Pismo je pristiglo u okviru konkursa za najlepše pismo deda mrazu (2022)
Autorka: Snežana Tekinder
Dragi moj Deda Mraze, imam 42 godine ali i dalje verujem u tebe.
Ova godina mi je bila veoma teška. Iz prevelike želje za detetom prijavila sam se da budem hranitelj, iako me je muž ostavio. Nemam šansu da bez muža imam biološko dete ,ali dobila sam jednog divnog dečaka. 21. maja, kao hranitelj, donela sam ga kući iz bolnice, malu mrvicu – divnog dečaka.
Nakon osam dana izgubila sam majku i doživela najveću bol, ali i najveću sreću da njemu pružim ljubav. Možda tražim previše, ali imam samo jednu želju – da ovaj mali, slatki dečak nikada ne ode od mene i da mu ceo svoj život dam. Jedina želja mi je da ga usvojim i da bude samo moj.
Nisam ga rodila, ali on je nešto najlepše sto je moglo da mi se desi u ovoj godini. Možda nije za ovaj magazin moja priča ali, eto, bar sam sa tobom htela da je podelim. Sudbina nas je spojila. Bog mi uzeo majku, a njega mi poslao da mi ublaži bol i da ja njemu pružim bolji život i budućnost. Kažu da nije majka samo koja rodi, a ja se osećam kao da sam ga rodila. On je nešto najdivnije što je moglo da mi se desi posle toliko godina braka. Nisam imala mogućnost da postanem majka ali za ovu priliku sam jako zahvalna i srećna. Ako mi možeš pomoći da nikada ne ode od mene, bila bih ti zahvalna do kraja života a Milan bi znao da Deda Mraz postoji i da on ispunjava želje kada si dobar cele godine.
Puno pozdrava od nas dvoje, dragi Deda Mraze.
Želimo ti Srećnu Novu godinu i da puno dece i roditelja usrećiš, pa i nas.
