Već neko vreme je bakterijska vaginoza na spisku obaveznih analiza za vantelesnu oplodnju o trošku RFZO-a i često se pitamo da li je to neki bris ili nešto što smo već ranije radili, nepoznat nam je pojam. Zbog toga, u nastavku možete pročitati detaljnije o ovoj analizi koju sve žene treba da urade, bez obzira da li planiraju roditeljstvo.
Bakterijska vaginoza, inflamatorna bolest karlice i endometritis su infekcije genitalnog trakta koje mogu dovesti do mnogih štetnih zdravstvenih ishoda, uključujući neplodnost. Bakterijsku vaginozu karakteriše niža prevalencija laktobacila i veća prevalencija anaerobnih bakterija, uključujući Gardnerella vaginalis, Megasphaera spp. i Atopobium vaginae.
Endometritis i karlične inflamatorne bolesti su uzrokovane preovladavanjem patogenih bakterija u materici, iako mehanizmi pomoću kojih to rade nisu jasni. Uzroci bakterijske vaginoze i neplodnosti povezane sa endometritisom su verovatno multifaktorski i potiču od upale, imunog ciljanja antigena sperme, prisustva bakterijskih toksina i povećanog rizika od polno prenosivih infekcija.
Dijagnoza i lečenje bakterijske vaginoze, hroničnog endometritisa i karlične inflamatorne bolesti pre pokušaja začeća mogu biti važne komponente prekoncepcijske nege za žene sa simptomima kako bi se poboljšali ishodi prirodne i potpomognute reprodukcije.
Kod zdravih žena u reproduktivnom dobu, tipična vaginalna mikrobiota uključuje aerobne, fakultativno anaerobne i obavezne anaerobne vrste. Većina žena ima vaginalnu mikrobiotu u kojoj dominiraju laktobacili. Optimalna vaginalna mikrobiota ima tendenciju da postoji i veruje se da štiti od kolonizacije patogenih bakterija i infekcije kroz proizvodnju mlečne kiseline i antimikrobnih nusproizvoda i aktivacijom imunog sistema niskog nivoa. Pokazalo se da prekid dominacije laktobacila povećava rizik od polno prenosivih infekcija i infekcija gornjeg genitalnog trakta uzdizanjem bakterijskih patogena i drugih anaerobnih bakterija.
Bakterijska vaginoza je uobičajena infekcija donjeg genitalnog trakta koja pogađa oko 30% žena reproduktivnog doba, iako postoje varijacije u prevalenciji među različitim rasama i etničkim grupama. Ona može biti povezana sa poremećajem optimalne vaginalne mikrobiote koju karakterišu smanjeni udeo bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu i povećani udeo širokog spektra strogih i fakultativnih anaeroba. Bakterije koje se obično povezuju sa vaginozom uključuju Gardnerella vaginalis, Megasphaera spp., Atopobium vaginae, Dialister spp., Mobiluncus spp., Sneathia amnii , Sneathia sanguinegens , Porphiromonas spp . i Prevotella spp.
Iako je bakterijska vaginoza često asimptomatična, žene češće prijavljuju vaginalni miris, svrab i iscedak.
Ozbiljni štetni zdravstveni ishodi su povezani sa bakiterijskom vaginozom, uključujući povećan rizik od neplodnosti;
- nepovoljni ishodi trudnoće;
- Polno prenosive infekcije uključujući hlamidiju, gonoreju, humani papiloma virus (HPV) i virus humane imunodeficijencije (HIV);
- karlične inflamatorne bolesti uključujući endometritis.
Dijagnoza i lečenje bakterijske vaginoze
Žene koje imaju simptome bakterijske vaginoze obično imaju povećan nivo vaginalnog iscedka a dijagnoza se postavlja uglavnom korišćenjem Amselovih kriterijuma i to uz prisustvo tri od ova četiri simptoma:
1. Homogen, tanak, sivkasto-beli vaginalni iscedak koji glatko oblaže zidove vagine
2. Vaginalni pH od >4,5
3. Aminski miris na ribu
4. “CLUE” ćelije (epitelne ćelije na mikroskopskom polju).
Pacijentkinje sa simptomatskom bakterijskom vaginozom se leče oralnim ili intravaginalnim antibioticima. Često lekatri prepisuju vaginalne preparate, probiotike, kreme i vaginalete, nekad i rastvori i sve to u većini slučajeva uspešno rešava probleme.
Dakle, zaključak je da je bakterijska vaginoza itekako važna analiza i trebalo bi je preventivno raditi jednom u 6 meseci, posebno ukoliko smo u postupcima vantelesne oplodnje.
