“Imaš li dece/ Šta čekate/ Postao sam tata, kad ćeš ti/ Život bez dece nema smisla!”
Stalno to čujem, kakvo god da je društvo u kome se nalazim. Nekad bi mi to smetalo, ali ovih dana se jednostavno učim da to prihvatim. Međutim, imam osećaj da postoji – bez sumnje – sklonost da se kao kriterijum za uspešnost jednog muškarca ubraja i to da je dobio makar jedno dete. Kako to nisam uspeo da ostvarim, ne mogu da dosegnem taj uzvišeni vrh Čoveka i pridružim se “klubu društveno prihvatljivih”.
To je ponekad preteško samo po sebi, ali kad dodate nedostatak empatije s kojom se obično susrećem zaista pritiska iznutra. Navodi me na razmišljanje da za vreme celog našeg pretpostavljenog napretka kao vrste još nismo toliko evoluirali. Ipak, što se tiče rađanja dece i postizanje društvenog vrhunca, u istim okruženjima susrećem emocionalno zakržljale polu-odrasle muškarce, koji pate od dubokih emocionalnih ranjavanja, uzrokovanih odsutnošću njihovih očeva. Tada sam zaključio da, iako postoji pritisak na reprodukciju, malo je podrške i podsticaja za ono što sledi, za “biti otac”. Muškarci žele unaprediti sopstveni imidž, ali tako često ne preuzimaju ključne odgovornosti očinstva. Dali smo prednost materijalizmu i iluziji uspeha nad našim odnosima.
Tvrdim da muškost ne treba definisati kao pitanje stvaranja dece, već umesto toga treba biti razuman, saosećajan i mudar. Ako su deca rođena u ovom okruženju, onda je to sjajno. Ako ne, onda možemo pronaći druge načine da ovaj svet i naš život u njemu učinimo lepim i korisnim. Postoji nekoliko jednostavnih pitanja koja bi valjalo sebi postavljati. Čak i ako osećam da sam izgubio što se nisam reprodukovao, šta sam dobio? Koje sam blagodeti ponudio Zemlji? Čime sam (ili čime bih mogao) nečiji dan da popravim? Nema smisla hodati oko sebe osećajući se izgubljenim bez dece. Puno je bolje razviti stav zahvalnosti za život i sve mogućnosti koje on još uvek može ponuditi. Život bez dece, naravno, može biti izazov – propustio sam mnoge stvari, a nedostajaće mi i više u godinama koje dolaze.
Ipak je moj život, ovaj dragoceni ljudski život, bogat i poseban – sada ispunjen drugačijom perspektivom i novom pronađenom srećom, koja je došla sa prihvatanjem te činjenice. Sada sam ovde i jednog ću dana prestati postojati bez dece, a svet će ostati i opstati, nastavljati isto. Zdravo, svete! Ja sam čovek bez dece. Hajde da vidimo šta si mi spremio dok sam ovde!
Ukoliko imate bilo koje pitanje možete kontaktirati Centar za vantelesnu oplodnju na 0800 333 030 ili direktno Udruženje Šansa za roditeljstvo na 061 624 5224
Izvor: www.worldchildlessweek.net
