom, gonorejom, sifilisom ili trihomonijazom.

Takođe se procenjuje da:

• više od 500 miliona ljudi ima genitalnu infekciju herpes virusom
• oko 290 miliona žena ima infekciju HPV virusom
• stotine miliona ljudi živi sa hroničnim hepatitisom B.

Poseban problem predstavlja činjenica da mnoge infekcije ne daju vidljive simptome, pa osoba može biti prenosilac bolesti bez da toga bude svesna.

Kako se prenose seksualno prenosive bolesti

Seksualno prenosive bolesti najčešće se prenose seksualnim odnosom sa zaraženom osobom. Infekcija se može preneti tokom vaginalnog, analnog ili oralnog odnosa.

U pojedinim slučajevima infekcija se može preneti i:

• sa majke na dete tokom trudnoće ili porođaja
• kontaktom sa zaraženom krvlju
• ređe putem kontaminiranih medicinskih instrumenata.

Simptomi seksualno prenosivih bolesti

Simptomi seksualno prenosivih bolesti mogu biti različiti, a kod nekih osoba potpuno izostaju. Važno je znati da mnoge polne bolesti mogu proći bez vidljivih simptoma, zbog čega osobe često nisu svesne da imaju infekciju.

Najčešći simptomi uključuju:

• neobičan vaginalni ili uretralni iscedak
• peckanje ili bol prilikom mokrenja
• genitalne ranice ili čireve
• bol u donjem delu stomaka
• svrab ili nelagodnost u genitalnoj regiji.

Zbog čestog odsustva simptoma, redovni pregledi i testiranje na seksualno prenosive bolesti imaju ključnu ulogu u ranom otkrivanju infekcija.

Posledice seksualno prenosivih bolesti

Ukoliko se ne otkriju i ne leče na vreme, seksualno prenosive bolesti mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Nelečene seksualno prenosive bolesti mogu izazvati:

• neplodnost kod žena i muškaraca
• karličnu inflamatornu bolest
• povećan rizik od HIV infekcije
• komplikacije tokom trudnoće
• prenos infekcije sa majke na dete.

Prenos infekcije tokom trudnoće može dovesti do prevremenog porođaja, male porođajne težine bebe ili ozbiljnih zdravstvenih problema kod novorođenčeta.

HPV infekcija je posebno značajna jer predstavlja glavni uzrok raka grlića materice.

Dijagnostika i testiranje

Savremeni medicinski testovi omogućavaju otkrivanje velikog broja seksualno prenosivih infekcija, uključujući i one koje ne izazivaju simptome.

Redovno testiranje na seksualno prenosive bolesti, odnosno testiranje na polne bolesti, posebno se preporučuje osobama koje imaju nove ili više seksualnih partnera.

Brzi testovi za HIV i sifilis mogu dati rezultate za 15 do 20 minuta, što omogućava brže postavljanje dijagnoze i pravovremeno započinjanje terapije.

Lečenje seksualno prenosivih bolesti

Bakterijske infekcije poput hlamidije, gonoreje i sifilisa najčešće se leče antibiotskom terapijom, često u kratkom terapijskom režimu.

Virusne infekcije, poput HIV-a i herpesa, ne mogu se potpuno izlečiti, ali odgovarajuća terapija može:

• ublažiti simptome
• usporiti napredovanje bolesti
• smanjiti rizik od prenosa infekcije.

Sve veći izazov u lečenju predstavlja otpornost bakterija na antibiotike, naročito kod gonoreje.

Prevencija seksualno prenosivih bolesti

Prevencija ima ključnu ulogu u smanjenju širenja seksualno prenosivih infekcija.

Najvažnije mere zaštite uključuju:

• pravilnu i doslednu upotrebu kondoma
• edukaciju i informisanost o seksualnom zdravlju
• redovne zdravstvene preglede i testiranje
• odgovorno seksualno ponašanje
• vakcinaciju protiv HPV-a i hepatitisa B.

Kada se kondomi koriste pravilno i dosledno, predstavljaju jedan od najefikasnijih načina zaštite od seksualno prenosivih infekcija, uključujući HIV.

Otvoren razgovor, edukacija i redovni pregledi najvažniji su koraci ka očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja.