RAZUMEVANJE – ONO ŠTO NEDOSTAJE

Iz ugla medicine, biomedicinski potpomognuta oplodnja ili jednostavnije rečeno, vantelesna oplodnja, potpuno je jednostavan i rutinski proces. Sastoji se od nekoliko faza – hormonske stimulacije jajnika žene kako bi se dobilo što više jajnih ćelija, aspiracije dobijenih ćelija, oplodnja istih u laboratorijskim uslovima i transfer dobijenih embriona u matericu žene nakon čega sledi deo za koji većina kaže da je i najstresniji – 14 dana čekanja na odgovor da li je procedura uspela.

Kada se ova slika proširi i sam proces sagleda iz ugla nekoga ko se bori da dobije dete, stvari nisu baš jednostavne. I onda kada sve stvari idu po planu, prikupite analize, javite se lekaru, dobijete tok lečenja i ono krene svojim tokom, često vas ponese bujica neobjašnjivih emocija koje se smenjuju. Ona baš tako izgleda, kao da vas je bujica vode ponela sa sobom i svaka grana za koju pokušate da se uhvatite i izvučete iz nje je krhka i ne možete doći do sigurnosti. More pitanja Da li ste uspeli? Dokle ste stigli? Šta čekate? započinje tu lavinu. Vremenom se pitanja Da li ću ikada uspeti? Šta ako ovo ne uspe? Hoću li imati snage? Da li će me on voleti i ako opet ne uspemo? ponavljaju u vašoj glavi i ta reka nesigurnosti postaje brža. Svaki novi poziv na dečiji rođendan, objave da je neka od prijateljica ostala trudna, još jedno često pitanje Kada ću ja stići na red? čini da se do vazduha dolazi teže, a strah od neuspeha uvećava knedlu u grlu. I javi se strah, onaj najveći, da zaista nećete uspeti, da se vaša najveća želja neće ispuniti.

Na vas onda utiče sve – od pritisaka koji ste sami stvorili u glavi da vaši roditelji neće upoznati unuče, do bojazni da vas okolina gleda drugačijim očima, sažaljeva, ili šapuće iza vaših leđa. I kada nije tako, nekada nesigurnost i strah kreiraju sliku života kakav ne želite da živite. Ta preteška osećanja jako je teško kanalisati. Zato se većina povlači – sklanja od ljudi, zatvara u sebe. Kada susreti postanu neprijatni jer svako pitanje od vas iziskuje odgovor da konačno nešto ima novo, a vaše iščekivanje je nemerljivo veće svih drugih koji odgovor očekuju, onda je jednostavnije pronaći izgovor i ostati kod kuće.

Mnogo je teških tema o kojima ljudi nemaju snage da govore – nekada se čelije ne oplode i ne dođe do transfera, nekada jednostavno ne uspe, nekada se neuspesi ponavljaju, nekada do trudnoće dođe, ali se pobačaji ponavljaju… I svoju muku mnogi nose sami, jer je jako teško reći na glas… Mozak taj glas registruje, ali srce kao da se raspukne, pa su suze neminovne… Onda se desi baš ono što niko ne želi – sažaljenje. Reči utehe koje deluju prazno jer su izrečene tek da bi nešto bilo rečeno. Zato se često ćuti. Odboluje u svoja četiri zida. Otplače ispod tuša, ili vrišti u jastuk.

I osetiš olakšanje kada si sam. Jer teret koji si stavio na svoja leđa je preveliki, a ona bujica osećanja lomi i poslednji atom snage u tebi. Onda je lakše da se povučeš, izbegneš nepotrebne razgovore koji ti ne prijaju i guše, ne slušaš o tuđoj deci koja su ti draga, ali te podsećaju na to da bi mogla biti tvoja, ali nisu… Tako spontano i neprimetno, prestaneš da viđaš drage ljude – i oni prestanu da zovu, jer su tvoji izgovori previše očigledni. Neprimetno i nevoljno, tvoje kretanje se usmeri od kuće do posla, od posla do klinike, a osobe koje najčešće viđaš postanu medicinski radnici, s medicinskom sestrom komuniciraš češće nego sa rođenom.

Baš ta komunikacija, čini uspeh jedne klinike za vantelesnu oplodnju. Svi znamo, da bi vantelesna uspela potrebna nam je dobra jajna ćelija i dobar spermatozoid, i malo sreće da zvezde budu na našoj strani i da konačno uđemo u statističkih 30%, ali kada dođete u situaciju da se borite za svoje dete, za proširenje svoje porodice – jedan osmeh može da ohrabri, lepa reč da popravi ne samo dan, već promeni vašu energiju koju unosite u proces vantelesne oplodnje.

Odnos između lekara, pa i medicinskog osoblja i nas koji se u tim momentima osećamo uplašeno, očajno ili prestrašeno, može promeniti bujicu svih tih pomešanih osećanja. Jedno tapšanje po ramenu ima istu jačinu kao ruka pružena da te iz te bujice izvuče. Kada biramo kliniku za vantelesnu oplodnju, raspitujemo se o uspehu, aparaturi, stručnosti lekara, dok najveća razočarenja izaziva ne neuspeh procedure, već nedostatak empatije, jer se prevelika očekivanja, poverenja i mnogo nade uliva u ono što u ovom postupku najviše nedostaje – razumevanje.