Vantelesna oplodnja u spontanom ciklusu je najbolji način da se na prirodan način pomogne prirodi, bez stresa, rizika od višeplodnih trudnoća i bez hormonskih preparata. Fokus je na jednoj kvalitetnoj jajnoj ćeliji koju organizam proizvede – stvori bez hormonskih preparata. VTO u spontanom ciklusu je veoma slična standardnom IVF postupku samo bez hormonskih preparata za stimulaciju jajnika. Lek koji se jedino koristi u spontanom ciklusu je humani gonadotropin i sve u cilju pripreme jajne ćelije za aspiraciju.
Pacijentkinji se tokom ciklusa prati rast prirodnog folikula ultrazvukom i određivanjem nivoa hormona koji produkuje folikul. Kada folikul dostigne odgovarajuću veličinu tada se pristupa punkciji folikula i aspiraciji jajne ćelije. Ukoliko je jajna ćelija zrela i kvalitetna za dalji postupak, nastavlja se sa laboratorijskim praćenjem i postupkom koji je isti kao kod stimulisanog ciklusa. Ako do oplodnje dođe može se raditi embriotransfer .
Prednosti su veće kod vantelesne oplodnje u spontanom ciklusu u odnosu na stimulisani postupak (postupak je jeftiniji, eliminacija rizika od hiperstimulacije – ozbiljnog neželjenog efekta vantelesne oplodnje, smanjen je rizik multiplih trudnoća, manje stresa a značajna prednost u odnosu na stimulisan postupak je taj što nije potrebna pauza do sledećeg postupka u slučaju da nije došlo do trudnoće).
Mane koje ovaj postupak ima su dolazak do spontane ovulacije i tada se savetuje inseminacija, može se desiti da jajna ćelija ne bude dovoljni zrela u folikulu, nedovoljno dobar kvalitet ćelije za nastavak laboratorijskog praćenja i daljom fazom praćenja.
Dešava se (i kod žena koje nemaju problem začeća) da u pojedinim ciklusima ne bude zrele jajne ćelije. U oba slučaja – stimulisan ili nestimulisan ciklus – ne mora doći do oplodnje jajne ćelije, tj.ne postoji garancija da će do oplodnje doći.
Vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu se praktično može savetovati svim parovima sa problemom steriliteta. Jedino ograničenje bili bi iregularni ciklusi i anomalije materice. Postupak je pogodan i za pacijentkinje koje nisu reagovale na hormonsku terapiju u prethodnim ciklusima vantelesne oplodnje ili su imale više neuspešnih postupaka. Žene kojima ovaj postupak najviše koristi su one žene sa neprohodnim jajovodima ili par sa problemom muškog steriliteta, zatim žene sa sniženim nivoom antimilerijalnog hormona, starije pacijentkinje sa povišenim nivoom hormona FSH i malim brojem antralnih folikula na jajniku što ukazuje na smanjene rezerve jajnih ćelija. Iz medicinskih razloga ovaj tip vantelesne oplodnje se savetuje i ženama kod kojih je zbog hormonski senzitivnih patoloških procesa (na dojkama ili jajnicima) kontraindikovana primena hormonske terapije.
Uspešnost je svakako manja u odnosu na stimulisani ciklus vantelesne oplodnje.
