Borba za potomstvo nije samo fizički izazov; to je duboko emotivno putovanje koje dvoje ljudi prolazi zajedno, ali često na potpuno različite načine. Jedno od najčešćih pitanja koje parovi postavljaju sebi tokom procesa vantelesne oplodnje (VTO) ili nakon neuspeha jeste: „Zašto on/ona ne tuguje kao ja?“ Razumevanje činjenice da ne postoje „ispravne“ i „pogrešne“ suze ključno je za očuvanje partnerskog odnosa.

Zašto tugujemo drugačije?

Svako od nas u vezu unosi svoj „emotivni prtljag“ – vaspitanje, prethodna iskustva i karakterne crte. Dok je za jednu osobu plakanje i razgovor o bolu jedini put ka olakšanju, druga osoba može potražiti spas u radu, tišini ili praktičnim aktivnostima.
Ove razlike ne znače da jedan partner pati manje. One samo znače da su njihovi mehanizmi odbrane različiti.

1. Eksplicitno tugovanje (otvoreno pokazivanje emocija)
Ovaj vid tugovanja najčešće prepoznajemo kroz potrebu za razgovorom, plakanjem i traženjem neposredne utehe. Osoba koja tuguje na ovaj način oseća se usamljeno ako partner ne učestvuje u istoj vrsti emocionalnog pražnjenja.

2. Instrumentalno tugovanje (fokus na akciju)
Mnogi partneri (često, mada ne isključivo, muškarci) tuguju „kroz akciju“. Oni postaju fokusirani na istraživanje novih klinika, finansijsku konstrukciju sledećeg procesa… ili se prosto zatrpavaju poslom. To je njihov način da povrate osećaj kontrole u situaciji u kojoj se osećaju nemoćno.

Zamka nerazumevanja: „Tebe nije briga“

Najveća opasnost za par nastaje kada različite stilove tugovanja protumačimo kao odsustvo empatije.

• Ako vi plačete, a partner ćuti, nemojte odmah zaključiti da mu nije stalo. Možda se on plaši da će, ako se „slomi“, cela vaša zajednička struktura propasti.
• Ako vi ćutite, a partner želi razgovor, imajte na umu da je njemu tišina zastrašujuća i da mu je potrebna potvrda da u tome nije sam.

Kako premostiti jaz u komunikaciji?

Mi u Udruženju Šansa za roditeljstvo svakodnevno svedočimo da su razgovor i tolerancija jedini pravi put. Evo nekoliko saveta kako da lakše prođete kroz teške periode:

• Izbacite pretpostavke: Umesto da mislite kako partneru nije stalo, pitajte ga: „Kako se ti zapravo osećaš povodom ovoga što nam se desilo?“
• Vreme za tugu: Dozvolite sebi i partneru vreme. Tuga ne ide po redu vožnje i ne završava se u isto vreme kod oboje.
• Prihvatite različitost: Neko će tugu „izbaciti“ kroz sport, neko kroz pisanje dnevnika, a neko kroz tihi zagrljaj. Svaki od tih načina je validan.

Kada je vreme za stručnu pomoć?

Ponekad je teret prevelik da biste ga nosili sami. Ako primetite da se zidovi između vas podižu, da komunikacija potpuno prestaje ili da tuga prerasta u depresiju koja vas parališe, razgovor sa psihologom može biti spasonosan.
U okviru borbe za potomstvo, psihološka podrška nije znak slabosti, već način da nežnije i lakše prođete kroz zajedničku bol.

Vi ste tim, čak i kad plačete odvojeno

Neuspeh u procesu dobijanja deteta je zajednički gubitak. Iako su vaši putevi isceljenja možda različiti, cilj vam je isti. Budite nežni jedno prema drugom. Vaša veza je temelj na kojem gradite buduću porodicu, i zato je važno da taj temelj čuvate uz mnogo razumevanja i međusobnog uvažavanja.

Niste sami na ovom putu.