Oduvek me je fascinirala priroda i način na koji se molekuli sami organizuju da bi stvorili živa bića. S obzirom na to, embriologija nije bila slučajan izbor, već prirodan nastavak radoznalosti i želje da se razume kako život počinje. Moj put do embriologije vodio je preko genetike, neizostavne osnove svega. Tokom studija imala sam priliku da se upoznam sa različitim oblastima, ali sam se posebno zaljubila u genetiku – što sam više učila o njoj, to je moje interesovanje postajalo sve jače.

Tokom godina rada u oblasti genetike stekla sam dublje znanje o funkcionisanju razvojnih procesa i interesovanje za razumevanje muškog infertiliteta, budući da genetički faktori imaju ulogu u njegovom nastanku. Ovo interesovanje dodatno sam produbila kroz specijalističke studije koje su bile usmerene upravo na ovu oblast i omogućile mi da steknem jasniji i sveobuhvatniji uvid u mehanizme koji stoje u osnovi muškog infertiliteta.

Mogu slobodno da kažem da je to bio trenutak u kojem je sve što sam do tada naučila dobilo svoje puno značenje, kada teorija i nauka prestaju da budu apstraktne i postaju konkretna pomoć ljudima. Taj spoj nauke i duboke ljudske priče je nešto što me svakodnevno motiviše u mom radu u oblasti vantelesne oplodnje.

U IVF laboratoriji, zajedno sa svojim timom, obavljam različite postupke: IVF, ICSI, krioprezervaciju, iza čijih naziva se krije mnogo više od same metode. Svaki postupak je pažljivo prilagođen konkretnoj situaciji, jer nijedna priča, nijedan par nije isti i to je ono što ovaj posao čini vrlo izazovnim i zanimljivim.

Rad u embriološkoj laboratoriji, laboratoriji gde nastaje život, zahteva potpunu posvećenost i izrazitu preciznost. Uslovi u kojima radimo su strogo kontrolisani i svaki detalj ima svoj značaj i svoju svrhu. 

U radu sa jajnim ćelijama i spermatozoidima svaki pokret mora biti siguran i promišljen. Recimo, kod ICSI procedure, gde pažljivo biramo spermatozoid koji direktno unosimo u jajnu ćeliju, ruka mora biti izuzetno mirna, a embriolog visoko koncentrisan i svestan važnosti tog trenutka za dalji razvoj.

Embrione pratimo iz dana u dan. Posmatramo ih kako se dele, kako napreduju i procenjujemo njihov kvalitet u različitim fazama razvoja. U svakoj toj fazi embriolozi dobijaju informaciju o potencijalu samih embriona. Ono što je česta zabluda, a što bi trebalo razjasniti, jeste da embrioni koji „izgledaju savršeno“ ne garantuju trudnoću, kao što i embrioni slabijeg kvaliteta, odnosno oni koji nemaju idealne karakteristike, ipak mogu imati potencijal za dalji razvoj.

Embriologija je složena nauka u kojoj ne možemo slepo pratiti obrasce, a njena nepredvidivost nas svaki put podseti da su biološki procesi kompleksni i da iza svakog rezultata postoji niz faktora koje ne možemo uvek sve sagledati.

Tako na kvalitet embriona ne utiče samo jajna ćelija i spermatozoid, već i sam proces razvoja. Iako nije sve pod našom kontrolom, embriolozi se trude da ono što jeste dovedu do maksimuma.

Često postoji zabluda da će veći broj jajnih ćelija nužno dovesti do većeg broja embriona i time garantovati uspeh. Međutim, to nije uvek slučaj — kvalitet je mnogo važniji od kvantiteta. S druge strane, kada postoji samo jedna jajna ćelija, javlja se strah da to nije dovoljno. Ipak, upravo ta jedna može biti ključna, jer je dovoljan samo jedan pravi embrion da bi se ostvarila trudnoća.

Krioprezervacija, odnosno zamrzavanje embriona, pruža mogućnost da se kvalitetni embrioni, oni sa potencijalom, sačuvaju za neke buduće pokušaje. Sam proces zamrzavanja se danas radi savremenim metodama koje omogućavaju visoku stopu preživljavanja nakon odmrzavanja, što dodatno daje sigurnost i fleksibilnost u planiranju daljih koraka.

Pacijentima želim da poručim da razumem koliko sam proces može biti emotivan i vrlo stresan za njih. Ono što stvara veliki pritisak jeste neizvesnost, zatim čekanje i očekivanja. Zato je važno da znaju da se svakoj ćeliji, svakom embrionu pristupa sa velikom pažnjom i maksimalnom odgovornošću. Nijedan postupak nije rutinski, već se svaki korak proverava i svaka odluka donosi timski, kako bi se obezbedio najbolji mogući ishod.

Svaki par ima svoju priču, svoja očekivanja, nade i strahove i to ne treba zanemariti. 

Zato je spajanje znanja, iskustva i pažnje prema svakom detalju ono što negujem u svom radu. I kada pored svega toga postoji i razumevanje i empatija prema ljudima koji prolaze kroz ovaj proces, cilj nije samo pozitivan rezultat, već i osećaj poverenja i sigurnosti tokom celog procesa.

Na kraju bih rekla pacijentima da se ne plaše i da ne misle da su sami u svojoj borbi ka roditeljstvu. Mogu da se opuste znajući da iza svakog koraka stoji tim koji radi posvećeno, pažljivo i sa jasnim ciljem – da vam pruži najbolju moguću podršku na putu do roditeljstva. Kombinacija iskustva, preciznosti i topline stvara okruženje u kome možete da se osećate sigurno i podržano. Verujem da takav pristup ne donosi samo dobre rezultate, već i ono što je svima najvažnije – najlepše moguće vesti.

Lana Laketić

Klinički embriolog