Autorka: Ana Đurđević Nikolić
Ovo je dnevnik anksiozne lutalice u potrazi za novim istinama u vrtlogu sopstvenih gluposti, kroz borbe sa apsolutnim istinama koje ne postoje.
Priručnik za momente kad se (ne) slažemo sa sopstvenim mislima motiviše da se manje uzdiše.
Sličnomišljenicima čiji je život obogaćen “uzvpoljom” koji je, dok traje, neprijatan, a kad se završi prosvećujući.
UVOD
Pozivam vas na šoljicu razmene mišljenja, prihvatanja ili opovrgavanja, usvajanja ili odbacivanja… Nisam stručna, samo iskusna. Možda malo pomognem, ali savetujem svima koji uđu u “uzvrpolj” da potraže stručno ili više stručnih nezavisnih mišljenja koji će vam pomoći ili neće, zavisi koliko im dozvolite tj. koliko se sami potrudite. A priručnik neka olakša proces. Pesma neka kaže, uzvrpolj lepo laže.
Ovo stanje nekakve bezrazložne unutrašnje uznemirenosti, straha, nekakvog neizdrža ili nemira, nestrpljenja praćenog telesnim senzacijama u vidu tahikardije, trnjenja, podrhtavanja, gušenja… zovu anksioznost. Neko kaže napadi panike, neko kaže nervoza… Ja ga zovem uzvrpolj. I meni se u različitom periodu života javi, dođe, obuzme na različite načine. Šta god da donese, ponešto, od svega po malo ili od svega po puno, nekad me spotakne, a nekad me obori. Tako da sam prošla tzv. minus faze, a bilo je i par patos faza. Meni su to bili periodi rasta i razvoja (valjda sam tako izabrala), periodi za podvlačenje crte, presabiranje, raščlanjavanje, analiziranje, ispravljanje, popravljanje, prihvatanje. Trajali su nekad duže, nekad kraće. Nalazila sam da se dosta mojih poznanika i prijatelja bori sa napadima panike, bezrazložnim parališućim strahovima, traže instant rešenja, malo se zakrpe nekim lekom za smirenje i guraju. Kako god se nosili s tim, svi smo preživeli i živimo po sopstvenim izborima.
Neko kaže da su psihoterapije bacanje para. Pa, na nešto se valja i baciti, a kad nešto bacimo to valjda znači da smo se nečeg oslobodili, a ako smo se oslobodili znači da nam nije ni trebalo, a ako nam nije ni trebalo – što smo ga onda uzimali.
Toplo preporučujem psihoterapiju.
Trebala nam ili ne, sigurno ne odmaže, nekoga podstakne, nekoga pomakne, nekoga oslobodi,
a neko se i preporodi.
Njihova pitanja i odgovori naši,
dobar su put
da se život ne promaši.
Nastavak potražite na sledećem linku: IZ OVE KOŽE SE NE MOŽE
Zabranjeno kopiranje i preuzimanje dela ili celog teksta bez navođenja izvora!
