Postoji pritisak da se sazna što više o proceduri, potencijalnim vezama ove procedure sa stanjima (kao što su kardiovaskularne bolesti) i da se razotkriju pitanja koja još uvek nismo ni postavili.
Prošlo je više od 40 godina od kada je prva VTO beba rođena u Engleskoj. Ta beba je na ovaj svet došla okružena kontroverzom. Bilo je debata o etici stvaranja „beba iz epruvete“ (čak je i Papa dao svoj doprinos istoj) kao i brige da li će dete ili majka imati bilo kakve dugoročne posledice po zdravlje.
U decenijama koje su usledile, vantelesna oplodnja je prešla put od senzacije na prvim stranama novina do standardnog izbora za parove koji se bore sa sterilitetom. Usavršavanja u proceduri dovela su do povećanja stope uspešnosti VTO procedura sa 10 na 40 procenata dok su istraživanja pomogla lekarima da identifikuju najčešće sporedne efekte i rizike koji se javljaju tokom trudnoće i porođaja.
I pored toga još uvek nema dovoljno istraživanja koja se fokusiraju na dugoročne efekte lekova za lečenje neplodnosti (koji imaju ulogu da pojačaju dejstvo hormona) a koji su gotovo uvek sastavni deo VTO procedure; gotovo sve studije sprovedene do sada su pratile stopu uspešnosti kao i šta se dešava tokom trudnoće. „Još uvek ima nedovoljno podataka kada je reč o dugoročnim nuspojavama kojima moramo da se pozabavimo detaljnije“, kaže J.U kardiolog, naučnik i kliničar sa jednog koledža u Torontu. Mi počinjemo da se bavimo ovim teškim pitanjima.
Jedno od područja istraživanja jeste moguća veza između lečenja steriliteta i budućeg rizika od kardiovaskularnih bolesti. Viši nivoi estrogena, koji se koristi kako bi se indukovala ovulacija, može dovesti do blago povećanog rizika stvaranja krvnih ugrušaka odmah nakon upotrebe lekova za lečenje steriliteta, kaže N.D docent medicine na Univerzitetu i direktorka Odseka za akušerstvo u Univerzitetskoj bolnici u Montrealu. Ono što je još uvek nejasno jeste da li povećan rizik postoji i nakon trudnoće. Egzogeni hormoni koji se koriste da stimulišu ovulaciju mogu takođe narušiti zaštitni omotač krvnih sudova – i u ovom slučaju nije poznato da li se to stanje zadržava i dugoročno.
Takođe se pretpostavlja da je VTO povezana sa većom verovatnoćom prevremenog porođaja kao i preeklampsijom, pri čemu su oba stanja povezana sa kardiovaskularnim bolestima koja se javljaju kasnije tokom života.
J.U se pozabavio ovim povezanostima u okviru studije koja je objavljena u časopisu Kanadskog medicinskog udruženja 2017. godine. Ova studija je poredila žene koje su prošle kroz ciklus vantelesne oplodnje i nisu ostale u drugom stanju nakon godinu dana sa onima koje su prošle isti tretman a zatrudnele su. Rezultat je pokazao da one žene koje su imale neuspešan tretman imaju povećanu verovatnoću nastanka srčanih problema, uključujući i infarkt, za 19%. U prevodu ovo znači dodatna četiri slučaja na svakih 1000 žena, objašnjava on.
Takođe objašnjava da ovi slučajevi ne moraju biti posledica samog VTO postupka, koliko su više posledica činjenice da terapija za lečenje neplodnosti može delovati kao test stresa. Kod žena koje nisu ostale u drugom stanju moguće je da je postojao poremećaj koji je za posledicu imao neplodnost a istovremeno mogao je dovesti do bolesti srca kasnije u toku života. Sindrom policističnih jajnika npr. za posledicu ima neplodnost a istovremeno dovodi do povećanog rizika od dijabetesa i gojaznosti pri čemu su oba stanja prekursori bolesti srca.
Šta je sa ženama koje su ostale u drugom stanju? J.U i N.D koautori su skorašnje meta-analize sprovedene sa ciljem da se definiše šta je to što znamo o kardiovaskularnim bolestima i VTO, bilo da je postupak bio uspešan ili neuspešan. Analiza se bavila sa šest studija koje su obuhvatile gotovo 42.000 žena koje su prošle tretman infertiliteta. Zaključak je bio da, sa jedne strane ne postoji povećan rizik od bolesti srca ili dijabetesa, dok je istovremeno utvrđena povezanost sa povećanim rizikom od moždanog udara. Međutim nije poznato koliki je taj rizik. „Ništa ne ukazuje da dolazi do (neposredne) štete“ kaže N.D. „Ipak do sada je urađeno samo 6 studija – tako da je naš zaključak da ne postoji dovoljno informacija o dugoročnim efektima. Jednostavno još nema dovoljno podataka.“
Još jedna od sumnji koja je postojala u prošlosti, prema rečima N.D, bila je da porast nivoa hormona koji je izazvan procesom vantelesne oplodnje može dovesti do povećanog rizika od pojedinih tipova kancera. Prva mala studija o ovoj temi, koja je rađena tokom 90-ih i sredinom 2000-ih, ukazivala je da žene koje su prošle VTO postupak imaju veći rizik u odnosu na opštu populaciju da obole od raka jajnika, dojke i materice. Ipak studije većeg obuhvata koje su se bavile ovom temom nisu utvrdile ovu vezu.
Studija koja je rađena u Danskoj, a koja je objavljena 2009., obuhvatila je više od 50.000 Dankinja koje su koristile lekove za lečenje steriliteta i pokazala je da ne postoji povećan rizik od raka jajnika. Druga studija, koja je objavljena 2011. godine a obuhvatila je 24.000 Šveđanki utvrdila je da je postupak VTO doveo do smanjenja pojave tri prethodno pomenuta tipa kancera.
“Rezultat je takav da možemo reći da ne postoji uticaj lekova za lečenje neplodnosti na pojavu ova tri tipa kancera“, kaže A.P reproduktivni endokrinolog i jedan od koautora smernica o lekovima za lečenje neplodnosti i kanceru Američkog društva za reproduktivnu medicinu.
Tokom narednih deset godina Kanađanke mogu očekivati pouzdanije informacije o ovoj temi. Nova saradnja pod imenom FERTILE, koju predvodi N.D i koja je uspostavljena od strane Kanadskog instituta za istraživanje zdravlja, okupila je grupu najrazličitijih eksperata kako bi diskutovali o istraživanju za koje oni smatraju da bi bilo najznačajnije u smislu zdravstvenog uticaja terapije za lečenje neplodnosti, razmenili informacije i sarađivali u budućim istraživačkim projektima. „Okupili smo istraživače, epidemiologe, eksperte u oblasti neplodnosti, kardiologe i veliki broj drugih specijalista koji će se baviti efektima na zdravlje majke i deteta“ objašnjava N.D.
Ona se nada da će ovaj program rezultirati saznanjem o tome koji problemi mogu proisteći iz lečenja neplodnosti i koji mogu dovesti do stvaranja personalizovane terapije za one pacijente koji mogu biti u riziku od dugoročnih efekata, kao što su žene sa prethodno postojećim kardioovaskularnim stanjima.
U međuvremenu neophodno je uraditi još obuhvatniju bazu podataka koja povezuje uspešnost VTO postupka sa zdravstvenim stanjem, kaže H.S bivša predsednica Kanadskog društva za plodnost i andrologiju i specijalista steriliteta u jednoj bolnici u Torontu. „Sa boljom bazom podataka mogli bismo da pratimo pacijente tokom vremena kako zbog pitanja koja su nam danas od interesa tako i zbog pitanja koja će nam se tek nametnuti.“
Prednosti u praćenju i većem broju informacija od VTO postupaka koji su finansirani od strane države, predstavljaju korak napred u ovoj oblasti. „Sa poboljšanjem praćenja podataka u Kanadi, primerenija istraživanja postaju izvodljiva“, kaže N.D. „Trenutno smo u mogućnosti da gledamo napred. Još uvek smo nekoliko godina od razumevanja stvarnih dugoročnih rizika, ali ja znam da ćemo, tokom vremena, mnogo bolje poznavati ovu materiju.“
Bez pouzdanih informacija na koje bi se oslonili i ne prevelikih upozorenja, lekari u najvećem broju slučajeva ne pominju dugoročne efekte na zdravlje VTO pacijentima, kaže J.U. „Ne kažemo da će se dogoditi katastrofa, kao što ne tvrdimo da žene treba da odustanu od VTO procesa.“ Ali on smatra da bi se ovo pitanje trebalo češće pominjati, barem da bi se istakla ograničenja trenutnih istraživanja. Za osobe koje imaju neke poremećaje i stanja, kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i urođene bolesti srca, potrebno je obezbediti specijalistu koji će razmotriti detaljnije sve argumente za i protiv.
I naravno, svaka žena kojoj je potreban VTO postupak razmatraće bilo koji potencijalni rizik nasuprot ogromnog benefita, kaže H.S. „Ukoliko poznajete bilo koga ko ima problem sa sterilitetom, znate da je želja za porodicom veoma snažna“, ističe ona. „Ljudi bi mogli reći: Spreman sam da uradim nešto što je možda rizično, na način koji nam još nije u potpunosti jasan, i da nastavim sa tim.“
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061/624-5224.
Izvor: https://www.chatelaine.com
