Pismo je pristiglo u okviru konkursa za najlepše pismo deda mrazu (2022)
Autor: A. R. Ž.
Dragi Deda Mraze, iako imam skoro 40 godina, verujem u tebe. Verovala sam tako i u princa na belom konju, čekala, čekala i posle 38 godina dočekala… Ali, kao i u svakoj bajci, uvek postoji neka prepreka koja kvari idilu.
2021. godina je bila mnogoooo teška i tužna. Krenula je sa raznim analizama i otkrivanjem azospermije kod supruga, nastavila se terapijom, lekovima, biopsijom i uzalud… Nije nas ogrejalo sunce.
Suprug pun ljubavi predloži donaciju spermatozoida koju prihvatim, i krećemo u nove borbe. Ide sve po planu, pred moju stimulaciju otkriju suprugu rak testisa. Osećali smo se kao na klackalici i morali da biramo šta je u tom trenutku najbitnije. Šta ćemo pre krenuti? Krećem ja… radost, sreća, 9. dan bockanja- 12 folikula po 20mm. Spakovali smo se da krenemo na put u Grčku, i eto na vrata zlog vuka – korona. Očaj, strah, bes, sudar raznih osećanja… Ne verujem… Idemo dalje… Prelazimo na suprugovu intervenciju, spremamo se za operaciju dok prođu dva meseca pauze zbog korone. I idemo opet, neko zlo nas seče – umire mi tata, a suprug i svi ukućani dobijaju koronu… I eto kraja godine.
Deda Mraze, bila sam dobra, jaka, požrtvovana, stabilna žena, uvek oslonac i podrška… Želim da budem još jača.
I samo da znaš – verujem da ćemo dobiti jedno, dva, tri ?❤️❤️?
Nikada ne odustajemo od snova, uvek glavu gore i koračamo napred… Nikada neću odrasti i uvek ću verovati da ću dobiti onaj pravi paketić od tebe.
Veliki pozdrav od A. R. Ž.
