Jedan od ciljeva reproduktivnih endokrinologa jeste dobijanje dovoljnog broja jajnih ćelija, a dovoljan broj podrazumeva onaj broj od kojih bi se dobili dobri embrioni, koji će rezultovati zdravom trudnoćom i dobijanjem zdravog novorođenčeta.

Intenzivna hormonska stimulacija dovodi do ovarijalnog hiperstimulacijskog sindroma (OHSS).  Iako više gonadotropina znači i više jajnih ćelija i dalje postoji grupa lekara koja favorizuje IVF u prirodnom ciklusu ili tzv. „mini IVF“  kojim se dobija manji broj ćelija, ali se veruje da su one boljeg kvaliteta.

Da li je ovo tačno? Da li veći broj jajnih ćelija znači da su one lošijeg kvaliteta i da će embrioni biti lošijeg kvaliteta?

Naučnici su se bavili procenom i procenjeni su podaci o broju dobijenih jajnih ćelija kao i parametari za njihov kvalitet. Tom prilikom utvrđeno je sledeće:

• kvalitetniji su embrioni u cleavage stadijumu (na osnovu 7 studija)
• stimulacjom se dobija više kvalitetnih blastocisti (na osnovu 2 studije)
• stimulacijom se dobija više zrelih jajnih ćelija (na osnovu 5 studija)
• stimulacijom se dobija viši stepen fertilizacije (na osnovu 8 studija)
• stimulacijom se dobija više euploidnih embriona (na osnovu 3 studije)

DAKLE, više jajnih ćelija – veća šansa za uspeh.

Naravno, svaki korak u IVF-u ima svoje gubitke – broj jajnih ćelija, zrelost svake od njih, mogućnost da budu ili ne budu oplođene… Zaista, nekad su gubici veći, nekad manji.

Postoje primeri gde 25 jajnih ćelija na kraju rezultuje rađanjem jednog zdravog novorođenčeta, i to zbog gubitaka na svakom od koraka u toku IVF-a. Ukoliko pacijentkinja ima samo 5 jajnih ćelija uz gubitke na svakom koraku (recimo da nisu sve zrele, a od onih koje su zrele ne oplode se sve, a od onih koje se oplode ni jedan embrion ne bude dovoljno dobar za transfer), tada su male šanse za ostvarivanje trudnoće koja će se završiti dobijanjem zdravog deteta. Ali ukoliko imamo, recimo, 8 jajnih ćelija, šanse su naizgled bolje.

Uglavnom, pacijentkinje koje dobro odreaguju na terapiju i produkuju adekvatan broj zrelih jajnih ćelija (good responder) imaju to urođeno. Suprotno, kod low responder pacijentkinji treba indvidualnije uspostaviti terapiju u cilju maksimalnog odgovora organizma. 

Takođe, nešto što može da da pomogne određenoj grupi jesu supletmenti, zdrava ishrana, fizička aktivnost.

Izvor: www.remembryo.com