Suočavanje i pomirivanje sa idejom da nismo u stanju da zatrudnimo može biti stresno. Možemo biti ljuti, depresivni i anksiozni. Takođe može proizvesti dodatni stres u odnosima sa drugima i može imati snažan utisak na seksualne odnose. Da li su ti uticaji dugoročni i šta nam oni donose?
Borba sa sterilitetom može da traje mesecima, godinama pa i decenijama i često smo u čudnom mentalnom stanju a to je zbog toga što smo na početku suočeni sa tim da je sve nepoznato i novo i da nismo sigurni kojim putem treba da idemo i kog lekara da potražimo. Kasnije kada neke početne korake napravimo i dosta informacija pronađemo polako stignemo u fazu trajne zabrinutosti jer shvatimo da ništa nije 100% sigurno i da ne znamo kada ćemo biti mama i tata iako sve uradimo kako treba.
Vremenom, kako se ovaj stres nastavlja, može uzeti svoj danak i uzrokovati da se osećamo uznemireno ili uplašeno jer nam se čini da nećemo moći dalje da se borimo. Na primer, mi, žene, pažljivo pratimo i planiramo svaki ciklus. Sa svakim neuspešnim ciklusom, osećamo se uznemireno i razočarano.
To je tako frustrirajuće – osećamo se kao da nam je život na čekanju. Svakog ciklus čekamo našu priliku, okrećući svoje životne planove oko pokušaja začeća, a zatim čekamo da vidimo da li smo trudne. Zatim, sa svakim neuspelim pokušajem, moramo da skupimo nadu i optimizam da će sledeći put biti uspešan. To je iscrpljujuće – fizički, mentalno, emocionalno…
Slično, može uticati na muškarce u slučajevima kada su problemi sa plodnošću na njima – što se dešava u do četrdeset posto slučajeva. Osećaju se vrlo loše. Osećaju stid i snažno ih pogađa neuspeh. Oni smatraju svoju ulogu oca veoma ozbiljno i to je povezano sa ulogom glave porodice i supružnika. Ali moraju da na to gledaju kao na svako drugo fizičko stanje i da potraže pomoć koja je neophodna.
Ova osećanja su često praćena osećanjem pritiska porodice, prijatelja i drugih. Prijatelji i rodbina često imaju svoja očekivanja, posebno nakon početka zajedničkog života ili venčanja. To dodatno komplikuje ionako komplikovanu situaciju jer ne samo da moramo da se nosimo za time što ne možemo da zatrudnimo nego to još treba i da krijemo jer nas pitanja opterećuju.
Razumljivo, teško nam je da razgovaramo o tome kroz šta prolazimo, čak i biti u blizini drugih žena koji su trudne ili imaju bebu, nam je komplikovano i previše emotivno.
Suočavanje sa IVF
Lečenje steriliteta i prolazak kroz postupke vantelesne oplodnje može trajati mesecima, čak i godinama, i može uzeti svoj danak. Zbog toga može biti korisno da donesemo odluku o tome koliko ciklusa smo spremni da prođemo. Ovo će olakšati put i doneti spremnost i na neuspehe ali i doneti lakše planiranje i sve korake koji nas čekaju.
Vantelesna oplodnja nije lak put i nije jednostavno kroz sve to prolaziti, na putu do najlepše titule na svetu, ali i to je u redu da prihvatimo. Jednostavno, neki ljudi lako dođu do roditeljstva ali nama tako nije namenjeno. Često kažem da su ta naša, dugo željena i čekana, deca nešto specijalno pa je red da se do njih malo i pomučimo. Imamo iskustva koja nam govore da mi kroz naše lečenje sazrevamo mentalno i ojačavamo jer treba dosta snage da se podignemo nakon pada i dosta volje da se nastavi dalje. Kroz tu borbu se jača i karakter i mentalni sklop ličnosti. Jednostavno postajemo borci 🙂
