Kada gledam iz ovog ugla i ovih “zrelijih” godina, čini mi se da smo od rođenja predodređeni na čekanje. Čekamo da nam kupe omiljenu igračku, čekamo roditelje da dođu po nas u vrtić, nestrpljivo čekamo vreme kada ćemo (ne baš radosni) krenuti u školu… Onda čekamo raspust, kraj školske godine, i tako dalje i u nedogled do čekanja prevoza svakog jutra do posla, čekanje plate, čekanje prave osobe za zajednički život… I kada nekako i prođu sva ta čekanja, neplanirano usledi ono koje baš i nisi želeo, čekanje na bebu…
I to je možda jedno od težih “čekanja” u životu. Nisam ni sigurna da li su mi teže pala čekanja dijagnoza i uputa za vantelesnu ili nekoliko uzaludnih čekanja bete. Ipak je beta za nijansu teža. Kada napravimo koktel neizvesnosti, nestrpljenja, straha od neuspeha i pitanja Šta dalje? – shvatimo koliko su neke druge stvari u životu, ipak, bile jednostavnije.
Nisam mnogo razmišljala o tome dok se nisam našla u klinici u čekaonici. Čekaonica – logična, ali tako glupa reč. Mesto gde svi sa svojim bremenom na leđima čekamo svoje vreme, neki sa bebom u stomaku i strepnjom da li je sve u redu i mi preko puta, čekajući da lekar odluči koji je dalji sled lečenja, a umirući polako od želje da budemo sa one strane, sa onim stomakom, i nekim drugim brigama… Mislim da me je svaki susret sa trudnicama u čekaonici boleo kao da se polako otkida jedan deo mene. I dok su one, sasvim prirodno, mazile svoje stomake, u mom grlu je rasla knedla i stvarala mi neverovatan pritisak u glavi, bubnim opnama, činilo se kao da ću eksplodirati. Tako je teško nekad zadržati suze.
Sasvim je razumno da delimo lekara, ali tako je teško deliti taj mali prostor sa onim za šta se neiscrpno boriš i sanjaš da budeš, ali ti to i dalje nisi. Kao da se na jednom mestu raspuknu sve želje i strahovi, čekanja i neuspesi, i popiju i to malo snage koju si skupila da poneseš sa sobom. A još uvek nisi stigla do vrata… Niti čula šta i kako dalje…
I opet se razbiješ na hiljadu komada, ne znajući kako da se ponovo sastaviš, jer predugo si već u čekaonici – čekajući da postaneš ona “preko puta”.
