Uveliko se govori o tome da li donacija reproduktivnih ćelija treba da bude anonimna ili neanonimna. Obe strane imaju svojih prednosti, pa se javnost i stručnjaci bave traženjem bolje solucije sa manje loših faktora i bez ugrožavanja prava – i prava donora i prava dece rođene iz doniranih reproduktivnih ćelija.

Dobrobit davalaca jajnih ćelija možda nije jedina žrtva regulatorne paralize u Grčkoj. Buduća dobrobit brojne dece začete doniranim genetskim materijalom, takođe, može biti ugrožena ako ne mogu da pronađu svoje biološke roditelje.

Anonimnost donora do sada je bila podrazumevana u industriji plodnosti – preferirana opcija za donore, kao i roditelje koji odgajaju decu. Međutim, ovo se menja. U toku odrastanja mnoštva dece rođene iz doniranog genetskog materijala javljaju se i pitanja o njihovim pravima. Mnogi stručnjaci tvrde da svako ima pravo na svoje genetske informacije, posebno o naslednim bolestima. Kao rezultat toga, neke zemlje su uvele odredbe o delimičnom ili potpunom uklanjanju anonimnosti donora, tamo gde postoji obostrana saglasnost ili ubedljiv razlog. Međutim, u Grčkoj, dugotrajno odsustvo regulatornog nadzora i funkcionisanje registra donora znači da će se svaki pomak ka ukidanju anonimnosti verovatno pokazati teškim, a u nekim slučajevima i nemogućim.

Posebno je pitanje kako će se to sprovesti kada su u pitanju klinike koje su prestale da posluju, a u toku njihovog rada obavljeno je više stotina postupaka donacije i smatra se da su ti podaci zauvek izgubljeni.

Marija je jedna od žena koja se ostvarila u roditeljstvu uz pomoć postupka vantelesne oplodnje uz doniran reproduktivni materijal i ona nije preterano zainteresovana za poreklo identiteta donora. Bivša umetnica rodila je trojke i odgajala ih je sama u svom stanu u Atini. Njeno pravo ime nije prikazano da bi se zaštitio identitet njene dece. Marija svojoj deci noću priča bajkovitu priču o prošlosti: priču o tome kako su oni nastali i negovani u majčinom stomaku nakon začeća u laboratoriji, sa jajnim ćelijama i spermom donatora.

Ipak, ponekad joj se javlja znatiželja o tome ko je obezbedio genetski materijal za njene trojke. „Prva misao mi je bila da upoznam donora i vidim od koga potiču tako lepa deca. Na dan majke ili Dan očeva mislim na donore. “, rekla je.

Kad su u pitanju istopolne zajednice, Grčka tek treba da istupi sa idejom. Ljudi u istopolnim vezama zvanično ne mogu da usvoje dete ili zasnuju svoje porodice. Stav je definisan pod snažnim uticajem pravoslavne crkve. Bez obzira na to, u Grčkoj, kao i svuda, potpomognuta oplodnja potajno dovodi roditeljstvo u domet sve više LGBT parova. Lezbejke mogu slobodno ići na vantelesnu oplodnju, pod uslovom da „previde“ svoju seksualnost, proglašavajući se singl ženama.

Jednu drugu ženu i dalje muče novčane brige i pokušava da sredi svoje finansije. Pre nekoliko godina, ponuđena joj je mogućnost da i sama postane agent, dovodeći donore iz svog društvenog kruga, ali ideja joj se nije svidela. Ona veruje da sektor za lečenje neplodnosti posebno zanimaju ljudi poput nje. Mlade žene, koje žive od plate do plate, jesu odlične za ovu priču – pogotovo ako njihova seksualna orijentacija znači da nisu razmišljale o zasnivanju sopstvene porodice.

Da je ona ikada htela da osnuje porodicu, morala bi da ide na vantelesnu oplodnju. Međutim, ona ne može da zamisli da prikupi 5.000 evra za jedan tretman, a kamoli da izdržava dete sa svojom jednom platom. Štaviše, rekla je, bez pravnog priznavanja istopolnih porodica, nema načina da se osigura da će njen partner deliti roditeljske dužnosti ako se veza završi. „Strejt devojka će uvek znati da postoji otac koji će izdržavati dete, čak i ako se rastanu. U mom slučaju, ko bi me podržao?“

Tako perspektiva o majčinstvu za nju i devojke poput nje ostaje daleka fantazija. „Naravno da mislim da sa 30 godina imam još 10 godina“, rekla je. „Ove misli su veoma lepe, ali šta se trenutno dešava u mom životu? Da li postoji osnova za porodicu? Ne mogu da mislim na budućnost kada ni sadašnjost nisam sredila… Mogu da pružim beskrajnu ljubav, ali ljubav ne hrani i ne oblači.“

Grčki sektor za lečenje neplodnosti nastavlja da se prilagođava potrebama svojih klijenata. Izvori upoznati sa tržištem opisali su konstantno veliku potražnju za jajnim ćelijama koje doniraju crnkinje. Međutim, crnačka populacija u Grčkoj je mala: šačica emigranata i njihovih potomaka, ili migranti koji se probijaju u zapadnu Evropu. Nakon što iscrpe svoju mrežu donatora kako bi udovoljili zahtevima klijenata, klinike za lečenje neplodnosti počinju da kontaktiraju afričke ambasade, tražeći pomoć.

Krajem prošle godine, jedna klinika je imala „sreće“. Stručnjak koji je zaposlen tamo, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da je tim izvadio izvanrednih 60 jajnih ćelija od donatora afričkog porekla, 19-godišnje žene. Njeni izdašni jajnici postali su glavna tema klinike. Činilo se isto toliko neverovatnom i činjenica da nikada nije imala seksualni odnos. Za nas sa ove strane to može biti i strašna vest. Koliko će parova dobiti ove jajne ćelije i koliko će se braće i sestara roditi od iste donorke?

Zahvaljujući grčkom regulatornom vakuumu, tačan broj dece rođene od njenih gena ostaće tajna.

Dodajemo i to da je jako teško reći sa sigurnošću da li identitet donora treba sakriti ili ne. To ostaje pitanje. Velika je nepoznanica i šta bi se u kasnijem dobu deteta i donora moglo desiti. Moguće je da bi obe strane poželele nešto više od pukog odnosa anonimnog donora, a to bi moglo da ugrozi sigurnost odnosa i zajednice porodice u kojoj dete živi. Sasvim sigurno, takva pitanja postoje i kod jednog i kod drugog načina doniranja.

U prvom trenutku se radi o jajnoj ćeliji i spermatozoidu, ali kasnije…? Kasnije je to dete čovek i naravno da se i donori nekada zapitaju gde ono raste, gde se razvija, sa kim živi, kakve su mu navike…

Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224

Izvor: www.balkaninsight.com