Svake godine, čim počnu visoke temperature i sezona godišnjih odmora, mnogi parovi koji planiraju vantelesnu oplodnju čuju isti savet:

„Sačekajte jesen.”

U Srbiji se ova ideja često prenosi kao da je medicinsko pravilo. Kao da leto samo po sebi nije dobro vreme za VTO postupak, bez obzira na godine pacijentkinje, ovarijalnu rezervu, nalaze ili prethodne pokušaje.

Međutim, za takvo opšte pravilo nema dovoljno medicinskog osnova.

Leto samo po sebi nije razlog da se vantelesna oplodnja odloži. Odluka o početku lečenja ne bi trebalo da zavisi od toga da li je napolju jul ili novembar, već od godina pacijentkinje, rezerve jajnika, nalaza oba partnera, stanja materice, trajanja infertiliteta i mogućnosti da se postupak isprati do kraja.

Zašto je nastao mit da leto nije dobro za VTO?

Jedan od razloga je što se spontano začeće i IVF često posmatraju kao isti proces.

Kod prirodnog začeća godišnje doba može uticati na svakodnevni život: ritam spavanja, putovanja, stres, telesnu aktivnost, ishranu i učestalost odnosa.

Ali vantelesna oplodnja nije spontani ciklus.

Najosetljiviji deo postupka odvija se u strogo kontrolisanim uslovima. Jajne ćelije, spermatozoidi i embrioni nisu izloženi spoljnoj temperaturi, letnjoj vrućini ili suncu. Nalaze se u embriološkoj laboratoriji, gde se kontrolišu temperatura, gasovi, vlažnost, kvalitet vazduha i svi drugi uslovi važni za njihov razvoj.

Embrion u inkubatoru ne zna da li je napolju jul ili decembar.

Mnogo veći značaj od godišnjeg doba imaju godine žene, broj i kvalitet jajnih ćelija, spermogram, stanje jajovoda i materice, prisustvo endometrioze ili drugih bolesti, kao i kvalitet embriona kada on postoji.

Nijedna od tih važnih okolnosti ne postaje manje važna zato što je leto.

I nijedna se ne rešava čekanjem hladnijeg vremena.

Šta nauka kaže o sezoni i uspehu IVF-a?

Istraživanja o uticaju godišnjih doba na IVF ishode nisu potpuno usaglašena.

Neke studije nisu pokazale klinički značajnu razliku između godišnjih doba. Druge su pronašle manje razlike, ali u različitim smerovima i u različitim populacijama. Postoje i radovi u kojima su jajne ćelije prikupljene leti bile povezane sa povoljnijim kasnijim ishodima zamrznutih transfera.

To je zanimljiva naučna tema.

Ali nije dokaz da leto samo po sebi povećava šansu za trudnoću.

Najpošteniji zaključak je da nijedna sezona nema takvu prednost da bi se zbog nje postupak rutinski odlagao. Pacijentkinji ne treba obećanje da će leto biti bolje, ali joj ne treba ni neopravdan strah da je leto lošije.

Postoje li prednosti letnjeg perioda?

Leto može imati praktične i životne prednosti, posebno kada je postupak dobro organizovan.

Više dnevne svetlosti, više vremena provedenog napolju, šetnje, umerena fizička aktivnost i kod dela pacijentkinja manji poslovni pritisak ili godišnji odmor mogu doprineti boljem ritmu dana i lakšoj organizaciji terapije.

Kod nekih žena leto znači više sna, manje žurbe i manje svakodnevnog stresa.

To nije mala stvar.

VTO postupak ne zahteva da pacijentkinja živi pod staklenim zvonom. Ali zahteva da ima dovoljno prostora da prati terapiju, dolazi na kontrole i da kroz ceo proces prođe bez nepotrebnih prekida.

Tokom toplijih meseci kod dela populacije mogu biti više vrednosti vitamina D. Adekvatan vitamin D je u pojedinim studijama povezan sa povoljnijim IVF ishodima, ali to ne znači da sunčanje tokom jednog ciklusa predstavlja terapiju niti da treba čekati leto radi vitamina D.

Nedostatak vitamina D treba proveriti i korigovati kada postoji, bez obzira na godišnje doba.

Dnevna svetlost ima još jednu važnu ulogu: pomaže usklađivanju cirkadijalnog ritma, odnosno ritma sna i budnosti. To može biti korisno kada leto pacijentkinji donese redovniji san, manje noćnog rada i stabilniju dnevnu rutinu.

Šta leti zahteva posebnu pažnju?

Leto nije prepreka za VTO, ali zahteva dobru organizaciju.

Stimulacija jajnika podrazumeva ultrazvučne i hormonske kontrole, obično na svaka dva do tri dana, a nekada i češće. Datum aspiracije ne određuje se prema avionskoj karti, rezervaciji hotela ili rasporedu godišnjih odmora. On zavisi od odgovora jajnika na terapiju.

Zato postupak ne treba započinjati ako je unapred jasno da pacijentkinja neće moći redovno da dolazi na kontrole ili da bude dostupna za aspiraciju.

Terapiju treba čuvati tačno prema uputstvu proizvođača, posebno tokom putovanja i velikih vrućina.

Lekovi ne treba da ostaju u automobilu, na suncu ili u torbi koja je dugo izložena visokoj temperaturi.

Tokom stimulacije važno je unositi dovoljno tečnosti, izbegavati pregrevanje i intenzivne treninge. Kada su jajnici uvećani, preporučuju se umerene šetnje i aktivnosti bez skakanja, naglih pokreta i većeg fizičkog opterećenja.

To nisu razlozi da se postupak ne radi leti.

To su jednostavne mere koje omogućavaju da se radi bezbedno i organizovano.

Kada ima smisla odložiti postupak?

Pomeranje VTO postupka može biti opravdano, ali razlog treba da bude konkretan.

Na primer, kada je potrebna dodatna dijagnostika, lečenje infekcije, procena materične šupljine, regulisanje važnog zdravstvenog problema ili kada pacijentkinja objektivno ne može da isprati terapiju i kontrole.

Tada se postupak ne odlaže zato što je leto.

Odlaže se zato što postoji medicinski ili organizacioni razlog koji može uticati na bezbednost i kvalitet lečenja.

Kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom, starijom reproduktivnom dobi ili jasnom indikacijom za IVF, nekoliko meseci čekanja samo zato što je napolju toplo često nema dobar medicinski smisao.

Vreme u reproduktivnoj medicini nije isto za svaku pacijentkinju.

Zato pravo pitanje nije:

„Da li je leto dobro ili loše za vantelesnu oplodnju?”

Pravo pitanje je:

„Da li je sada dobar trenutak za mene?”

Kada su nalazi obrađeni, plan jasan, terapija dostupna, laboratorijski uslovi stabilni, a pacijentkinja može da isprati postupak bez prekida, leto može biti jednako opravdan period za početak lečenja kao i bilo koji drugi mesec u godini.