Kada do željene trudnoće ne dođe u periodu od godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa – ili šest meseci kod žena starijih od 35 godina – zdravstvena struka je jasna: vreme je da se par obrati stručnjacima za sterilitet. Ovo nije razlog za paniku, već poziv na pravovremenu proveru i brigu o reproduktivnom zdravlju. Što se ranije krene u proces, veće su šanse da se eventualni problem prepozna i reši.

Proces ispitivanja plodnosti uvek se posmatra kao zajednički put oba partnera. Ipak, prvi koraci se često razlikuju za ženu i muškarca.

ONA: pregled koji daje važne odgovore

U praksi, prvi korak za ženu je obraćanje izabranom ginekologu u domu zdravlja. Otvoren razgovor o tome koliko dugo se trudnoća ne ostvaruje i da li postoje određeni simptomi ili raniji zdravstveni problemi od velikog je značaja. Ukoliko žena nije skoro bila na redovnom ginekološkom pregledu, upravo to bi trebalo da bude početna tačka.

Redovan ginekološki pregled obuhvata više segmenata koji zajedno daju uvid u stanje reproduktivnog zdravlja žene:

• manuelni ginekološki pregled
• cervikalni i vaginalni bris
• bakterijska vaginoza
• kolposkopija
• PAPA test
• ginekološki ultrazvuk (UZ)

Manuelni ginekološki pregled se izvodi uz pomoć spekuluma, plastičnog ili metalnog instrumenta koji omogućava lekaru da jasno vidi grlić materice. Nakon toga, ginekolog palpacijom – kombinacijom pregleda prstima kroz vaginu i pritiskom druge ruke na donji deo stomaka – procenjuje veličinu, položaj i pokretljivost materice, kao i stanje jajnika. Na ovaj način se često mogu napipati i uvećani jajnici ili ciste.

Cervikalni i vaginalni bris služe za otkrivanje prisustva bakterija ili gljivica koje mogu narušiti zdravlje žene i negativno uticati na plodnost. Infekcije su čest, ali i lako rešiv uzrok problema, ukoliko se otkriju na vreme.

Bakterijska vaginoza je najčešća vaginalna infekcija kod žena u reproduktivnom periodu. Nastaje usled poremećaja prirodne vaginalne flore, kada se smanji broj „dobrih“ laktobacila, a prekomerno razmnože druge bakterije. Ne smatra se klasičnom polno prenosivom bolešću, ali je češća kod seksualno aktivnih žena.

Kolposkopija je pregled grlića materice, vagine i spoljašnjih genitalija pod uveličanjem, i to čak 10 do 60 puta. Ova metoda omogućava detaljno sagledavanje i najsitnijih promena koje golim okom nisu vidljive. Njena uloga je pre svega preventivna – rano otkrivanje promena koje, ukoliko se ne prate i ne leče, mogu prerasti u ozbiljnije zdravstvene probleme, uključujući karcinom grlića materice.

PAPA test predstavlja osnovnu skrining metodu u ginekologiji. Uzimanjem ćelija sa površine grlića materice i iz cervikalnog kanala, omogućava se njihova analiza pod mikroskopom. PAPA test se gotovo uvek radi u kombinaciji sa kolposkopijom, jer zajednička tačnost ove dve metode dostiže čak 98%.

Ginekološki ultrazvuk pruža uvid u stanje organa male karlice. Njime se procenjuju veličina i položaj materice, debljina endometrijuma, izgled jajnika i prisustvo folikula, ali i stanje jajovoda. Ultrazvuk može ukazati i na prisustvo tečnosti u Douglasovom prostoru – najnižoj tački trbušne duplje – što nekada ima dijagnostički značaj.

Ukoliko su osnovni nalazi uredni, sledeći korak je praćenje ovulacije, odnosno folikulometrija. Kod mlađih žena, posebno onih ispod 30 godina kod kojih je sve naizgled u redu, često se savetuje period tempiranih odnosa u vreme ovulacije. Kod starijih žena, ili onih kod kojih nalazi već na početku ukazuju na potrebu za dodatnom obradom, ginekolog može uputiti pacijentkinju direktno specijalisti za sterilitet i/ili endokrinologu.

ON: važna karika u lancu plodnosti

Iako se često u praksi dešava da se fokus najpre usmeri na ženu, muški faktor učestvuje u problemima sa plodnošću gotovo podjednako često. Zato je važno da se i muškarac uključi u ispitivanja od samog početka.

Osnovne analize za muškarca su spermogram i spermokultura, za koje uput izdaje lekar opšte prakse u domu zdravlja.

Spermogram daje podatke o broju, pokretljivosti i obliku spermatozoida. Uzorak se uzima nakon apstinencije od 2 do 5 dana, kako bi rezultati bili što pouzdaniji. Analiza obuhvata ukupan broj spermatozoida, procenat pokretnih i nepokretnih, kao i parametre poput zapremine ejakulata, njegove viskoznosti, pH vrednosti, boje i vremena potrebnog da se ejakulat razredi (likvefakcija).

Spermokultura se radi kako bi se utvrdilo da li u uzorku postoje bakterije ili gljivice koje mogu izazvati zapaljenje i uticati na kvalitet sperme.

Ukoliko su rezultati uredni, muški faktor se za početak može isključiti. U slučaju odstupanja, lekar opšte prakse će muškarca uputiti specijalisti urologije radi dalje dijagnostike i lečenja.

Put do roditeljstva nekada zahteva strpljenje, informacije i prave korake u pravo vreme. Ako imate dodatna pitanja ili vam je potrebna podrška, možete se obratiti Centru za vantelesnu oplodnju na besplatan broj 0800 333 030. Razgovor je često prvi i najvažniji korak.